Илзе Хес
Илзе Хес | |
|---|---|
| Име по рођењу | Илзе Прел |
| Датум рођења | 22. јун 1900. |
| Место рођења | Хановер |
| Датум смрти | 7. септембар 1995. (95 год.) |
| Место смрти | Лилинтал |
| Образовање | Универзитет у Минхену |
| Супружник | Рудолф Хес (1927—1987) |
Илзе Хес (нем. Ilse Hess; Хановер, 22. јун 1900 — Лилинтал, 7. септембар 1995) била је супруга Рудолфа Хеса.[1] После Другог светског рата је постала позната књижевница.
Породица
[уреди | уреди извор]Пореклом је из националистичке конзервативне породице. Била је једна од три ћерке богатог лекара и доктора Фридриха Прела и његове супруге Елзе. Отац јој је убијен у мају 1917. током Првог светског рата. Мајка јој се тада удала за уметника Карла Хорна, директора Музеја уметности у Бремену.[2]
Љубавна веза с Рудолфом Хесом
[уреди | уреди извор]Рудолфа Хеса је упознала у априлу 1920. у Минхену. Била је једна од првих жена која је студирала на Универзитету Лудвиг Максимилијан из Минхена.[3] Године 1921. се први пут придружила Нацистичкој партији,[4] а поново се придружила 1925. након што је партија забрањена.[3] Од почетка јој се допадао Хес, али он није желео да ступи у везу са њим. Упознала га је са Адолфом Хитлером, који је волео да буде у друштву добростојећих дама. Хитлер је подстакао њихово венчање, који је одржано 20. децембра 1927. у Минхену. Био је кум њиховог детета Волфа Рудигера Хеса, који је рођен 18. новембра 1937. Са сином се преселила у Бад Хинделанг.[3]
После рата
[уреди | уреди извор]Као и све супруге ратних злочинаца осуђених или погубљених током Нирнбершког процеса, ухапшена је 3. јуна 1947. и пребачена у логор за интернације. Пуштена је 24. марта 1948. и тада се настанила у Алгоу, где је 1955. отворила пансион.[3] Била је националсоцијалиста.[1] До своје смрти је остала лојална Хитлеру и његовим ставовима и подржавала је Stille Hilfe након рата.[3] Године 1952. је објавила књигу England – Nürnberg – Spandau. Одржавала је преписку, између осталих, са Винифредом Вагнер, која је такође наставила да се диви Хитлеру.[3]
Публикације
[уреди | уреди извор]- Ein Schicksal in Briefen. Leoni am Starnberger 1971. (више од 40 издања).
- Antwort aus Zelle 7. Leoni am Starnberger, 1967.
- England – Nürnberg – Spandau. Leoni am Starnberger, 1967.
- Gefangener des Friedens – Neue Briefe aus Spandau. Leoni am Starnberger, 1955.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Wyllie, James (фебруар 2020). „Nazi wives: the women beside Hess, Goebbels, Göring and Himmler”. HistoryExtra. BBC History Revealed. Архивирано из оригинала 02. 03. 2020. г. Приступљено 11. 2. 2020.
- ^ „Elsa Meineke (Pröhl, Horn)”. Rodovid. Приступљено 2. 4. 2017.
- ^ а б в г д ђ Klee, Ernst (2009). Das Kulturlexikon zum Dritten Reich. Wer war was vor und nach 1945 [The Culture Lexicon to the Third Reich: Who was before and after 1945] (на језику: German). Frankfurt am Main: Fischer-Taschenbuch-Verlag. стр. 239. ISBN 978-3596171538.
- ^ Görtemaker, Heike B.; Searls, Damion (2012). Eva Braun Life With Hitler (1st American изд.). New York: Vintage Books. стр. 74. ISBN 9780307742605. Приступљено 2. 4. 2017.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Људи | |
