Индустрија пољопривредних машина Змај
Индустрија пољопривредних машина Змај | |
---|---|
![]() | |
јавно акционарско друштво[1] | |
Делатност | Производња машина за пољопривреду и шумарство |
Основано | 23. 10. 1946. |
Седиште | Земун - Београд, ФНРЈ (данас Србија) |
Производи | пољопривредна механизација |
Број запослених | 720 |
Веб-сајт | www |
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b3/Zmaj_142RM_SP%C5%A0_%C5%A0abac.jpg/250px-Zmaj_142RM_SP%C5%A0_%C5%A0abac.jpg)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/5f/Zetva_sredinom_90-ih_-_Kombajn_Zmaj.jpg/250px-Zetva_sredinom_90-ih_-_Kombajn_Zmaj.jpg)
Индустрија пољопривредних машина Змај или краће ИПМ Змај је српска компанија, са правним статусом јавно акционарско друштво, која се бави производњом машина за пољопривреду и шумарство. Основана је 23. октобра 1946. године.[1] У време постојања СФРЈ била је позната по производњи комбајна, који су се извозили широм света.[2] Верује се да се комбајнима "Змај 133" жњело 95% свих житарица у бившој Југославији.[3][4]
Историја
[уреди | уреди извор]Фабрика Змај основана 1927. године као фабрика аероплана и хидроавиона. Године 1946, по завршетку Другог светског рата, фабрика је експропријацијом одузета власницима[5] и мења делатност у фабрику пољопривредних машина. Искуство у високој технологији, стечено производњом авиона, омогућило је динамичан развој програма пољопривредних машина.[6]
Почетак је обележен производњом једноставнијих пољопривредних машина. Освајање сложенијих машина убрзано је и лиценцним уговором са познатом светском компанијом Massey Ferguson. Производња комбајна је почела већ 1955. године, када је монтирано првих 10 комбајна МФ Змај-780 и 4 комбајна МФ-630. Већ идуће године произведено је 110 комбајна Змај-780.[7] Први комбајн сопствене конструкције изашао је из производних погона 1961. године.[6]
Крајем 2006. године Индустрија пољопривредних машина Змај је приватизована.[8] После консолидације и модернизације до 2008. компанија запада у кризу, тако да је до 2011. овај некадашњи гигант готово пропао.[9][4] Данас је Змај фабрика са 30-ак запослених радника и производном површином од 14.404m².[1]
Производни програм
[уреди | уреди извор]Производни програм ИПМ Змај базира се на малим пољопривредним машинама и опреми. У производном програму ове фабрике налазе се:
- Полице и гондоле за продавнице[10]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в „ZMAJ”. Beogradska berza. Belgrade Stock Exchange. Приступљено 7. 3. 2019.
- ^ Petrović, Dragoljub (25. 3. 2013). „Od NDH do Šešelja”. Danas. Приступљено 7. 3. 2019.
- ^ „Propast Zmaja na dušu države?”. B92. 9. 2. 2012. Приступљено 7. 3. 2019.
- ^ а б Dukić, Marija (13. 11. 2012). „Industrija poljoprivrednih mašina: pokretna fabrika na njivi”. Biznis & Finansije. Приступљено 7. 3. 2019.
- ^ Министарство тешке индустрије владе ФНРЈ 1948-1950 (1945—1950). Београд: Библиотека информативних средстава. стр. 11.
- ^ а б „О нама”. Zvanična prezentacija. IPM Zmaj. Приступљено 7. 3. 2019.
- ^ Lazić, Veselin. „Zanimljivosti (187)”. Agro+. Udruženje poljoprivrednika KLUB 100P plus. Приступљено 7. 3. 2019.[мртва веза]
- ^ „ЗМАЈ у реструктурирању”. Званична презентација. Министарство привреде Републике Србије. Приступљено 7. 3. 2019.[мртва веза]
- ^ Апостоловски, Александар (4. 12. 2010). „Кад комбајни утихну”. Политика. Приступљено 7. 3. 2019.
- ^ „Proizvodni program”. Званична презентација. ИПМ змај. Приступљено 7. 3. 2019.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- „Ухапшена директорка „Змаја””. Блиц. 1. 3. 2011. Приступљено 7. 3. 2019.