Индијски сиви мунгос
| Индијски сиви мунгос (Herpestes edwardsi) | |
|---|---|
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Подтип: | |
| Класа: | |
| Надред: | |
| Ред: | |
| Подред: | |
| (нерангирано): | |
| Инфраред: | |
| Натпородица: | |
| Породица: | |
| Потпородица: | |
| Род: | |
| Врста: | H. edwardsi Saint-Hilaire, 1818
|
| Биномно име | |
| Herpestes edwardsi (Saint-Hilaire, 1818)
| |
| Подврсте | |
|
списак подврста:
| |
| |
распрострањеност врсте
| |
Индијски сиви мунгос је предатор из породице мунгоса. У северно индијским језицима као што су хиндски, урду и пунџаби, он се зове Невалаа. Сиви мунгос се налази у шумама, шикарама и оабрађеним пољима, често у непосредној близини људских насеља. Живи у јазбинама, грмљу и шикари налазећи уточиште под стенама или грмљем па чак и у канализацији.[2] Јако је храбар и знатижељан, али и опрезан. Врло се добро пење. Обично ћете га наћи појединачно или у паровима.[3]
Опис
[уреди | уреди извор]Дужина тела му је од 36 cm до 45 cm. Има реп дуг 45 cm. Тежи између 0,5 и 4 kg. Тело му је дуго и витко с релативно кратким ногама. Њихово крзно је жућкасто сиво, али ноге су тамније и по њима се разликује од индијског малог мунгоса. Реп је тамноцрвен, а глава је мало црвенкаста. Мужјаци су пуно већи од женки.[4]
Распрострањеност
[уреди | уреди извор]Живи у Азији, од Арабије до Непала, Пакистана, Индије и Шри Ланке, а уведени су на Хаваје, Јамајку, Кубу и Порторико и у Југоисточну Европу. Држе се и као кућни љубимци ради заштите од пацова и змија[5]
Исхрана
[уреди | уреди извор]Будући да су месоједи, хране се бројним врстама па се може рећи да једе све што може да улови. Лови глодаре, змије, птичја јаја и птиће, гуштере и разне бескичмењаке, па чак и шкорпионе.
Индијски сиви мунгос је вешт, брз и окретан ловац те увек вреба за пленом својим јаким чулима њуха и вида. Њуши земљу, окреће стене и камење у потрази за жртвом. Ако животиња покуша да побегне, мунгос креће у потеру. Убија свој плен у трку, угризом за врат или главу.
Иако мунгос једе змије, укључујући и отровне кобре, главни део прехране му се састоји од неопасних малих животиња које живе на или под земљом. Познате су њихове битке са отровним змијама. Због своје брзине и покретљивости измиче нападу змије. Након неког времена змија је исцрпљена и може је лако убити угризом. Нису имуни на отров, али густо крзно омогућава већу заштиту од змијског угриза.
Размножавање
[уреди | уреди извор]Након трудноће од 60 до 65 дана окоти се 2 - 4 младунчета. Живе у просеку 7 година.[6] Лове током дана и живе сами.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Mudappa, D.; Choudhury, A. (2016). „Herpestes edwardsii”. The IUCN Red List of Threatened Species. IUCN. 2016: e.T41611A45206787. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-1.RLTS.T41611A45206787.en
. Приступљено 29. 8. 2019.
- ^ Duff, Andew (2004). Mammals of the World. https://en.wikipedia.org/wiki/Special:BookSources/0-300-10398-0. Приступљено 7. 4. 2019.
- ^ „Sivi mungos – stanovnik indijskih šuma i jazbina”. Невероватна Индија. Приступљено 7. 4. 2019.
- ^ Ewer (1973). The carnivores. Weidenfeld and Nicolson. ISBN 978-0-297-99564-7. Приступљено 7. 4. 2019.
- ^ Ranjit, Lal. Mongooses are fierce hunters as well as great pets. The Indian Express. Приступљено 7. 4. 2019.
- ^ Graham. Herpestes edwardsi - Indian gray mongoose. Приступљено 7. 4. 2019.
Литература
[уреди | уреди извор]- Graham. Herpestes edwardsi - Indian gray mongoose. Приступљено 7. 4. 2019.
- Ranjit, Lal. Mongooses are fierce hunters as well as great pets. The Indian Express. Приступљено 7. 4. 2019.
- Ewer (1973). The carnivores. Weidenfeld and Nicolson. ISBN 978-0-297-99564-7. Приступљено 7. 4. 2019.
- Duff, Andew. Mammals of the World. https://en.wikipedia.org/wiki/Special:BookSources/0-300-10398-0.
