Пређи на садржај

Избори за Скупштину Северне Ирске 2022.

С Википедије, слободне енциклопедије
Избори за Скупштину Северне Ирске 2022.
← 2017. 5. мај 2022.
90 посланичких мандата Скупштине Северне Ирске
46 мандати потребни за већину
Излазност63,61%
  Прва странка Друга странка Трећа странка
 
Michelle O'Neill (cropped from Martin McGuinness, Michelle O'Neill, Mary Lou McDonald and Gerry Adams).jpg
Official portrait of Sir Jeffrey M. Donaldson crop 2.jpg
Naomi Long MLA.jpg
Вођа Мишел О'Нил Џефри Доналдсон Наоми Лонг
Странка Шин Фејн ДУП Алијанса
Вођа од 23. јануар 2017. 30. јуна 2021. 26. октобра 2016.
Последњи избори 27 мандата, 27,9% 28 мандата, 28,1% 8 мандата, 9,1%
Освојена места 27 25 17
Места промењено Стагнација Пад 3 Раст 9
Бр. гласова 250.388 184.002 116.681
Проценат 29,0% 21,3% 13,5%
  Четврта странка Пета странка Шеста странка
 
Doug Beattie.png
Colum Eastwood MLA.JPG
JimAllister (cropped).jpg
Вођа Даг Бити Колум Иствуд Џим Алистер
Странка AУП СДЛП ТУГ
Вођа од 17. маја 2021. 14. новембра 2015. 7. децембра 2007.
Последњи избори 10 мандата, 12,9% 12 мандата, 11,9% 1 мандата, 2,6%
Освојена места 9 8 1
Места промењено Пад 1 Пад 4 Стагнација
Бр. гласова 96.390 78.237 65.788
Проценат 11,2% 9,1% 7,6%
  Седма странка
 
Eamonn McCann (cropped).jpg
Вођа Еимен Макен
Странка НПП
Вођа од Н/А
Последњи избори 1 мандата, 1,8%
Освојена места 1
Места промењено Стагнација
Бр. гласова 9.798
Проценат 1,2%
Изборна мапа Северне Ирске
Први министар и заменик првог министра пре избора

Упражњено

 Изабрани први министар и заменик првог министра

TBD

Избори за Скупштину Северне Ирске су се одржали 5. маја 2022. године.[1][2] Изабрано је 90 чланова Скупштине Северне Ирске, и били су седми парламентарни избори од успостављања скупштине 1998 године.[3]

Избори су се одржали три месеца након што је извршна власт Северне Ирске пала због оставке првог министра Пола Гивана (ДУП), у знак протеста против Севернориског протокола.[4] Шин Фејн је постала највећа странка, што је први пут да републиканска странка освоји највише гласова у Северној Ирској, и тиме имаће права да номинује првог министра Северне Ирске. Алијанса је такође остварила велике успехе, претекавши Алстерску унионистичка партију и Социјалдемократску и лабуристичку партију.[5]

Позадина

[уреди | уреди извор]

Изборни догађаји

[уреди | уреди извор]

У мају 2013, државнa секретарka за Северну Ирску Тереза Вилијес je најавила да ће следећи избори за Скупштину бити одложени за мај 2016. и да ће се одржавати у фиксним интервалима од пет година након тога.[6] Одељак 7. Закона о Северној Ирској (разне одредбе) из 2014. прецизира да ће избори бити одржани првог четвртка у мају пете календарске године након оне у којој је изабран њен претходник, а то би било 5. маја 2022. Међутим, постоји неколико околности у којима се Скупштина може распустити пре датума предвиђеног на основу члана 31(1) Закона о Северној Ирској из 1998. године.[7]

У јуну 2016. Велика Британија је гласала за излазак из Европске уније, иако је Северна Ирска гласала за останак.[8] Процес повлачења је имао посебну неизвесност за Северну Ирску због потенцијала за царину на граници Уједињеног Краљевства и Републике Ирске.[9] У међувремену, одржани су превремени избори за скупштину Северне Ирске у марту 2017. Након избора, Шин Фејн је изјавио да се неће вратити на споразум о подели власти са Демократском унионистичком партијом без значајних промена у приступу странке, укључујући да Арлин Фостер не постане први министар све док истрага о скандалу о подстицању обновљивих извора топлоте није завршена.[10] Током наредних неколико година, рок за формирање извршне власти је више пута продужен пошто су преговори настављени без успеха.[11][12][13][14][15]

Премијерка Тереза Меј је 18. априла 2017. године позвала на опште изборе који су били одржани 8. јуна 2017.[16] Конзервативна партија је изгубила парламентарну већину и тражила је споразум о поверењу и снабдевању са ДУП-ом како би остала у влади. ДУП и Конзервативци постигли су договор 26. јуна.[17]

У 2019. Велика Британија је искусила значајне политичке турбуленције око питања како наставити са Брегзитом. На изборима за Европски парламент у мају 2019. Алијанса је заузела треће место у Европском парламенту од Алстерске унионистичке партије (УУП). Подршка ДУП-а Конзервативној влади прекинута је због неслагања око владиних планова за Брегзит. Конзервативна влада је тражила нове изборе, одржане у децембру 2019, на којима је победила великом већином. У Северној Ирској су по први пут традиционалне ирске националистичке странке освојиле више места од традиционалних унионистичких партија. СДЛП и Алијанса су се вратили у Доњи дом, док су ДУП и Шин Фејн забележили пад удела гласова за више од 5%.[18]

Извршна власт ДУП/Шин Фејн је поново успостављена 10. јануара 2020, што је спречило хитне нове изборе.[19] До краја фебруара 2020. потврђено је да се пандемија ковида 19 проширила на Северну Ирску.[20]

Влада Уједињеног Краљевства је 15. јануара 2022. оптужена да се мешала у изборе поновним увођењем двојних мандата, који су укинути 2016. То би омогућило посланицима попут Доналдсона да имају места у Стормонту као иу Вестминстеру, али су планови повучени четири дана касније.[21][22]

Промене вођства

[уреди | уреди извор]

Арлин Фостер је 28. априла 2021. најавила да ће поднети оставку на место лидера ДУП-а 28. маја и првог министра у јуну 2021. након што су више посланика ДУП-а потписали писмо у којем се не верује њеном руководству.[23] Едвин Путс је тесно победио на изборима за руководство ДУП-а у мају 2021, али је најавио оставку 21 дан касније.[24] Другопласирани на изборима, Џефри Доналдсон, није имао противљење на изборима за руководство ДУП-а у јуну 2021. и без других кандидата странка је одлучила да не одржи гласање.[25] Доналдсон је ратификован као лидер странке 30. јуна 2021. У међувремену, након што је Путс изабрао да не замени Фостерову на месту првог министра, Пол Гиван је преузео функцију 17. јуна 2021.[26][27]

Стив Ејкен је објавио своју оставку на место лидера УУП-а 8. маја 2021, а Даг Бити је преузео ту функцију девет дана касније.[28]

Кампања

[уреди | уреди извор]

Шин Фејнова кампања избегавала је разговор о Уједињеној Ирској, а The Irish Time је известио да иако је била на дневном реду, фокус је био на "питањима хлеба и путера".[29][30] Шин Фејн је затражио исплату од 230 фунти како би помогао људима око трошкова живота.[31] Полицији је пријављена претња уништавањем билборда Шин Фејн.[32]

Кампања Демократске унионистичке партије фокусирала се на њихово противљење Шин Фејну.[33] Традиционални унионистички глас је рекао да је супротстављање протоколу о Северној Ирској главни приоритет.[34] Од ДУП-а су добили више пребегова.[35] Зелена странка је обећала успостављање закона о правима, независну агенцију за заштиту животне средине и контролу закупнине.[36] Кампања Социјалдемократске и Лабуристичке партије је наводно била тешка.[37] Кандидаткињу Елси Трејнор напали су млади у Белфасту.[38] Лидер Колум Иствуд позвао је на тактичко гласање.[39]

Алстерска унионистичка партија водила је кампању против Уједињене Ирске, а Даг Бити је рекао да се то неће десити за живота његовог или његове деце.[40] Алијанса је обећала да ће изградити Кејсмент парк и да ће водити кампању у изборним јединицама западно од реке Бан, где никада нису освојиле ниједно место.[41][42] Аонту је водио кампању на платформи против абортуса.[43] Дана 13. априла објављено је да је полицијска служба Северне Ирске обавештена о инцидентима са политичким плакатима.[44] Манифесто Народа пре профита објављен је 22. априла. У њему су обећали 1000 фунти за помоћ око трошкова живота.[45] Дана 30. априла, кандидаткињу НПП-а Хану Кени напала су тројица мушкараца у источном Белфасту.[46]

Телевизијске дебате између страначких лидера одржане су 1. и 3. маја.[47][48]

Анкете

[уреди | уреди извор]

Резултати

[уреди | уреди извор]
Странка Предводилац Мандати Први преференцијални гласови
Кандати Освојени Разлика од 2017. Број Укупан број Разлика од 2017.
Шин Фејн Мишел О'Нил 34 27 Стагнација 250,388 29,0% Раст 1,1%
ДУП Џефри Доналдсон 30 25 Пад 3 184,002 21,3% Пад 6,7%
Алијанса Наоми Лонг 24 17 Раст 9 116,681 13,5% Раст 4,5%
АУП Даг Бити 27 9 Пад 1 96,390 11,2% Пад 1,7%
СДЛП Колум Иствуд 22 8 Пад 4 78,237 9,1% Пад 2,9%
ТУВ Џим Алистер 19 1 Стагнација 65,788 7,6% Раст 5,1%
Зелени Клер Бејли 18 0 Пад 2 16,433 1,9% Пад 0,4%
Аонту Пејдар Тојбин 12 0 Нова 12,777 1,5% Нова
Народ пре профита Еимен Макен 12 1 Стагнација 9,798 1,1% Пад 0,6%
ПУП Били Хачинсон 3 0 Стагнација 2,665 0,3% Пад 0,4%
ИРСП Колективно вођство 2 0 Нова 1,869 0,2% Нова
Радника партија Оспорено 6 0 Стагнација 839 0,1% Пад 0,1%
Лабуристичка алтернатива Овен Макрекен 1 0 Стагнација 602 0,0% Пад 0,3%
Социјалистичка партија Колективно вођство 2 0 Нова 524 0,0% Нова
Конзервативна странка Метју Робинсон 1 0 Стагнација 254 0,0% Пад 0,3%
Наслеђе Дејвид Куртен 1 0 Нова 128 0,0% Нова
Странка повраћаја 1 0 Нова 13 0,0% Нова
Независни 24 2 Раст 1 25,315 2,9% Раст 1,1%
Укупно 239 90 837,388 100,0%

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Šin Fejn prvi put sa najvećim brojem mesta u parlamentu Severne Irske - Svet - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2022-05-07. Приступљено 2022-05-07. 
  2. ^ „Šin Fejn prvi put osvojila najviše mandata”. B92.net (на језику: српски). Приступљено 2022-05-07. 
  3. ^ Butterly, Luke. „Northern Ireland set to vote in election poised to make history”. www.aljazeera.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-05. 
  4. ^ „DUP: NI First Minister Paul Givan announces resignation”. BBC News. 3. 2. 2022. 
  5. ^ McClements, Freya; Graham, Seanín; Hutton, Brian; Moriarty, Gerry. „Assembly election: Sinn Féin wins most seats as parties urged to form Executive”. The Irish Times (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-07. 
  6. ^ „Northern Ireland Assembly elections put back to 2016”. BBC News Online. 10. 5. 2013. Архивирано из оригинала 9. 6. 2013. г. Приступљено 11. 5. 2013. 
  7. ^ „Northern Ireland (Miscellaneous Provisions) Act 2014”. Legislation.gov.uk. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 7. 5. 2016. 
  8. ^ „EU referendum: Northern Ireland votes to Remain”. BBC News. 24. 6. 2016. Приступљено 31. 12. 2021. 
  9. ^ O'Leary, Brendan; Coakley, John; Garry, John (27. 4. 2017). „How Northern Ireland voted in the EU referendum – and what it means for border talks”. The Conversation (на језику: енглески). Приступљено 31. 12. 2021. 
  10. ^ „'No revolt within DUP,' says Foster”. BBC News. 6. 3. 2017. Архивирано из оригинала 6. 3. 2017. г. 
  11. ^ Kroet, Cynthia (27. 3. 2017). „No Snap Election in Northern Ireland After Talks Collapse”. Politico. Архивирано из оригинала 27. 3. 2017. г. Приступљено 27. 3. 2017. 
  12. ^ „Stormont talks: Direct rule or election 'if no deal'”. BBC News. 12. 4. 2017. Архивирано из оригинала 6. 10. 2018. г. Приступљено 21. 7. 2018. 
  13. ^ „Stormont power-sharing talks deadline set for 29 June”. BBC News. 21. 4. 2017. Архивирано из оригинала 21. 4. 2017. г. 
  14. ^ „Stormont talks: Brokenshire to 'reflect' amid ongoing deadlock”. BBC News. 4. 7. 2017. Архивирано из оригинала 4. 7. 2017. г. 
  15. ^ „Talks to end NI devolution deadlock resume”. BBC News. 2. 1. 2020. Архивирано из оригинала 9. 1. 2020. г. Приступљено 12. 4. 2020. 
  16. ^ „The moment PM called for general election”. BBC News (на језику: енглески). 18. 4. 2017. Приступљено 27. 12. 2021. 
  17. ^ „Conservatives agree pact with DUP to support May government”. BBC News. 26. 6. 2017. Архивирано из оригинала 28. 7. 2019. г. Приступљено 26. 6. 2017. 
  18. ^ McClements, Freya (13. 12. 2021). „North returns more nationalist than unionist MPs for first time”. The Irish Times (на језику: енглески). Приступљено 31. 12. 2021. 
  19. ^ Gorman, Sophie (11. 1. 2020). „'Cautious optimism': Northern Ireland's government restored after 3-year deadlock”. France 24 (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 20. 9. 2021. г. Приступљено 20. 9. 2021. 
  20. ^ „First Northern Ireland coronavirus case confirmed as 'drive-through' test centre set up at Antrim hospital”. Belfast Telegraph. Архивирано из оригинала 1. 5. 2020. г. Приступљено 29. 2. 2020. 
  21. ^ McClafferty, Enda (19. 1. 2022). „Double jobbing: Plan to bring back dual mandate withdrawn, PM says”. BBC News. Приступљено 23. 1. 2022. 
  22. ^ Francis, Alannah (15. 1. 2022). „UK government accused of interfering in Northern Ireland assembly election with rule change”. inews.co.uk. Приступљено 22. 1. 2022. 
  23. ^ „Arlene Foster announces resignation as DUP leader and NI first minister”. BBC News (на језику: енглески). 2021-04-28. Архивирано из оригинала 1. 5. 2021. г. Приступљено 2021-05-06. 
  24. ^ „Poots announces resignation as DUP leader”. Reuters. Архивирано из оригинала 17. 6. 2021. г. Приступљено 18. 6. 2021. 
  25. ^ „DUP leadership: Sir Jeffrey Donaldson ratified as party leader”. BBC News. 30. 6. 2021. Архивирано из оригинала 1. 7. 2021. г. Приступљено 23. 7. 2021. 
  26. ^ „Edwin Poots 'faces difficulties' over first minister job”. BBC News. 6. 6. 2021. Приступљено 3. 2. 2022. 
  27. ^ Carroll, Rory (17. 6. 2021). „Northern Ireland: Paul Givan becomes first minister after Irish language deal”. The Guardian. Приступљено 3. 2. 2022. 
  28. ^ Carroll, Rory (17. 6. 2021). „Northern Ireland: Paul Givan becomes first minister after Irish language deal”. The Guardian. Приступљено 3. 2. 2022. 
  29. ^ McClafferty, Enda (26. 4. 2022). „NI election 2022: Sinn Féin steers clear of Irish unity focus in campaign” (на језику: енглески). BBC News. Приступљено 26. 4. 2022. 
  30. ^ Manley, John (2022-04-26). „Sinn Féin manifesto prioritises bread and butter issues but keeps Irish unity on the agenda”. The Irish News (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-26. 
  31. ^ Walker, Stephen (2022-04-25). „NI election 2022: Sinn Féin calls for £230 cost-of-living payment” (на језику: енглески). BBC News. Приступљено 2022-04-26. 
  32. ^ Black, Rebecca (24. 4. 2022). „Online threat to damage Sinn Féin billboard 'reported to police' – O'Dowd”. Belfast Telegraph (на језику: енглески). ISSN 0307-1235. Приступљено 2022-04-26. 
  33. ^ „Mixed reactions to DUP's new party election broadcast as focus on Sinn Féin criticised”. Belfast Telegraph (на језику: енглески). ISSN 0307-1235. Приступљено 2022-04-26. 
  34. ^ „NI election 2022: TUV says opposing Protocol must be top priority”. BBC News (на језику: енглески). 2022-04-22. Приступљено 2022-04-26. 
  35. ^ McAdam, Noel (25. 4. 2022). „Blow for DUP as officers in South Down quit the party”. Belfast Telegraph (на језику: енглески). ISSN 0307-1235. Приступљено 2022-04-26. 
  36. ^ Walker, Stephen (2022-04-21). „NI election 2022: Green Party punches above its weight, says leader” (на језику: енглески). BBC News. Приступљено 2022-04-26. 
  37. ^ Walker, Stephen (2022-04-21). „NI election 2022: SDLP hoping history repeats itself” (на језику: енглески). BBC News. Приступљено 2022-04-26. 
  38. ^ „Assembly Election candidate attacked while on campaign trail”. ITV News (на језику: енглески). 2022-04-13. Приступљено 2022-04-26. 
  39. ^ PA Media (24. 4. 2022). „SDLP leader urges tactical votes for his party to restore Stormont”. Gazette Series (на језику: енглески). Приступљено 26. 4. 2022. 
  40. ^ Gordon, Gareth (2022-03-31). „NI election 2022: Doug Beattie says 'no united Ireland in children's lifetime'” (на језику: енглески). BBC News. Приступљено 2022-04-26. 
  41. ^ Beacom, Stephen (25. 4. 2022). „Alliance leader Naomi Long: We must ensure Casement Park is built and Northern Ireland can host matches at Euro 2028”. Belfast Telegraph (на језику: енглески). ISSN 0307-1235. Приступљено 26. 4. 2022. 
  42. ^ McCormack, Jayne (2022-04-08). „NI election 2022: Alliance a party with high expectations” (на језику: енглески). BBC News. Приступљено 2022-04-26. 
  43. ^ Toner, John (24. 4. 2022). „Aontú would never support abortion under any circumstances, says party candidate Alixandra Halliday”. Belfast Telegraph (на језику: енглески). ISSN 0307-1235. Приступљено 2022-04-26. 
  44. ^ Sproule, Luke; McCormack, Jayne (2022-04-13). „NI election 2022: 41 poster incidents reported to police”. BBC News (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-26. 
  45. ^ McClafferty, Enda (2022-04-21). „NI election 2022: People Before Profit launches manifesto” (на језику: енглески). BBC News. Приступљено 2022-04-26. 
  46. ^ Ambrose, Tom (30. 4. 2022). „Stormont candidate ‘grabbed by throat’ while canvassing”. The Guardian (на језику: енглески). Приступљено 30. 4. 2022. 
  47. ^ Hughes, Brendan (1. 5. 2022). „UTV debate: Rating the Stormont leaders' performances”. BelfastLive (на језику: енглески). Приступљено 2. 5. 2022. 
  48. ^ „NI election 2022: Leaders' debate raises energy levels of campaign”. BBC News (на језику: енглески). 2022-05-03. Приступљено 2022-05-04. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Избори_за_Скупштину_Северне_Ирске_2022.&oldid=28494228”