Ипсилон совица

Agrotis ipsilon
Научна класификација
Царство:	Animalia
Тип:	Arthropoda
Класа:	Insecta
Ред:	Lepidoptera
Породица:	Noctuidae
Род:	Agrotis
Врста:	A. ipsilon
Биномно име
	Agrotis ipsilon; (Hufnagel, 1766)
Синоними
	Phalaena ipsilon Hufnagel, 1766; Noctua suffusa Denis & Schiffermüller, 1775; Noctua ypsilon Rottemburg, 1777; Phalaena idonea Cramer, 1780; Bombyx spinula Esper, 1786; Phalaena spinifera Villers, 1789; Phalaena spinula Donovan, 1801; Agrotis telifera Harris, 1841; Agrotis bipars Walker, 1857; Agrotis frivola Wallengren, 1860; Agrotis aneituna Walker, 1865; Agrotis pepoli Bertolini, 1874; Agrotis aureolum Schaus, 1898;

Ипсилон совица^[1] (енгл. Agrotis ipsilon, рус. Совка-ипсилон) је врста ноћног лептира из фамилије совица (Noctuidae).^[2]

Распрострањеност

Врста насељава следеће земље: Исланд,Норвешка, Шведска, Данска, Финска, Република Ирска, Уједињено Краљевство, Холандија, Белгија, Француска, Шпанија, Португалија, Андора,Италија, Монако, Малта, Сан Марино, Швајцарска, Аустрија, Лихтенштајн, Луксембург, Чешка, Словачка,Мађарска, Словенија, Хрватска, Србија, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Албанија, Македонија, Грчка, Турска, Бугарска, Румунија, Молдавија, Украјина, Русија, Белорусија,Пољска,Литванија, Летонија, Естонија. Такође је присутна и на Малти, острвима Сардинија, Сицилија и Корѕика, Балеарским острвима, Кипру, Грчким острвима, Северној Африци, Блиском истоку, Западној Аѕији и Леванту.

Станиште и биљка хранитељка

Иако нема специјалних преференција по питању станишта, ипсилон совица најчешће насељава отворена станишта. Храни се полифагно, а бележена је на биљкама попут трава (лат. Poaceae). У случајевима пренамножавања, ипсилон совица може нанети штету у усевима житарица и свих врста поврћа. Начин храњења гусенице подразумева прогризање доњег дела биљка што доводи до исушивања и неповратног оштећења.^[3]

Опис

Врста има две или више генерација годдишње, у зависности од географског подручја. Већи број генерација типичан је за топлије крајеве. Гусенице наликују сродницима из рода, мрке су боје и камуфлажних маркација. Често се проналазе на тлу. Могу имати и до девет ларвених ступњева, а код ове врсте је бележен и канибализам у стадијуму гусенице. Распон крила код адулта достиже 50 мм, а на предњим крилима је присутна маркација по којој врста носи име. Адулти су опрашивачи листопадног дрвећа и привлачи их нектар.^[4]

Референце

^ „Штетни организми”. agroupozorenje.rs.
^ „Agrotis ipsilon (Hufnagel, 1766) | Fauna Europaea”. fauna-eu.org. Приступљено 2020-12-13.
^ Swier, Stanley R.; Rings, Roy W.; Musick, G. J. (1976-05-17). „Reproductive Behavior of the Black Cutworm, Agrotis ipsilon1, 2”. Annals of the Entomological Society of America. 69 (3): 546—550. ISSN 1938-2901. doi:10.1093/aesa/69.3.546.
^ Frank, Steve D.; Shrewsbury, Paula M. (2004-12-01). „Effect of Conservation Strips on the Abundance and Distribution of Natural Enemies and Predation of Agrotis ipsilon (Lepidoptera: Noctuidae) on Golf Course Fairways”. Environmental Entomology. 33 (6): 1662—1672. ISSN 0046-225X. doi:10.1603/0046-225x-33.6.1662.

Спољашње везе

lepidoptera.eu

Овај чланак везан за животиње је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

[1] „Штетни организми”. agroupozorenje.rs.

[2] „Agrotis ipsilon (Hufnagel, 1766) | Fauna Europaea”. fauna-eu.org. Приступљено 2020-12-13.

[3] Swier, Stanley R.; Rings, Roy W.; Musick, G. J. (1976-05-17). „Reproductive Behavior of the Black Cutworm, Agrotis ipsilon1, 2”. Annals of the Entomological Society of America. 69 (3): 546—550. ISSN 1938-2901. doi:10.1093/aesa/69.3.546.

[4] Frank, Steve D.; Shrewsbury, Paula M. (2004-12-01). „Effect of Conservation Strips on the Abundance and Distribution of Natural Enemies and Predation of Agrotis ipsilon (Lepidoptera: Noctuidae) on Golf Course Fairways”. Environmental Entomology. 33 (6): 1662—1672. ISSN 0046-225X. doi:10.1603/0046-225x-33.6.1662.

[1]

[2]

[3]

[4]