Пређи на садржај

Ивица Брзић

С Википедије, слободне енциклопедије
Ивица Брзић
Лични подаци
Датум рођења (1941-05-28)28. мај 1941.
Место рођења Нови Сад, Краљевина Југославија
Датум смрти 1. јун 2014.(2014-06-01) (73 год.)
Место смрти Нови Сад, Србија
Позиција везни играч
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1961—1964
1964
1964—1972
1972—1974
1974—1977
Нови Сад
Жељезничар
Војводина
ДСВ Леобен
Линц
66
14
200
53
81
(0)
(0)
(5)
(6)
(2)
Репрезентативна каријера
1966 Југославија 1 (0)
Тренерска каријера
1977
1978-1979
1980-1981
1983-1986
1987-1988
1988-1989
1989-1990
1990-1991
1991-1993
1994
1994-1995
1995-1996
1996
1997
1999
2001
2007-2008
Линц
Војводина
ДСВ Леобен
Осасуна
Војводина
Мајорка
Рад
Војводина
Университарио
Блуминг
Алијанса Лима
Реал Овиједо
Херкулес
Университарио
Спорт Бојс
Алијанса Лима
Војводина
* Датум актуелизовања: 3. јун 2014.

Иван - Ивица Брзић (Нови Сад, 28. мај 1941Нови Сад, 1. јун 2014) био је југословенски фудбалер и тренер. Играо је на позицији везног играча.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Играчку каријеру почео је у омладинским категоријама Војводине из Новог Сада 1954. године, да би четири године касније наставио у омладинцима Новог Сада, где је од 1960. до 1964. био играч првог тимау приоду када је Нови САД играо у Првој лиги Југославије.

Јесењи део сезоне 1964. године провео је у дресу сарајевског Железничара, да би од 1. јануара 1965. до 30. јуна 1972. године играо за Војводину из Новог Сада. Са 200 званичних утакмица, играч је са највише утакмица у дресу овог клуба и један од најбољих фудбалера у историји клуба.[1] Са Војводином је освојио прву титулу првака првака Југославије 1965/66. године и играо у Купу европских шампиона.

Инострану каријеру наставио је 1972. у Аустрији, где је играо шест година у Алпини и Воесту, а као играч Воеста из Линца освојио је освојио је аустријско првенство 1974. и поново играо у Купу шампиона.

За „Б“ репрезентацију Југославије одиграо је једну утакмицу, за „А“ репрезентацију такође једну пријатељску утакмици 18. септембра 1966. на стадиону ЈНА у Београду против репреземтације СССР која је завршила поразом (1:2). Са Фудбалском репрезентацијом Југославије учествовао је на Европском првенству 1968. у Италији где је репрезентација освојила друго место. Брзић није улазио у игру.

Као тренер радио је у Југославији, Шпанији, Аустрији и Перуу. Војводину је тренирао четири пута, 1988. учествовао је у стварњу друге титуле екипе из Новог Сада.

У Србији је био и тренер Рада, а у Шпанији је тренирао Осасуну, Мајорку, Реал Овиједо и Херкулес и забележио више од 200 утакмица, док је са Осасуном 1985. године први пут у историји клуба обезбедио пласман у Куп Уефа.

У Аустрији је тренирао оба клуба у којима је играо а посебан траг оставио је у Перуу, где је два пута био првак државе са Универзитариом, а са Алијанзом једном првак, а једном други. Тренирао је и Спорт бојс. У Боливији је водио Блуминг, а тренерску каријеру завршио је на клупи Војводине, 2008. године.

Радио је као скаут за Портсмут и Шефилд венсдеј за Јужну и Централну Америку. Као највеће признање у играчкој каријери, Брзић је истицао чињеницу да да је у пет клубова у којима је играо, у четири био капитен тима.

Преминуо је 1. јуна 2014. у родном Новом Саду у 73. години.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Енциклопедија Фудбала у издаљу Народне књиге и Спортског журнала у Београду 2006. Том 1 (А-Ђ) стр 86/87.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]