Пређи на садржај

Интелигенција (класа)

С Википедије, слободне енциклопедије
Филозоф Карол Либелт је идентификовао друштвену контрадикцију својствену интелигенцији која је политички прогресивна, а истовремено је спремна да се залаже за статус кво у држави.

Интелигенција је статусна класа састављена од универзитетски образованих људи у друштву који се баве сложеним менталним радом којим критикују, обликују и воде политику и културу свог друштва;[1] интелигенцију чине научници, академици, наставници, новинари и књижевници.[2][3][4]

Концептуално, статусна класа интелигенције настала је крајем 18. века, током поделе Пољске (1772–1795). Етимолошки, пољски интелектуалац из 19. века Бронислав Трентовски сковао је термин inteligencja (интелектуалци) да идентификују и опишу факултетски образован и професионално активан друштвени слој патриотски оријентисане буржоазије; мушкарци и жене чији би интелектуализам обезбедио морално и политичко вођство Пољској у супротстављању културној хегемонији Руске империје.[5]

Пре руске револуције, термин intelligentsiya (рус. интеллигенция) односио се на статусну класу универзитетски образованих људи чији им је културни капитал (школовање, образовање и интелектуално просветљење) омогућио да преузму моралну иницијативу и практично вођство потребно у руској националној, регионалној и локалној политици.[6]

У пракси, статус и друштвена функција интелигенције варирали су у зависности од друштва. У источној Европи, интелектуалци су били на периферији својих друштава и због тога су били лишени политичког утицаја и приступа ефективним полугама политичке моћи и економског развоја. У западној Европи, интелектуалци су били у главним токовима својих друштава и тако су вршили културни и политички утицај који је омогућио приступ утицајним владиних функција, као што је Bildungsbürgertum, културна буржоазија Немачке, као и професионалци у Великој Британији.[3]

Историјат

[уреди | уреди извор]
У Русији је писац Петар Боборикин дефинисао интелигенцију и као управнике друштва и као креаторе високе културе друштва.

У књизи Economy and Society: An Outline of Interpretive Sociology (1921), политички економиста Макс Вебер применио је термин интелигенција у хронолошким и географским оквирима, као што је „ова хришћанска преокупација формулисањем догми била је у антици посебно под утицајем карактеристичан карактер 'интелигенције', која је била производ грчког образовања“, дакле интелигенција је настала као друштвени слој образованих људи створен за већу корист друштва.[7]

У 19. и 20. веку пољска реч и социолошки концепт inteligencja поа за описивање друштвене класе мушкараца и жена који су интелектуалци земаља централне и источне Европе; у Пољској, критичари школовани на универзитету, у Русији нихилисти који су се супротстављали традиционалним вредностима у име разума и напретка. У касном 20. веку, социолог Пјер Бурдје је рекао да интелигенција има две врсте радника: (прво) интелектуалне раднике који стварају знање (практично и теоријско) и (друго) интелектуалне раднике који стварају културни капитал. Социолошки, пољска inteligencja преводи се као intellectuels у Француској и Gebildete у Немачкој.[4]

Новинар Пјотр Боборикин је 1860-их популаризовао термин intelligentsiya (интеллигенция) да идентификује и опише руски друштвени слој људи који су образовани на универзитету и који се баве интелектуалним занимањима (право, медицина, инжењерство, уметност) који производе културу и доминантну идеологију по којој друштво функционише.[8][9][10]

У књизи The Rise of the Intelligentsia, 1750–1831 (2008) Мациеј Јановски је рекао да је пољска интелигенција била труст мозгова државе, интелектуални радници чија је прогресивна социјална и економска политика смањила социјалну заосталост (неписменост) пољског народа, а такође и смањила руску политичку репресију у подељеној Пољској.[11]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Ory, Pascal; Sirinelli, Jean-François (2002). Les intellectuels en France: de l'affaire Dreyfus à nos jours [The Intellectuals in France: From the Dreyfus Affair to Our Days]. Paris: Armand Colin. стр. 10. 
  2. ^ Williams, Raymond (1983). Keywords: A Vocabulary of Culture and Society (Revised изд.). стр. 170. 
  3. ^ а б Kizwalter, Tomasz (октобар 2009). transl. by Agnieszka Kreczmar. „The History of the Polish Intelligentsia” (PDF file, direct download). Acta Poloniae Historica: 241—242. ISSN 0001-6829. Приступљено 16. 12. 2013. „Jerzy Jedlicki (ed.), Dzieje inteligencji polskiej do roku 1918 [The History of the Polish Intelligentsia until 1918]; and: Maciej Janowski, Narodziny inteligencji, 1750–1831 [The Rise of the Intelligentsia, 1750–1831].” 
  4. ^ а б Bullock, Allan; Trombley, Stephen, ур. (1999). The New Fontana Dictionary of Modern Thought. стр. 433. 
  5. ^ Billington, James H. (1999). Fire in the Minds of Men: Origins of the Revolutionary Faith. стр. 231. ISBN 978-0-7658-0471-6. 
  6. ^ The New Shorter Oxford English Dictionary. 1993. стр. 1387. 
  7. ^ Weber, Max (26. 12. 1978). Economy and Society: An Outline of Interpretive Sociology. University of California Press. стр. 462. ISBN 0-520-03500-3. 
  8. ^ С. В. Мотин. О понятии «интеллигенция» в творчестве И. С. Аксакова и П. Д. Боборыкина. Известия Пензенского государственного педагогического университета им. В.Г. Белинского, 27, 2012 (in Russian)
  9. ^ Пётр Боборыкин. Русская интеллигенция. Русская мысль, 1904, № 12 (in Russian)
  10. ^ Пётр Боборыкин. Подгнившие "Вехи". Сб. статей В защиту интеллигенции. Москва, 1909, с. 119–138; первоначально опубл. в газете "Русское слово", No 111, 17 (30) мая, 1909 (in Russian)
  11. ^ Janowski, Maciej (2008). Jedlicki, Jerzy, ур. Birth of the Intelligentsia – 1750–1831: A History of the Polish Intelligentsia, Part 1. Geschichte Erinnerung Politik: Posener Studien Zur Geschichts-, Kultur- Und Politikwissenschaft. 7. Превод: Korecki, Tristan. Peter Lang Edition (објављено 2014). ISBN 9783631623756. Приступљено 6. 1. 2018. 

Додатна литература

[уреди | уреди извор]
  • Roach, John (1957). „Liberalism and the Victorian Intelligentsia”. Cambridge Historical Journal. 13 (1): 58—81. JSTOR 3020631. 
  • Boborykin, P.D. Russian Intelligentsia In: Russian Thought, 1904, # 12 (In Russian; Боборыкин П.Д. Русская интеллигенция// Русская мысль. 1904. No.12;)
  • Zhukovsky V. A. From the Diaries of Years 1827–1840, In: Our Heritage, Moscow, #32, 1994. (In Russian; Жуковский В.А. Из дневников 1827–1840 гг. // Наше наследие. М., 1994. No.32.)
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Интелигенција_(класа)&oldid=27895750”