Пређи на садржај

Имплантант

С Википедије, слободне енциклопедије
Имплантант
Кохлеарни имплантант

Имплантант, имплант (енгл. Implant) или имплантат[1] је медицински уређај произведен да замени недостајућу биолошкиу структуру, подржи оштећену биолошку структуру, или побољша функцију постојеће биолошке структуре. Медицински имплантанти су вештачки уређаји (апарати), за разлику од трансплантанта, који су трансплантирана биомедицинска ткива. Површина имплантанта која контактира са телом може бити направљена од специфичних биомедицинских материјала, као што је титанијум, силикон или апатит, све у зависности од тога који је од њих највише функционалан за одређену намену. У неким случајевима имплантант садрже електронику нпр. вештачки срчани пејсмејкер или ушни кохлеарни имплантант. Неке имплантанти су биоактивни, као што је нпр. леком обложен стент или имплантант у облику пилула за субкутано (поткожно) ослобађање лека.[2][3][4]

Према намени и начину примене имплантанти се могу сврстати у следеће групе:

Сензорни и неуролошки имплантанти

[уреди | уреди извор]
Неуролошки имплантант

Сензорни и неуролошки имплантанти користе се за лечење поремећаје који утичу на главна чул, мозак, као и за третман других неуролошких поремећаје. Они се углавном користе у лечењу стања као што су:

  • Оштећења вида — катаракта, глауком, кератоконус и друга оштећења вида
  • Оштећења слуха — отосклероза, болести средњег уха као што је упала средњег ува и друго
  • Неуролошке болести — епилепсија, Паркинсонова болест и депресија резистентна на лечење.

У примере сензорних и неуролошке имплантанате спадају:

  • интраокуларно сочиво, интрастромални прстенасти део рожнњаче,
  • кохлеарни имплант,
  • тимпаностомска цев
  • неуростимулатор.[5][6]

Кардиоваскуларни имплантанти

[уреди | уреди извор]
Имплантабилни кардиовертер-дефибрилатор

Кардиоваскуларни медицински имплантанти примењују се у случајевима када је нарушена функција срчаних залистака и других делова циркулацијског система. Ови имплантанти се у кардиологији могу користити за лечење стања као што су:

  • срчана инсуфицијенција,
  • срчана аритмија (вентрикуларна тахикардија),
  • болест срчаног залистка,
  • ангина пекторис и атеросклероза.

Примери кардиоваскуларних имплантантa укључују:

  • вештачко срце,
  • вештачке срчане залистке,
  • имплантабилни кардиовертер-дефибрилатор,
  • срчани пејсмејкер
  • коронарни стент.[5][6]

Ортопедски имплантанти

[уреди | уреди извор]
Титанијумски имплантант који се користи у ортопедији

Ортопедски имплантати помажу у ублажавању проблема са костима и зглобовима тела.[7] Користе се за лечење прелома костију, остеоартритиса, сколиозе, кичмене стенозе и хроничног бола.

Примери укључују широк избор игала, шипки, шрафова и плоча које се користе за учвршћивање сломљених костију док зарастају.[5][8]

Имплантанти на бази магнезијума са додатком цинка и калцијума тестирани су као потенцијални метални биоматеријали за биоразградиве медицинске имплантанте.[9][10]

Пацијенте са ортопедским имплантатима имају ограничења за снимање магнетном резонанцом (МРИ) ради детаљног проучавања мишићно-скелетног система, јер под утицајем магнетног поља може доћи до миграције имплантанта, загревање металних имплантаната и изазивање термичког оштећење околних ткива и изобличењем МРИ снмка што утиче на резултате снимања. Студија ортопедских имплантата из 2005. године показала је да већина ортопедских имплантата не реагује на магнетна поља испод 1,0 Тесла.[11] Међутим, на 7,0 Тесла, неколико ортопедских имплантата је показало значајну интеракцију са магнетним пољима МРИ, као што су петни и фибуларни имплантати.[12]

Електрични имплантанти

[уреди | уреди извор]

Електрични имплантати се користе за ублажавање болова код реуматоидног артритиса.[13] Електрични имплантат се уграђује у врат пацијената са реуматоидним артритисом и одатле шаље електричне сигнале до електрода у вагусном нерву.[14] Примена овог уређаја све виђе постаје алтернатива лечењу пацијената са реуматоидним артритисом током целог живота.[15]

Контрацептивни имплантант

Контрацептивни имплантанти

[уреди | уреди извор]

Контрацептивни имплантати се првенствено користе за спречавање нежељене трудноће и лечење стања као што су непатолошки облици менорагије. Примери укључују интраутерине уређаје на бази бакра и хормона.[16]

Козметички имплантанти

[уреди | уреди извор]

Козметички имплантати (протетика) - покушавају да врате неки део тела у прихватљиву естетску норму. Користе се као:

  • наставак мастектомије након операције рака дојке,
  • као помогало за исправљање неких облика изобличења и модификовање тела (као код повећања задњице и браде).

Примери укључују имплантат дојке, протезу за нос, очну протезу и ињекциони филер.[5]

Остали органи и системи

[уреди | уреди извор]
Вештачки мокраћни сфинктер
Имплантант пениса

Друге врсте дисфункције органа које могу се јавити у системима тела, укључујући гастроинтестинални, респираторни и уролошки систем, захтевају употребу одређене врсте имплантаната. Они се користе за лечење стања као што су:

  • гастроезофагеална рефлуксна болест,
  • гастропареза,
  • респираторна инсуфицијенција,
  • апнеја у сну,
  • уринарна и фекална инконтиненција,
  • еректилна дисфункција.

Примери укључују имплантабилни стомачни стимулатор, стимулатор дијафрагматичног/френичног нерва, неуростимулатор, хируршку мрежицу, вештачки мокраћни сфинктер и имплантат пениса.[17][18][19][20][21]

Проблеми

[уреди | уреди извор]
Пукнуће силиконског имплантата дојке може довести до бактеријске инфекције.

Отказ имплантанта

[уреди | уреди извор]

Многи примери отказивања имплантата укључују пукнуће силиконских имплантата дојке, зглобове који замењују кукове и вештачке срчане залистаке. Последице отказа имплантанта зависе од природе имплантата и његовог положаја у телу. Стога ће нпр. отказивање срчаног залиска вероватно угрозити живот појединца, док је отказивање имплантанта дојке или зглоба кука мање вероватно бити опасно по живот.[22][23]

Уређаји уграђени директно у сиву материју мозга производе најквалитетније сигнале, али су склони накупљању ожиљног ткива, што доводи до тога да сигнал постаје слабији, или чак непостојећи, јер тело реагује на страни објекат у мозгу.[24]

Да не би дошло до отказа имплантаната сви имплантабилни уређаји требало би да буду проверени, регистровани и праћени како би се кроз употребу пратила њихова ефикасност и безбедност пацијената на дужи рок.[25]

Уградња непровереног имплантанта

[уреди | уреди извор]

Током 2018. године, картотеке о имплантантима, у једном центру за истраживања открила је уградњу медицинских средства која нису сигурна и нису адекватно тестирана. У Великој Британији, професор Дерек Алдерсон, председник Краљевског колеџа хирурга, закључује: „Сви уређаји за имплантацију треба да буду регистровани и праћени како би се дугорочно надзирала ефикасност и сигурност пацијента.“[25]

Галерија

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Српски на српском”. www.rts.rs. Приступљено 2021-02-05. 
  2. ^ Hjort, H.; Mathisen, T.; Alves, A.; Clermont, G.; Boutrand, J. P. (2012). „Three-year results from a preclinical implantation study of a long-term resorbable surgical mesh with time-dependent mechanical characteristics”. Hernia : The Journal of Hernias and Abdominal Wall Surgery. 16 (2): 191—197. PMC 3895198Слободан приступ. PMID 21972049. doi:10.1007/s10029-011-0885-y. 
  3. ^ Dee, K., Puleo, D., & Bizios, R. (2002). An introduction to tissue-biomaterial interactions. Hoboken, NJ: John Wiley & Sons, Inc.
  4. ^ Williams 1999
  5. ^ а б в г Wong, J.Y.; Bronzino, J.D.; Peterson, D.R., eds. (2012). Biomaterials: Principles and Practices. Boca Raton, Florida: CRC Press. p. 281.
  6. ^ а б McLatchie, G.; Borley, N.; Chikwe, J., ур. (2013). Oxford Handbook of Clinical Surgery. Oxford, UK: Oxford University Press. стр. 794. 
  7. ^ Thomas, D.; Singh, D. (јун 2017). „3D printing in surgery - The evolving paradigm-shift in surgical implants on demand”. International Journal of Surgery (London, England). 42: 58—59. PMID 28435025. doi:10.1016/j.ijsu.2017.04.027. .
  8. ^ McLatchie, G.; Borley, N.; Chikwe, J., eds. (2013). Oxford Handbook of Clinical Surgery. Oxford, UK: Oxford University Press Oxford. p. 794.
  9. ^ Ibrahim, H.; Esfahani, S. N.; Poorganji, B.; Dean, D.; Elahinia, M. (јануар 2017). „Resorbable bone fixation alloys, forming, and post-fabrication treatments”. Materials Science and Engineering: C. 70 (1): 870—888. PMID 27770965. doi:10.1016/j.msec.2016.09.069. .
  10. ^ Nowosielski R., Cesarz-Andraczke K., Sakiewicz P., Maciej A., Jakóbik-Kolon A., Babilas R., Corrosion of biocompatible Mg66+XZn30-XCa4 (X=0.2) bulk metallic glasses, Arch. Metall. Mater. 2016 vol. 61 iss. 2, s. 807-810
  11. ^ Ritabh, Kumar; Richard, A Lerski; Stephen, Gandy; Benedict, A Clift; Rami, J Abboud (12. 7. 2006). „Safety of orthopedic implants in magnetic resonance imaging: An experimental verification”. Journal of Orthopaedic Research. 24 (9): 1799—1802. PMID 16838376. S2CID 2991113. doi:10.1002/jor.20213. .
  12. ^ David, X Feng; Joseph, P McCauley (9. 11. 2015). „Evaluation of 39 medical implants at 7.0 T”. British Journal of Radiology. 88 (1056): 20150633. PMC 4984944Слободан приступ. PMID 26481696. doi:10.1259/bjr.20150633. .
  13. ^ Vinoski, Jim. „With Bioelectronic Medicine, SetPoint Medical Wants To Revolutionize Autoimmune Disease Treatment”. Forbes (на језику: енглески). Приступљено 2023-03-12. 
  14. ^ „Arthritis sufferers offered hope after electrical implants leave”. The Independent (на језику: енглески). 2014-12-23. Приступљено 2023-03-12. 
  15. ^ Association, Press (2014-12-23). „New arthritis implant hailed as 'magic'. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2023-03-12. 
  16. ^ Duke, J.; Barhan, S. (2007). "Chapter 27: Modern Concepts in Intrauterine Devices". In Falcone, T.; Hurd, W. (eds.). Clinical Reproductive Medicine and Surgery. Elsevier Health Sciences. pp. 405–416.
  17. ^ „Upper G.I. Surgery - Gastroesophageal Reflux Disease (GERD)”. Keck School of Medicine of USC. Архивирано из оригинала 9. 5. 2018. г. Приступљено 12. 3. 2016. 
  18. ^ „Gastric Electrical Stimulation”. The Regents of The University of California. Архивирано из оригинала 30. 7. 2019. г. Приступљено 12. 3. 2016. 
  19. ^ „Chapter 1, Part 2, Section 160.19: Phrenic Nerve Stimulator” (PDF). Medicare National Coverage Determinations Manual. Centers for Medicare and Medicaid Services. 27. 3. 2015. Приступљено 19. 2. 2016. 
  20. ^ Simmons, M.; Montague, D. (2008). „Penile prosthesis implantation: past, present, and future”. International Journal of Impotence Research. 20 (5): 437—444. PMID 18385678. doi:10.1038/ijir.2008.11Слободан приступ. 
  21. ^ Hjort, H; Mathisen, T; Alves, A; Clermont, G; Boutrand, JP (април 2012). „Three-year results from a preclinical implantation study of a long-term resorbable surgical mesh with time-dependent mechanical characteristics”. Hernia. 16 (2): 191—7. PMC 3895198Слободан приступ. PMID 21972049. doi:10.1007/s10029-011-0885-y. 
  22. ^ Wagenberg, B.; Froum, S. J. (2006). „A retrospective study of 1925 consecutively placed immediate implants from 1988 to 2004”. The International Journal of Oral & Maxillofacial Implants. 21 (1): 71—80. PMID 16519184. 
  23. ^ Dee, K.C.; Puleo, D.A.; Bizios, R. (2002). An Introduction to Tissue-Biomaterial Interactions. Hoboken, NJ: Wiley-Liss. p. 248.
  24. ^ Polikov, Vadim S.; Tresco, Patrick A.; Reichert, William M. (2005). „Response of brain tissue to chronically implanted neural electrodes”. Journal of Neuroscience Methods. 148 (1): 1—18. PMID 16198003. S2CID 11248506. doi:10.1016/j.jneumeth.2005.08.015. .
  25. ^ а б „Patients given unsafe medical implants”. BBC News (на језику: енглески). 2018-11-25. Приступљено 2023-03-12. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • McLatchie, G.; Borley, N.; Chikwe, J., ур. (2013). Oxford Handbook of Clinical Surgery. Oxford, UK: Oxford University Press. стр. 794. 
  • Williams, D. F. (1999). Dictionary of Biomaterials. Liverpool University Press. ISBN 978-0-85323-734-1. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).