Пређи на садржај

Игуманија Ефимија (Тополски)

С Википедије, слободне енциклопедије
Ефимија
(Тополски)
Лични подаци
Световно имеЈасна Тополски
Датум рођења(1965-04-06)6. април 1965.
Место рођењаБеоград, СФРЈ
игуманија манастира Градца (1998—2014)
игуманија манастира Ишон (2016—2023)
игуманија манастира Попово поље (2024—данас)

Ефимија (Београд, 6. април 1965, рођена као Јасна Тополски) је српска игуманија, иконописатељица и сликарка. Једна је од најпознатијих монахиња Српске православне цркве[1] и чланица Ладе — најстаријег уметничког удружења на Балкану.[2]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођена је 1965. године у Београду, као Јасна Тополски. Њена мајка Нада била је професорка српског језика, а отац Владан — хидроинжењер, партизан и некада логораш.[1] Детињство је провела на тениским теренима и на летњим курсевима језика у Енглеској.[1] Како каже, слушала је Лед Цепелин и Ролинг стоунсе.[2]

Када је дипломирала сликарство 1988. године у класи професора Војислава Тодорића, и 1991. завршила постдипломске студије на Факултету ликовних уметности, Јасна је годину дана провела у иконописачким радионицама манастира Бођани и Жича. Тада је одлучила да напусти Београд и да постане монахиња.

Ту одлуку донела је иако јој је сликарска каријера кренула узлазном путањом: учествовала је на неколико групних изложби, организовала две самосталне и добила неколико ликовних награда.[3] Јасна је одабрала монашки живот упркос жељи оца да студира на Итону и саветима сликара Владе Величковића да мало научи француски и упише академске студије у Паризу.[1]

Године 1992. отишла је у манастир Градац, где је најпре постала искушеница.[3] Четири године касније узела је монашко име Ефимија, у част Свете великомученице Ефимије Свехвалне,[3] а 1998. постала је игуманија, под духовним руковођењем архимандрита Јулијана (Кнежевића).[4] Ефимија је по доласку затекла у манастиру само једну сестру, али је убрзо оформила сестринство од петнаестак монахиња, и истовремено уметничку колонију.[1] Већина сестара имала је факултетске дипломе, због чега је Градац у народу био познат и као манастир за интелектуалце.[5] Од 2016. до 2023. године била је игуманија у православном манастиру у француском градићу Ишону, да би од 2024. као игуманија прешла у новосаграђени манастир Попово поље код Брчког.[6]

Осликала је иконостас српске православне цркве у Антверпену,[7] цркве Светог Павла у Требињу, Саборне цркве у Шибенику, цркве Светог Луке у Београду, затим досликавала иконостас у манастирима Милешева и Градац.[3]

Године 2012. у Галерији 73 одржала је самосталну изложбу под називом Мислим, тражим, чекам, а 2020. изложбу икона Свјетлости тиха у Парохијском дому Храма Светог Саве и изложбу колажа и цртежа Интимно и јавно.[8][9]

У центар медијске пажње дошла је и 2017. године, изневши став о рађању и абортусу, који се косио са ставом црквених званичника и изјавом митрополита Амфилохија да Српкиње у својим утробама годишње побију више људи него Хитлер и Мусолини заједно.[10] Наиме, Ефимија је рекла да нас Бог, из своје љубави, никада неће присилити ни на шта, па ни на рађање.

Гостовала је у емисијама Ниво 23, Агапе, Док анђели спавају и другима, а о њеном лику и делу редитељ Ивица Видановић снимио је 1999. године документарни филм, за који је добио награду на Фестивалу документарног и краткометражног филма у Београду.[2] Сама Ефимија добила је награду за најбољи сценарио.[2]

Њен рођени брат је новинар и колумниста Филип Родић.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д „Љубав према Богу понела сам из породице партизана”. Чудо. Приступљено 1. 11. 2024. 
  2. ^ а б в г „Интервју: Од живота у уметности до живота у Христу”. Смрт свету. Приступљено 1. 11. 2024. 
  3. ^ а б в г „Изложба слика мати Ефимије”. Нишке вести. Приступљено 1. 11. 2024. 
  4. ^ „Свака љубав боли”. Политика. Приступљено 1. 11. 2024. 
  5. ^ „Трагови ка сопствености”. Моји трагови. Приступљено 1. 11. 2024. 
  6. ^ „Манастири су духовни центри”. Епархијат зворничко-тузлански. Приступљено 1. 11. 2024. 
  7. ^ „Изложба мати Ефимије”. Расејање. Приступљено 1. 11. 2024. 
  8. ^ „Наш живот у Христу је слобода”. Светигора. Приступљено 1. 11. 2024. 
  9. ^ „Седма воштаница оцу Луки”. Митрополија. Приступљено 1. 11. 2024. 
  10. ^ „Мати Ефимија против патријарха”. Ал Џазира. Приступљено 1. 11. 2024. 
  11. ^ „Бог нас неће присилити да рађамо”. Телеграф. Приступљено 1. 11. 2024. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]