Изабела Леонарда

Изабела Леонарда
Датум рођења	(1620-09-06)6. септембар 1620.
Место рођења	Новара
Датум смрти	25. фебруар 1704.(1704-02-25) (83 год.)
Место смрти	Новара

Изабела Леонарда (6. септембар 1620.- 25. фебруар 1704) је била италијанска композиторка из Новаре, Италија. Са 16 година одлази у самостан у Новари. Леонарда је била позната по бројним композицијама које је стварала, што је чини једном од најпродуктивнијих женских композитора тог времена.

Биографија

Ана Изабела Леонарда рођена је 6. септембра 1620. године. Отац јој се звао Ђанантонио Леонарди, а мајка Аполониа. Леонарди су били стара и угледна породица, чији су чланови били важни црквени и грађански званичници у Новари. Изабелин отац који је имао титулу грофа, био је доктор правних наука. 1636. године одлази у самостан у Новари. Тамо је била од изузетног утицаја због имућства њене породице, који су такође били доборочинитељи овог самостана. Леонарда је била изузетно цењена композиторка у свом граду, али њена музика није била толико популарна у осталим деловима Италије. Имала је преко 50 година када је почела редовно да компонује и то баш она дела по којима је позната и дан данас.

Рад у музици

Изабела Леонарда није била позната као певачица или инструменталиста, али то није умањило њену славу као једнe од најплоднијих композиторки. Образовала се у самостану и написала је преко 200 композиција током свог живота.

Музичко образовање

Не зна се пуно о њеној музичкој едукацији пре ступања у самостан, али се претпоставља да јој је то било омогућено због високог социо-економског статуса њене породице. Претпоставља се да јој је учитељ био Гаспаро Касати, изузетно талентован, али не и толико популаран композитор, који је радио у катедрали у Новари. У самостану је добила звање magistra musicae односно учитељица музике. Подучавала је друге у самостану и изводила своје композиције.

Композиције

Леонардина дела укључују примере готово сваког црквеног жанра: мотети и црквени концерти, свети латински дијалози, мисе и сонате. Поред тога писала је музику за соло певаче, хор и гудаче. Написала је неколико соло црквених песама. Постала је популарна по својим инструменталним сонатама.

Музички стил

У италијанској музици у 17. веку постојала је разлика између Prima pratica и Seconda pratica. Опште образовање у прими није широко доступно женама, међутим Леонарда је образована у формалном контрапункту и користи је у многим својим делима. Леонардина замршена хармонија је један од утицаја у стварању полифоничне музике у самостану као што су то чинили и други италијански композитори у својим самостанима у истом периоду. Овај стил је створио погодну атмосферу за креативност музичара омогућавајући им благу импровизацију.

Музичке посвете

Скоро сва Леонардина дела носе двоструку посвету- Девици Марији и некој од значајних личности тог времена. У једној од својих посвета Леонарда је изјавила да пише музику не да би стекла заслуге у свету, већ како би сви знали да је посвећена Девици Марији. Међу осталима којима је посвећена њена музика налазе се милански надбискуп и цар Леополд I. Такође је у посвети у Опусу 10 напоменула да је музику писала само у времену које је било издвојено за одмор како не би запоставила своје административне дужности у самостану.