Игњат Мартиновић
Игњат Мартиновић (20. јул 1755 — 20. мај 1795) био је мађарски научник, хемичар, филозоф, писац, тајни агент и вођа мађарског јакобинског покрета. Осуђен је на смрт због велеиздаје и обезглављен 20. маја 1795, заједно са грофом Јакабом Сиграјем, Ференцом Сентмарјајем, Јожефом Хајночијем и другима. Као оснивач мађарских јакобинских клубова, неки су га сматрали идеалистичким претечом великих идеја, а други бескрупулозним авантуристом.
Биографија
[уреди | уреди извор]Његов отац, Матјаш Мартиновић, био је један од племића који је услед Великог турског рата напустио османску Србију 1690. године под вођством Арсенија III Чарнојевића у време Велике сеобе Срба и преселио се у Делвидек у Мађарској.[1][2][3]
Био је српског порекла.[4][3][5][6][7] Његови деда и баба су прешли из православља у католичанство само неколико година пре рођења његовог оца Матијаша. Игњат Мартиновић је за живота изјавио да му је отац био или Србин кафанџија или албански племић у војној служби.[1]
Он је служио у аустријској војсци.[2] Новембра 1791. прешао је у Пешту.[2] Тамо се оженио Немицој Маријом Попини[1][8] из Будима. Имали су пет синова и две ћерке.
Мартиновић је рођен у Пешти и школован код фрањеваца.[2] Завршио је прве разреде у пијаристској школи и одлучио да ступи у фрањевачки ред. Мартиновић је похађао теолошке студије на Универзитету у Будиму од 1775—1779. Строгост и конзервативни погледи на монашки живот довели су га у неколико наврата у сукобе са сабраћом монасима и његовим предстојањем; његово незадовољство повећало је и то што је 1780. са неким од студената-свештеника премештен у Брод.
Био је одличан говорник и писац на многим језицима.
Одабрана дела
[уреди | уреди извор]- Theoria generalis aequati onum omnium graduum, novis illustrata formulis, ac juxta principia sublimioris calculi finitorum deducta, 1780
- Tentamen publicum ex mathesi pura, 1780
- Systema universae philosophiae, 1781
- Dissertatio physica de iride et halone, 1781
- Dissertatio de harmonia naturali inter bonitatem divinam et mala creata, ad celeberrimam Hollandiae academiam Leidensem transmissa et nunc primum elucubrata, 1783
- Dissertatio de micrometro, ope cuius unus geometricus dividitur in 2.985,984 puncta quinti ordinis, 1784
- Dissertatio physica de altitudine atmospherae ex observationibus astronomicis determinata et anno 1785
- Praelectiones physicae experimentalis, 1787
- Memoires philosophiques ou la nature devoilée, 1788
- Physiologische Bemerkungen über den Menschen, 1789
- Discussio oratoria in eos, qui in librorum censuram invehuntur
- Oratio ad proceres et nobiles regni Hungariae 1790. idibus Aprilis conscripta, et Vindobonae supressa, nunc primum in lucem prodit, 1791
- Oratio pro Leopoldo II. rom. imp. aug. Hungariae, Bohemiae etc. rege ab hungaris proceribus et nobilibus accusato anno 1792
- Status regni Hungariae anno, 1792
- Franczia Catechesis, 1795
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Lendvai, Paul (2004). The Hungarians: A thousand years of victory in defeat. Princeton University Press. стр. 184. ISBN 978-0-691-11969-4.
- ^ а б в г Fine, John VA (2006). When Ethnicity Did Not Matter in the Balkans: A Study of Identity in Pre-Nationalist Croatia, Dalmatia, and Slavonia in the Medieval and Early-Modern Periods. University of Michigan Press. стр. 539. ISBN 978-0-472-02560-2.
- ^ а б „Koncepcije o Srpskoj Vojvodini, Iliriku, Dunavskoj konfederaciji, Istočnoj Švajcarskoj...”. Kulturni centar Novog Sada (на језику: српски). 2018-09-07. Приступљено 2019-01-23.
- ^ povijest, Sveučilište u Zagrebu Zavod za hrvatsku (1989). Radovi (на језику: хрватски). Zavod. стр. 265.
- ^ Balkan Studies: Biannual Publication of the Institute for Balkan Studies (на језику: енглески). The Institute. 1964. стр. 222.
- ^ Balcanica (на језику: енглески). Srpska Akademija Nauka i Umetnosti, Balkanolos̆ki Institut. 2006. стр. 106.
- ^ „Игњат Мартиновић”.
- ^ Vilmos Fraknói, Martinovics élete, p. 11, Budapest, 1921, Az Athenaeum Irodalmi És Nyomdai R.-T. Kiadása,
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Људи | |
| Остале | |
