Илија Коларић
Илија Коларић | |
---|---|
![]() Илија Коларић, око 1979. | |
Лични подаци | |
Датум рођења | 27. јануар 1926. |
Место рођења | Нови Сад, Бачка област, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца |
Датум смрти | 3. децембар 2004.78 год.) ( |
Место смрти | Нови Сад, Србија, Србија и Црна Гора |
Уметнички рад | |
Поље | Пејзаж, Мртва природа, Ентеријер |
Правац | Неореализам |
Утицаји од | Петар Лубарда, Мило Милуновић, Ђорђе Илић |
Илија Коларић (Нови Сад, 27. јануар 1926 — Нови Сад, 3. децембар 2004) био је српски сликар.
Биографија
[уреди | уреди извор]Каријеру је отпочео као сликар у војно-техничком институту, а затим је радио у атељеима Петра Лубарде, Мила Милуновића, Ђорђа Илића и Антона Хутера, а потом као слободан уметник. У младости је обучаван за пилота.[1] Одржао је више десетина изложба по целој бившој Југославији (Нови Сад, Београд, Сплит, Дубровник, Задар, Ријека, итд.), те у бројним другим земљама (Москва, Париз, Брисел, Беч, Варшава, Минхен, Филаделфија,...).[2] Преко педесет година је провео у браку са Љубицом, која га је надживела. У Мошорину је оставио сопствени легат.[1]
О Коларићу и његовој супрузи су снимљена чак два документарна филма, а за његовог живота је 2001. године објављена и монографија о његовом раду. Коларић је упамћен као велики хуманитарац и, у том смислу, учесник бројних акција. Преминуо је 2004. године у Новом Саду.NB
Рад
[уреди | уреди извор]
На Коларићевим сликама доминирају пасторални мотиви и покушаји да се на различите начине дочара улога ваздуха.[2][1] Његову главну инспирацију представља војвођански пејзаж, коме се враћао током целог живота. Од најранијег детињства, а нарочито током младости се интересовао за оријенталну тематику (Багдадски лопов), а примарно за ћилиме. [1] Током своје пилотске каријере, Коларић почиње да се бави и темом ваздухопловства, која ће потом често заузимати значајно место у његовом стваралаштву (Икар).[1]
У Коларићевим радовима доминира сфумато техника, у чему су га критичари често поредили са фламанским мајсторима.[1]
Допринос
[уреди | уреди извор]
Значајне слике и циклуси
[уреди | уреди извор]- Багдадски лопов
- Икар
- Тишина
- Циклус Човек и простор
- Циклус Амазонке [1]
Документарни филмови о Коларићу
[уреди | уреди извор]- Све љубави Коларића (1992)
- Валцер у раму (2001).[1]
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^NB У различитим изворима се често може пронаћи погрешан навод да је Коларић преминуо 2003. године.