Пређи на садржај

Ирина Анђелина

С Википедије, слободне енциклопедије
Ирина Анђелина
Ирина и Филип Швапски, мирал из 16. века са опатије Лорш.
Лични подаци
Пуно имеИрина Анђелина
Датум рођења1181.
Место рођењаЦариград, Византијско царство
Датум смрти27. август 1208.(1208-08-27) (26/27 год.)
Место смртиЗамак Хоенштауфен, Свето римско царство
ГробОпатија Лорш
Породица
СупружникРуђер III Сицилијански, Филип Швапски
ПотомствоШесторо деце (види доле)
РодитељиИсак II Анђел
Исакова прва супруга непознатог имена.
ДинастијаАнђели, Отвил, Хоенштауфен
Краљица Сицилије
Период1193.
ПретходникСибила од Ацера
НаследникСибила од Ацера
Краљица Немачке
Период1198-1208
ПретходникКонстанца, краљица Сицилије
НаследникБеатриче Швапска

Ирина Анђелина (грчки: Εἰρήνη Ἀγγελίνα; око 1181. - 27. август 1208.) је била византијска принцеза, краљица Сицилије (1193) и краљица Немачке (1198—1208).

Била је друга ћерка византијског цара Исака II Анђела и његове прве супруге непознатог имена, припаднице династије Палеолога.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођена је у Цариграду око 1181. године. Њен отац Исак II отпочео је своју владавину одлучном победом над Норманима у бици код Деметрича 1185. године. Исак је 1193. године договорио брак своје ћерке Ирине са најстаријим сином Танкреда Сицилијанског, Роџером[1]. Роџер је проглашен очевим савладарем, а умро је 24. децембра 1193. године, непосредно пред смрт оца 20. фебруара 1194. године. Сицилију је потраживала Танкредова тетка Констанца и њен муж, светоримски цар Хенрик VI. Након њиховог заузећа Сицилије, Ирина је заробљена (29. децембра 1194. године). Удата је 25. маја 1197. године за Хенриковог млађег брата, војводу Филипа Швапског[1]. У Немачкој је узела име Марија.

Након што је Хенрик умро 28. септембра 1197. године, Филип је изабран за новог цара 8. марта 1198. године. Отац Ирине је 1195. године свргнут са престола. Он је тражио подршку свога зета у борби за престо. Иринин брат Алексије провео је једно време на Филиповом двору током припрема за Четврти крсташки рат. Тако је Ирина одиграла извесног утицаја у преусмерењу крсташког рата на Цариград 1204. године. У борби против младог Отона IV и његових присталица, Филип је успео да сачува своју власт у Немачкој. Међутим, Филип је 21. јуна 1208. године убијен од стране баварског грофа Отона VIII Вителсбаха. Ирина је тако по други пут постала удовица.

Ирина је у тренутку смрти свога супруга била трудна. Она се повукла у дворац Хоенштауфена. Тамо је после два месеца, 27. августа 1208. године, родила своју другу ћерку Беатриче. И мајка и дете умрли су убрзо након порођаја[1]. Сахрањена је у породичном маузолеју у манастиру Штауфен у опатији Лорш, заједно са ћерком и синовима. Њен гроб данас није очуван.

Потомство

[уреди | уреди извор]

Ирина и Филип имали су шесторо деце; два сина (Реиналда и Фридриха) који су умрли у раном детињству и четири ћерке:

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Ciggaar 1996, стр. 240

Литература

[уреди | уреди извор]
  • O city of Byzantium: annals of Niketas Choniates tr. Harry J. Magoulias . . Detroit: Wayne State University Press. 1984. .
  • Bruno W. Häuptli: IRENE (Angelou) von Byzanz, in: Biographisch-Bibliographisches Kirchenlexikon (BBKL), vol. 28, Bautz, Nordhausen. 2007. ISBN 978-3-88309-413-7. стр. 858-862.
  • Ciggaar, Krijna Nelly (1996). Western Travellers to Constantinople: The West and Byzantium, 962-1204. Brill. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Ирина Анђелина
Рођење: око 1181. Смрт: 1208.
Краљевске титуле
Сицилијанска краљица
1193.
Служио/ла поред: Сибила од Ацера
Немачка краљица
1198–1208
Војвоткиња Швабије
1197–1208