Игуманија Теодора (Жарковић)
| Теодора (Жарковић) | |
|---|---|
| Основни подаци | |
| Помесна црква | Српска православна црква |
| Епархија | Епархија рашко-призренска |
| Чин | схи-игуманија |
| Титула | схи-игуманија Манастира Грачанице |
| Седиште | Манастир Грачаница |
| Године службе | од 6. маја 2020. до 10. марта 2023. |
| Претходник | Стефанида Главчић |
| Лични подаци | |
| Световно име | Милана Жарковић |
| Датум рођења | 4. мај 1940. |
| Место рођења | Ракља код Александровца, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 10. март 2023. (82 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија |
Теодора (световно Милана Жарковић; Ракља код Александровца, 4. мај 1940 — Београд, 10. март 2023) била је православна монахиња и схи-игуманија Манастира Грачанице.
Биографија
[уреди | уреди извор]Схиигуманија Теодора (световно Милана) Жарковић рођена је 4. маја 1940. године у селу Ракља код Александровца, у побожној фамилији која је дала деветоро монаха и монахиња. У кући је васпитавана и учена у духу православља од благочестивих родитеља Световида и Славке као четврто дете од укупно шесторо деце.[1]
Од малена је показивала наклоност ка духовном животу, те у својој дванаестој години, уз очев благослов, одлази од куће у Манастир Мрзеницу, где је са љубављу и наклоношћу примају старије руске монахиње. У манастиру Мрзеница остаје кратко време где, иако још увек дете, пролази кроз разна послушања. Недуго затим прелази у Манастир Руденицу, где се као искушеница налази и њена сестра од тетке.[2]
Године 1955. уз благослов патријарха српскога Германа Ђорића, тадашњег Епископа жичког и администратора рашко-призренског, заједно са сестром и игуманијом мати Татјаном, прелази у Манастир Грачаницу.
Након четири године искушеништва у манастиру Грачаница бива монашена у чин расе уочи манастирске храмовне славе Велике Госпојине 27. августа 1958. године од стране патријарха српскога Павла Стојчевића, тадашњег Епископа рашко-призренског, где добија име Теодора.
По упокојењу игуманије Татјане, обавља у манастиру и дужност намеснице. У чин мале схиме монаши се 1994. године, а у чин велике схиме бива замонашена 10. јануара 2018. године. Својим животом и пожртвованошћу мати Теодора стиче љубав свих мештана Грачанице и шире.
Епископ рашко-призренски Теодосије Шибалић, 6. маја 2020. године у манастиру Грачаница доделио је схимонахињи Теодори чин игуманије.[3]
Упокојила се у Господу 10. марта 2023. године у клиничком центру у Београду, сахрањена је на монашком гробљу Манастира Грачанице.[4][5][6][7]
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „Мати Теодора: "Моја душа и моје срце би жељело да се сви владају по Јеванђељу" • Радио ~ Светигора ~”. svetigora.com (на језику: српски). 2020-05-08. Приступљено 2023-03-13.
- ^ autor (2020-05-04). „ДОСАДАШЊА ИГУМАНИЈА ГРАЧАНИЧКА МАТИ СТЕФАНИДА ИМЕНОВАНА ЗА ИГУМАНИЈУ МАНАСТИРА БРЊАК”. Јединство (на језику: српски). Приступљено 2023-03-13.
- ^ „Monahinja Teodora nova igumanija manastira Gračanica”. Politika Online. Приступљено 2023-03-13.
- ^ „Sahranjena igumanija Manastira Gračanica "Mati Teodora je prošla kroz mnoga iskušenja"”. Srpskainfo (на језику: српски). Приступљено 2023-03-13.
- ^ Ракочевић, Живојин (12. 3. 2023). „Сахрањена грачаничка игуманија Теодора”. Политика. Приступљено 15. 3. 2023.
- ^ „Опело и сахрана схимонахиње Теодоре, игуманије манастира Грачанице”. СПЦ. 14. 3. 2023. Приступљено 15. 3. 2023.
- ^ „Уснула у Господу схимонахиња Теодора, игуманија манастира Грачанице”. СПЦ. 10. 3. 2023. Приступљено 15. 3. 2023.
