Иван Срдановић

Иван Срдановић
Иван Срдановић
Лични подаци
Датум рођења	(1959-11-19)19. новембар 1959.
Место рођења	Београд, ФНРЈ

Иван Срдановић (Београд, 19. новембар 1959) српски је писац и фотограф. Син је Владиславе Нановић Срдановић и Теодора Савова Срдановића.

Биографија

После основне и средње школе студирао је на групи за клиничку психологију на Филозофском факултету у Београду. Био је члан разних, углавном маргиналних, политичких и субполитичких група које су током деведесетих година тражиле начине да се супротставе ратној стихији ненасилним путем.

Повремено је објављивао кратке приче у различитим новинама и недељницима, а једно време у фанзину "Отворено" писао "Непроверене вести непоузданих извештача" што је био начин да се наруга ратном новинарству и подсмехом супротстави креаторима друштва страха и мржње. Своје место налази у неформалним групама попут Агенције за идеје и Фантома слободе. Живи у Београду и Жабљаку.

Поред писања бави се и фотографијом. Снима углавном црногорске пејзаже, цвеће и инсекте. Приредио је две самосталне изложбе фотографија са мотивима дурмиторских врхова, река и језера у граду Жабљаку. Објавио интерактивни ДВД Крш и пијесак са фотографијама Црне Горе.

На основу рукописа и фељтона који је Теодор Савов Срдановић објављивао у листу Побједа приредио је Легенде и предања Дурмитораца. Очев оригинални дневник из Другог светског рата објавио је у књизи Партизански дневник Теја Косорића. Заједно са Братиславом Спасићем приредио је Извештаје о доживљајима Симеона Степанова Пишчевића, по истоименом делу Симеона Пишчевића (1731- 1797).

Дела

У коауторству са Дејаном Ајдачићем написао је збирку приповедака под насловом Изабрана дела. Оба аутора настоје да неухватљиву границу између реализма и фантастике, фигурације и апстракције, малог и великог, црних рупа и великог праска, бога и ђавола превазиђу хумором. У збирци прича под називом Читанка за други разред брзог воза чудновати људи на необичне и, понекад, смешне начине покушавају да одгонетну тајне времена, смрти, свемира све то у сиромашној земљи обузетој ратном хистеријом.

Заплет романа са насловом Око врха настаје баш када се чини да је мукама човечанства дошао крај и да ће динамизатрон бити поуздан лек против старења и смрти. Краткотрајну срећу и весеље поквари вест да ће, због новонастале ситуације, Председник бити принуђен да у погон стави машину која ће изазвати смак света. Медији критикују иноватора због непромишљености, а успаничена јавност тражи хитно уништење лека против смрти. Компромисно решење значи да све остаје по старом: иноватор остаје гладан и јадан, Председник му великодушно опрашта што је направио изум, а народ је срећан што ће и даље умирати кад коме куцне судњи час и што владар неће активирати апарат звани смакосвет.

Роман Зумуру приповеда о метеоролошкој апокалипси. За само неколико сати северну хемисферу захватило је ледено доба. После пар недеља током којих се његов стан преображава у пећину праљуди, јунак романа решава да напусти дом и пође на југ. Аутомобили су смрзнути, возова нема, те он креће пешице пут Африке. Из случајног сусрета у планинама Црне Горе са женом која је кренула са Дурмитора пут мора рађа се љубав а из ње Зумуру.

Због неправде која их тишти запостављени демони, који у сновима ведре и облаче, пристају уз силног Бореја и чине страшни ветар. Роман Ветрогонци почиње тако што се главни јунак, и сам годинама понижаван због своје поспаности, и сам укључује у стихију, а онда, видећи какво она зло људима наноси, искаче из вртлога који га је однео чак до Кавказа и враћа се кући мукотрпно ноћима и данима сањајући да је ветрић. Заплет романа настаје када Прохор Пириверић, заједно са сином Вихором, одлучи да у дубоким кањонима подручја Дробњака направи заседу силним ветровима. Колико год битка била неравноправна, показује се да има много неодлучних ветрова, да нису сви уз Бореја, да је опијеност разарањем кратког даха, те се чини као да су сви само чекали праву прилику да се разбеже.

Роман Веселе авантуре критичара измишљених књига се састоји из неколико приповедака исписаних у форми приказа већих дела. Заплет настаје када службеник тајне полиције лоше обави задатак и јунаку романа, критичару који измишља књиге и пише њихове приказе, успева да преживи покушај самоубиства. Како је друштвена завера комплетна критичар доспева на одељење за безнадежне случајеве на коме се захваљујући љубави догађа чудо.

Роман Пољубац Сунца обрађује катастрофичну ситуацију у којој облак плазме са Сунца додирне више слојеве атмосфере. Настају олује, а Земљом почињу да бесне веома снажни ветрови који разарају све што је на њој људска рука подигла. Роман се бави судбинама људи који су се у олуји затекли на најразличитијим местима, од видиковца на Калемегдану, па до зграде аеродрома на Криту, као и преживелима чији се животи мењају. Показује се да је оно што је наликовало апокалипси само преображај цивилизације.

Роман Зар је то љубав? (Београд 2022) је са хумором испричана прича о потрази за формулама љубави у оквирима измишљене "квантне психофизике". Радња се дешава у условно савременом добу и чудесним оностраним просторима у којима прву научну експедицију у смрт чека никада раније испитани велики љубавни сударач.

У роману Београдски патриоти заплет настаје када се некоме из власти учини да два момка и једна девојка који желе да понуде своја решења за велеградске проблеме могу да буду језгро опасне урбане групе. Служба ангажује свог провереног сарадника који прати тројку, чита њихов роман у роману у коме се духови древних Макишанаца, Винчанаца повезују сą савременим житељима престонице и сам пресуђује члановима групе.

Галерија

Циклус Словенска и српска фантастика у Универзитетској библиотеци у Београду 2019.

• 
  И. Срдановић.
• 
  Иван Срдановић и Дејан Ајдачић у разговору о књижевној фантастици.
• 
  И. Срдановић (седи, други здесна) након разговора o фантастици.

Спољашње везе

• „Изабрана дела“, Београд, 1988.
• Културни кругови: Арс сонора
• Најава Циклуса Словенске и српске фантастике у Универзитетској библиотеци у Београду