Игуманија Варвара (Божић)
| Варвара (Божић) | |
|---|---|
| Основни подаци | |
| Помесна црква | Српска православна црква |
| Епархија | Епархија зворничко-тузланска |
| Титула | високопреподобна мати игуманија Манастира Тавне |
| Седиште | Манастир Тавна код Бијељине Република Српска |
| Године службе | од 10. фебруара 1951. до 3. септембра 1954. |
| Наследник | Јустина (Керкезовић) |
| Лични подаци | |
| Световно име | Госпава Божић |
| Датум рођења | 15. август 1921. |
| Место рођења | Сандићи (Брчко), Краљевина СХС |
| Датум смрти | 4. фебруар 2008. (86 год.) |
| Место смрти | Манастир Тавна код Бијељине, Република Српска, БиХ |
Варвара (световно Госпава Божић; Сандићи код Брчког, 15. август 1921 — Манастир Тавна, 4. фебруар 2008) била је православна монахиња и игуманија Манастира Тавне.
Биографија
[уреди | уреди извор]Детињство
[уреди | уреди извор]Игуманија Варвара Божић рођена је у селу Сандићи код Брчкога, 15. августа 1921. године. На крштењу добила је име Госпава.[1]
Одмалена васпитавала се у побожној и честитој породици, па је са својим родитељима похађале цркву и многе познате богомољачке скупове.
Монашки постриг
[уреди | уреди извор]Када је Госпавина стрина Смиља Божић пошла са својом кћерком Петром и још једном дјевојком, сестром од тетке, Смиљом Марковић, на годишњи сабор у Манастир Жичу, са њима пође и Госпава, Петрина сестра од стрица. [2]
Све три дјевојке имале су намеру, а и благослов од свог епископа Нектарија, да остану у Жичкој епархији у неком женском манастиру па када се добро намуче у монашком животу.[2]
Тако су три ове сестре, пуне вере и љубави према Богу, са Петрином мајком Смиљом дошле у Манастиру Жичу 21. септембара 1940. године.[2]
Биле су на том великом хришћанском сабору и јавиле се владици Николају Велимировићу. Тада је на сабор дошао и владика Нектарије Круљ, потоњи митрополит дабробосански.[1]
Сазнавши њихову жељу, владика Николај Велимировић, у договору са својим пријатељем митрополитом Нектаријем Круљом пошаље их на Овчар, у Манастир Јовање.
У Манастиру Јовању су остале до 1952. године. Тамо су све три замонашене. Госпава је добила монашко име Варвара.
Затим су исте 1952. године све прешле из Манастира Јовања у Манастир Тавну где је, по благослову надлежног епископа Нектарија Круља основан први женски манастир у Босни.[1]
Старешина Манастира Тавне
[уреди | уреди извор]За игуманију манастира постављена је монахиња Варвара Божић 10. фебруара 1951. године.[3]
К њима у Манастир Тавну тада долази и Варварина мајка, која ће ту као монахиња Евдокија остати све до своје смрти.[3]
Игуманија Варвара била је старешина манастира у периоду од 1951. до 1954. године.[3]
Смрт
[уреди | уреди извор]Игуманија Варвара упокојила се у Господу 4. фебруара 2008. године у Манастиру Тавни.[4]
Сахрањена је 5. фебруара 2008. године у порти Манастира Тавне где је провела као старешина манастира четири године.[4]
Његово Преосвештенство Владика зворничко-тузлански Г. Василије Качавенда служио је у Манастиру Тавна опело игуманији Варвари.[4]
Сахрани и опелу присуствовао је велики број верног народа, свештенства и монаштва међу којима и игуманија Манастира Пећке патријаршије мати Февронија Божић сестра од стрица игуманије Варваре.[4]
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б в „Манастири Републике Српске – Манастири и цркве у Републици Српској” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 01. 08. 2019. г. Приступљено 2021-01-12.
- ^ а б в „МАНАСТИР ПАПРАЋА”. СРБИ У БИХ (на језику: српски). 2015-06-30. Приступљено 2021-01-12.
- ^ а б в Српске, Глас (2011-05-25). „Православни храм препун реликвија”. Glas Srpske (на језику: српски). Приступљено 2021-01-12.
- ^ а б в г „Владика Василије служио опело игуманији Варвари | Српскa Православнa Црквa [Званични сајт]”. www.spc.rs. Архивирано из оригинала 26. 09. 2015. г. Приступљено 2021-01-12.
