Игуманија Ефимија (Тополски)
Ефимија (Тополски) | |
---|---|
Лични подаци | |
Световно име | Јасна Тополски |
Датум рођења | 6. април 1965. |
Место рођења | Београд, СФРЈ |
игуманија манастира Градца (1998—2014) игуманија манастира Ишон (2016—2023) игуманија манастира Попово поље (2024—данас) |
Ефимија (Београд, 6. април 1965, рођена као Јасна Тополски) је српска игуманија, иконописатељица и сликарка. Једна је од најпознатијих монахиња Српске православне цркве[1] и чланица Ладе — најстаријег уметничког удружења на Балкану.[2]
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођена је 1965. године у Београду, као Јасна Тополски. Њена мајка Нада била је професорка српског језика, а отац Владан — хидроинжењер, партизан и некада логораш.[1] Детињство је провела на тениским теренима и на летњим курсевима језика у Енглеској.[1] Како каже, слушала је Лед Цепелин и Ролинг стоунсе.[2]
Када је дипломирала сликарство 1988. године у класи професора Војислава Тодорића, и 1991. завршила постдипломске студије на Факултету ликовних уметности, Јасна је годину дана провела у иконописачким радионицама манастира Бођани и Жича. Тада је одлучила да напусти Београд и да постане монахиња.
Ту одлуку донела је иако јој је сликарска каријера кренула узлазном путањом: учествовала је на неколико групних изложби, организовала две самосталне и добила неколико ликовних награда.[3] Јасна је одабрала монашки живот упркос жељи оца да студира на Итону и саветима сликара Владе Величковића да мало научи француски и упише академске студије у Паризу.[1]
Године 1992. отишла је у манастир Градац, где је најпре постала искушеница.[3] Четири године касније узела је монашко име Ефимија, у част Свете великомученице Ефимије Свехвалне,[3] а 1998. постала је игуманија, под духовним руковођењем архимандрита Јулијана (Кнежевића).[4] Ефимија је по доласку затекла у манастиру само једну сестру, али је убрзо оформила сестринство од петнаестак монахиња, и истовремено уметничку колонију.[1] Већина сестара имала је факултетске дипломе, због чега је Градац у народу био познат и као манастир за интелектуалце.[5] Од 2016. до 2023. године била је игуманија у православном манастиру у француском градићу Ишону, да би од 2024. као игуманија прешла у новосаграђени манастир Попово поље код Брчког.[6]
Осликала је иконостас српске православне цркве у Антверпену,[7] цркве Светог Павла у Требињу, Саборне цркве у Шибенику, цркве Светог Луке у Београду, затим досликавала иконостас у манастирима Милешева и Градац.[3]
Године 2012. у Галерији 73 одржала је самосталну изложбу под називом Мислим, тражим, чекам, а 2020. изложбу икона Свјетлости тиха у Парохијском дому Храма Светог Саве и изложбу колажа и цртежа Интимно и јавно.[8][9]
У центар медијске пажње дошла је и 2017. године, изневши став о рађању и абортусу, који се косио са ставом црквених званичника и изјавом митрополита Амфилохија да Српкиње у својим утробама годишње побију више људи него Хитлер и Мусолини заједно.[10] Наиме, Ефимија је рекла да нас Бог, из своје љубави, никада неће присилити ни на шта, па ни на рађање.
„ | Јер ми монаси, шта ми имамо да причамо о рађању. Ми смо се определили за један други живот, и немамо то искуство.[11] | ” |
Гостовала је у емисијама Ниво 23, Агапе, Док анђели спавају и другима, а о њеном лику и делу редитељ Ивица Видановић снимио је 1999. године документарни филм, за који је добио награду на Фестивалу документарног и краткометражног филма у Београду.[2] Сама Ефимија добила је награду за најбољи сценарио.[2]
Њен рођени брат је новинар и колумниста Филип Родић.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д „Љубав према Богу понела сам из породице партизана”. Чудо. Приступљено 1. 11. 2024.
- ^ а б в г „Интервју: Од живота у уметности до живота у Христу”. Смрт свету. Приступљено 1. 11. 2024.
- ^ а б в г „Изложба слика мати Ефимије”. Нишке вести. Приступљено 1. 11. 2024.
- ^ „Свака љубав боли”. Политика. Приступљено 1. 11. 2024.
- ^ „Трагови ка сопствености”. Моји трагови. Приступљено 1. 11. 2024.
- ^ „Манастири су духовни центри”. Епархијат зворничко-тузлански. Приступљено 1. 11. 2024.
- ^ „Изложба мати Ефимије”. Расејање. Приступљено 1. 11. 2024.
- ^ „Наш живот у Христу је слобода”. Светигора. Приступљено 1. 11. 2024.
- ^ „Седма воштаница оцу Луки”. Митрополија. Приступљено 1. 11. 2024.
- ^ „Мати Ефимија против патријарха”. Ал Џазира. Приступљено 1. 11. 2024.
- ^ „Бог нас неће присилити да рађамо”. Телеграф. Приступљено 1. 11. 2024.