Интерконтинентални куп у фудбалу

Интерконтинентални куп у фудбалу
Интерконтинентални куп у фудбалу
Основано	3. јула 1960. ; (реорганизовано 1980)
Укинуто	12. децембра 2004.
Регија	Европа (УЕФА), Јужна Америка (CONMEBOL)
Бр. тимова	2
Последњи првак	ФК Порто (2. титула)
Најуспешнији тим	ФК Милан; ФК Реал Мадрид; ФК Пењарол; ФК Бока јуниорс; ФК Насионал; (3 титуле)

Интерконтинентални куп (1960—2004, познат и као Тојота куп од 1980) је био редован годишњи сусрет између првака Европе УЕФА - победника Лиге шампиона и првака Јужне Америке КОНМЕБОЛ - победника Купа Либертадорес. Од 2005. га је наследило Светско клупско првенство у фудбалу у којем учествују прваци 6 светских региона.

У периоду од 1960. до 1979. играле су се две утакмице у земљама екипа које играју у финалу. Ако би свака екипа добила по једну утакмицу онда се играла нова утакмица два дана после одигравања друге утакмице на терену домаћина друге утакмице.

Од 1980. до 2004. године такмичење се назива и Тојота куп због спонзора познате јапанске аутоиндустрије. У том периоду играла се само једна утакмица. До 2001. године утакмица се играла на Националном стадиону у Токију у Јапану. Последње три године овог такмичења (2002—2004) утакмице су игране на Међународном стадиону у Јокохами.

Једини освајач овог трофеја из Србије је Црвена звезда, која је 1991. године савладала Коло-Коло, чилеанског првака и освајача Купа Либертадорес. Октобра 2017. године, ФИФА је званично признала све освајаче купа као светске шампионе.^[1]^[2]

Резултати

Интерконтинентални куп у периоду (1960–1979)

Година	Екипа домаћин	Резултат	Гостујућа екипа	Стадион
1960	Пењарол Монтевидео	0 - 0	Реал Мадрид	Стадион Сентенарио, Монтевидео
	Реал Мадрид	5 - 1	Пењарол Монтевидео	Сантијаго Бернабеу, Мадрид
	Победник је Реал Мадрид са укупно освојена три бода.
1961	Бенфика Лисабон	1 - 0	Пењарол Монтевидео	Стадион да Луз, Лисабон
	Пењарол Монтевидео	5 - 0	Бенфика Лисабон	Стадион Сентенарио, Монтевидео
	Пењарол Монтевидео	2 - 1	Бенфика Лисабон	Стадион Сентенарио, Монтевидео
	Обе екипе су освојиле по два бода, Пењарол Монтевидео је победио у трећој утакмици.
1962	Сантос	3 - 2	Бенфика Лисабон	Маракана, Рио де Женеиро
	Бенфика Лисабон	2 - 5	Сантос	Стадион да Луз, Лисабон
	Победник је Сантос са освојена четири бода.
1963	Милан	4 - 2	Сантос	Стадион Ђузепе Меаца, Лисабон
	Сантос	4 - 2	Милан	Стадион Сентенарио, Монтевидео
	Сантос	1 - 0	Милан	Стадион Сентенарио, Монтевидео
	Обе екипе су освојиле по два бода, Сантос је победио у трећој утакмици.
1964	Индепендијенте	1 - 0	Интер Милано	Ла Добле Висера, Авељанеда
	Интер Милано	2 - 0	Индепендијенте	Стадион Ђузепе Меаца, Милано
	Интер Милано	1 - 0 (прод.)	Индепендијенте	Сантијаго Бернабеу, Мадрид
	Обе екипе су освојиле по два бода, Интер Милано је победио у трећој утакмици после продужетака.
1965	Интер Милано	3 - 0	Индепендијенте	Стадион Ђузепе Меаца, Милано
	Индепендијенте	0 - 0	Интер Милано	Ла Добле Висера, Авељанеда
	Победио јеИнтер Милано са укупно освојена три бода.
1966	Пењарол Монтевидео	2 - 0	Реал Мадрид	Стадион Сентенарио, Монтевидео
	Реал Мадрид	0 - 2	Пењарол Монтевидео	Сантијаго Бернабеу, Мадрид
	Победио је Пењарол Монтевидео са укупно освојена четири бода.
1967	Селтик Глазгов	1 - 0	Расинг Авељанеда	Хемпден парк, Глазгов
	Расинг Авељанеда	2 - 1	Селтик Глазгов	Стадион Хуан Доминго Перон, Авељанеда
	Расинг Авељанеда	1 - 0	Селтик Глазгов	Стадион Сентенарио, Монтевидео
	Обе екипе су освојиле по два бода, Расинг Авељанеда је победио у трећој утакмици.
1968	Естудијантес Ла Плата	1 - 0	Манчестер јунајтед	Ла Бомбоњера, Буенос Ајрес
	Манчестер јунајтед	1 - 1	Естудијантес Ла Плата	Олд Трафорд, Манчестер
	Победио је Естудијантес Ла Плата са укупно освојена три бода.
1969	Милан	3 - 0	Естудијантес Ла Плата	Стадион Сан Сиро, Милан
	Естудијантес Ла Плата	1 - 2	Милан	Ла Бомбоњера, Буенос Ајрес
	Победио је Милан са четири освојена бода.
1970	Естудијантес Ла Плата	2 - 2	Фајенорд Ротердам	Ла Бомбоњера, Буенос Ајрес
	Фајенорд Ротердам	1 - 0	Естудијантес Ла Плата	Стадион Фајенорда, Ротердам
	Победио је Фајенорд Ротердам са укупно освојена три бода.
1971	Панатинаикос^[3]	1 - 1	Насионал Монтевидео	Стадион Караискакис, Атина
	Насионал Монтевидео	2 - 1	Панатинаикос	Стадион Сентенарио, Монтевидео
	Победио је Насионал Монтевидео са укупно освојена три бода
1972	Индепендијенте	1 - 1	Ајакс	Ла Добле Висера, Авељанеда
	Ајакс	3 - 0	Индепендијенте	Олимпијски стадион, Амстердам
	Победио је Ајакс са укупно освојена три бода.
1973	Јувентус^[4]	0 - 1	Индепендијенте	Стадион Олимпико, Рим
1973	Друга утакмица није одиграна, Индепендијенте победио.
1974	Индепендијенте	1 - 0	Атлетико Мадрид^[5]	Ла Добле Висера, Авељанеда
	Атлетико Мадрид	2 - 0	Индепендијенте	Висенте Калдерон, Мадрид
	Атлетико Мадрид победио је захваљујући већем броју постигнутих погодака.
1975	Куп није одржан 1975.
1976	Бајерн Минхен	2 - 0	Крузеиро	Олимпијски стадион Минхен, Минхен
	Крузеиро	0 - 0	Бајерн Минхен	Стадион Минеирао, Бело Хоризонте
	Победио је Бајерн Минхен са укупно освојена три бода.
1977	Бока јуниорс	2 - 2	Борусија Менхенгладбах^[6]	Ла Бомбоњера, Буенос Ајрес
	Борусија Менхенгладбах	0 - 3	Бока јуниорс	Вилдпарк стадион, Карлсруе
	Победила је Бока јуниорс са укупно освојена три бода.
1978	Куп није одржан 1978.
1979	Малме^[7]	0 - 1	Олимпија Асунсион	Стадион Малме, Малме
	Олимпија Асунсион	2 - 1	Малме	Стадион Дефенсорес дел Чако, Асунсион
	Победила је Олимпија Асунсион са четири освојена бода.

Интерконтинентални куп (1980–2004)

Година	1. екипа	Резултат	2. екипа	Стадион
1980	Насионал Монтевидео	1 - 0	Нотинген форест	Олимпијски стадион, Токио
1981	Фламенго	3 - 0	Ливерпул	Олимпијски стадион, Токио
1982	Пењарол Монтевидео	2 - 0	Астон Вила	Олимпијски стадион, Токио
1983	Гремио Порто Алегре	2 - 1 (пр)	Хамбургер	Олимпијски стадион, Токио
1984	Индепендијенте	1 - 0	Ливерпул	Олимпијски стадион, Токио
1985	Јувентус	2 - 2	Аргентинос јуниорс	Олимпијски стадион, Токио
1985	4-3 пен.			Олимпијски стадион, Токио
1986	Ривер Плата	1 - 0	Стеауа Букурешт	Олимпијски стадион, Токио
1987	Порто	2 - 1 (пр)	Пењарол Монтевидео	Олимпијски стадион, Токио
1988	Насионал Монтевидео	2 - 2	ПСВ Ајндховен	Олимпијски стадион, Токио
1988	7-6 пен.
1989	Милан	1 - 0 (пр)	Атлетико Насионал	Олимпијски стадион, Токио
1990	Милан	3 - 0	Олимпија Асунсион	Олимпијски стадион, Токио
1991	Црвена звезда	3 - 0	Коло Коло	Олимпијски стадион, Токио
1992	Сао Пауло	2 - 1	Барселона	Олимпијски стадион, Токио
1993	Сао Пауло	3 - 2	Милан^[8]	Олимпијски стадион, Токио
1994	Велез Сарсфилд	2 - 0	Милан	Олимпијски стадион, Токио
1995	Ајакс	0 - 0	Гремио Порто Алегре	Олимпијски стадион, Токио
1995	4-3 пен.			Олимпијски стадион, Токио
1996	Јувентус	1 - 0	Ривер Плата	Олимпијски стадион, Токио
1997	Борусија Дортмунд	2 - 0	Крузеиро	Олимпијски стадион, Токио
1998	Реал Мадрид	2 - 1	Васко де Гама	Олимпијски стадион, Токио
1999	Манчестер јунајтед	1 - 0	Палмеирас	Олимпијски стадион, Токио
2000	Бока јуниорс	2 - 1	Реал Мадрид	Олимпијски стадион, Токио
2001	Бајерн Минхен	1 - 0 (пр)	Бока јуниорс	Олимпијски стадион, Токио
2002	Реал Мадрид	2 - 0	Олимпија Асунсион	Међународни стадион Јокохама, Јокохама
2003	Бока јуниорс	1 - 1	Милан	Међународни стадион Јокохама, Јокохама
2003	3-1 пен.			Међународни стадион Јокохама, Јокохама
2004	Порто	0 - 0	Онсе Калдас	Међународни стадион Јокохама, Јокохама
2004	8-7 пен.			Међународни стадион Јокохама, Јокохама

Преглед успеха клубова

Клуб	Држава	Победник	Финалист
Милан	Италија	1969, 1989, 1990.	1963, 1993, 1994, 2003.
Реал Мадрид	Шпанија	1960, 1998, 2002.	1966, 2000.
Пењарол Монтевидео	Уругвај	1961, 1966, 1982.	1960, 1987.
Бока јуниорс	Аргентина	1977, 2000, 2003.	2001.
Насионал Монтевидео	Уругвај	1971, 1980, 1988.
Индепендијенте Авељанеда	Аргентина	1973, 1984.	1964, 1965, 1972, 1974.
Јувентус	Италија	1985, 1996.	1973.
Сантос	Бразил	1962, 1963.
Интер Милано	Италија	1964, 1965.
ФК Ајакс	Холандија	1972, 1995.
Бајерн Минхен	Немачка	1976, 2001.
Порто	Португалија	1987, 2004.
Сао Пауло	Бразил	1992, 1993.
Естудијантес Ла Плата	Аргентина	1968.	1969, 1970.
Олимпија Асунсион	Парагвај	1979.	1990, 2002.
Манчестер јунајтед	Енглеска	1999.	1968.
Гремио Порто Алегре	Бразил	1983.	1995.
Ривер Плата	Аргентина	1986.	1996.
Расинг Авељанеда	Аргентина	1967.
Фајенорд Ротердам	Холандија	1970.
Атлетико Мадрид	Шпанија	1974.
Фламенго	Бразил	1981.
Црвена звезда	Србија	1991.
Велез Сарсфилд	Аргентина	1994.
Борусија Дортмунд	Немачка	1997.
Бенфика Лисабон	Португалија		1961, 1962.
Крузеиро	Бразил		1976, 1997.
Ливерпул	Енглеска		1981, 1984.
Селтик	Шкотска		1967.
Панатинаикос	Грчка		1971.
Борусија Менхенгладбах	Немачка		1977.
Малме	Шведска		1979.
Нотингем форест	Енглеска		1980.
Астон Вила	Енглеска		1982.
ХСВ	Немачка		1983.
Аргентинос јуниорс	Аргентина		1985.
Стеауа Букурешт	Румунија		1986.
ПСВ Ајндховен	Холандија		1988.
Атлетико Насионал Медељин	Колумбија		1989.
Коло Коло	Чиле		1991.
Барселона	Шпанија		1992.
Васко да Гама	Бразил		1998.
Палмеирас	Бразил		1999.
Онсе Калдас	Колумбија		2004.

Преглед успеха по државама

Државе које више не постоје
Држава	Победа	Финала	Укупно
Аргентина	9	7	16
Италија	7	5	12
Бразил	6	5	11
Уругвај	6	2	8
Шпанија	4	3	7
Немачка	3	2	5
Холандија	3	1	4
Португалија	2	2	4
Енглеска	1	5	6
Парагвај	1	2	3
Србија	1		1
Колумбија		2	2
Шкотска		1	1
Грчка		1	1
Шведска		1	1
Румунија		1	1
Чиле		1	1
Западна Немачка	1	2	3
СФРЈ	1		1

Види још

Референце

^ „FIFA organisational”. FIFA. Архивирано из оригинала 27. 10. 2017. г. Приступљено 27. 10. 2017.
^ „FIFA Club World Cup Qatar 2019™ 11-21 December 2019 Statistical Kit” (PDF). (страна 12) FIFA. Приступљено 06. 11. 2020.
^ Панатинаикос играо уместо Ајакса, који је одустао.
^ Јувентус играо уместо Ајакса, који је одустао.
^ Бајерн Минхен, првак Европе, одбио да игра, заменио га вицепрвак Атлетико Мадрид.
^ Ливерпул, првак Европе, одбио да игра, заменио га вицепрвак Борусија Менхенгладбах.
^ Нотингем форест, првак Европе, одбио да игра, заменио га вицепрвак Малме.
^ Олимпик Марсеј, првак Европе, није играо због умешаности у случај корупције, па је био под суспензијом, заменио га вицепрвак Милан.

Спољашње везе

Интерконтинентални куп на rsssf.com

[FIFA2017-1] „FIFA organisational”. FIFA. Архивирано из оригинала 27. 10. 2017. г. Приступљено 27. 10. 2017.

[FIFA2019-2] „FIFA Club World Cup Qatar 2019™ 11-21 December 2019 Statistical Kit” (PDF). (страна 12) FIFA. Приступљено 06. 11. 2020.

[3] Панатинаикос играо уместо Ајакса, који је одустао.

[4] Јувентус играо уместо Ајакса, који је одустао.

[5] Бајерн Минхен, првак Европе, одбио да игра, заменио га вицепрвак Атлетико Мадрид.

[6] Ливерпул, првак Европе, одбио да игра, заменио га вицепрвак Борусија Менхенгладбах.

[7] Нотингем форест, првак Европе, одбио да игра, заменио га вицепрвак Малме.

[8] Олимпик Марсеј, првак Европе, није играо због умешаности у случај корупције, па је био под суспензијом, заменио га вицепрвак Милан.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]