Пређи на садржај

Зрново

Координате: 41° 20′ 26″ С; 23° 52′ 07″ И / 41.34046° С; 23.86852° И / 41.34046; 23.86852
С Википедије, слободне енциклопедије
Зрново
Κάτω Νευροκόπι
Центар Зрнова
Административни подаци
ДржаваГрчка
ПериферијаИсточна Македонија и Тракија
ОкругДрама
ОпштинаЗрново
Становништво
 — 2021.1.855
Географске карактеристике
Координате41° 20′ 26″ С; 23° 52′ 07″ И / 41.34046° С; 23.86852° И / 41.34046; 23.86852
Временска зонаUTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST)
Апс. висина560 m
Зрново на карти Грчке
Зрново
Зрново
Зрново на карти Грчке
Остали подаци
Поштански број66033
Позивни број2523
Регистарска ознакаPM

Зрново (грч. Κάτω Νευροκόπι, Като Неврокопи) је насељено место и седиште истоимене општине у периферији Источна Македонија и Тракија, Грчка. Према попису из 2021. године било је 1.855 становника.[1]

Према бугарском географу и историчару, Василу Канчову, у Зрнову је 1900. године живело 1.950 Словена хришћана и 170 Турака (Словени муслинани).[2] Током Првог светског рата село је настрадало и део мештана је избегао, тако је после рата остало 1.186 житеља. Године 1923. преостало муслиманско становништво је принудно исељено у Турску и 440 православних у Бугарску, а на њихово место је насељено 120 грчких избегличких породица, укупно 506 особа. На попису из 1928. године Зрново је мешовито насеље са 2.268 становника. После Другог светског и Грчког грађанског рата велики број словенских породица и појединаца је био приморан да избегне у Бугарску, одакле је већина 1946. године прешла у Југославију (СР Македонија).[3] Избегло словенско становништво је насељено у местима Гоце Делчев и околина, Пловдив, Пазарџик и околина Јамбола (Бугарска) и претежно Штип (Југославија).[4]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „All places: 2021 census”. pop-stat.mashke.org (на језику: грчки). 
  2. ^ Кънчов, Васил. Македония. Етнография и статистика, София, 1900, стр. 194.
  3. ^ Симовски, Тодор (1998). Населените места во Егејска Македонија - I дел. Скопје. стр. 164. 
  4. ^ Иванов, Йордан Н. (1982). Местните имена между Струма и Долна Места: Принос към проучването на българската топонимия в Беломорието. София. стр. 12. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]