Иринеј Лионски

Иринеј Лионски
Датум рођења	око 130
Датум смрти	око 202
Држављанство	грчко
Занимање	епископ

Иринеј Лионски (рођен око 140. — умро око 202.) (гр: Ειρηναίος) био је хришћански епископ у Лиону у 2. веку.

Рођен је око 140. године у граду Смирни у Малој Азији. Био је ученик епископа смирнског Поликарпа. У младости је добио широко јелинско образовање, а из његових списа се види да је добро познавао јелинску поезију, филозофију, али и друге науке и да је лепо писао на грчком језику. Под непознатим околностима, напустио је Смирну и прво је отишао у Рим, а затим у Галију (данашњу Француску). За време владавине римског цара Марка Аурелија постао је свештеник цркве у граду Лугдунуму, данашњем Лиону, у Галији. Године 178, је изабран за епископа у Лиону, уместо епископа Потина који је мученички умро те године. Као епископ цркве борио се против гностика. Иринеј је бранио везу између Исусовог и јеврејског бога, у расправи са Маркионом који је тврдио да је Исусов бог различит од бога старог завета.

За врема папе Виктора I помогао је у решавању проблема око празновања Ускрса.

Иринеј је такође био највећи хришћански богословски писац и велики учитељ цркве, међутим од њега су остала сачувана само два списа у целости:

• Изобличење и оповргавање лажног гносиса“, познатије под скраћеним називом „Противу јереси“. Дело се састоји од пет књига које садрже опис гностичког учења Валентина, побијање гностичког учења аргументима људског ума, разматрање питања Црквеног Предања и Светог Писма и питање васкрсења човека.
• „Излагање апостолског учења“. Дело познато само по наслову све до 1904. године, када је поново пронађено у преводу на јерменски језик. Објављено је 1907. године на истом језику, а касније и на другим језицима. Овде писац излаже основне истине хришћанског учења.

Познато је још да је Св. Иринеј написао и следећа, изгубљена, дела: Ο знању, Ο монархији или Ο томе да Бог није творац зла, Ο оговарању, Ο осморици и Ο расколу.

Време његове смрти је непознато. По сведочанству блаженог Јеронима Иринеј је умро мученички за време гоњења хришћана под римским царем Септимијем Севером. Црква га празнује као светитеља и мученика.

Учење Иринеја Лионског

Као богослов, Иринеј је најзаслужнији за следеће теме: учење ο Светој Тројици, учење ο Логосу, учење ο јединству бића Божијег, учење ο оваплоћењу Логоса, за еклисиологију, сотириологију, антропологију, за учење ο Светом Предању и Светом Писму и за многе друге теме. Иринејево поимање антропологије слично је оном код Теофила Антиохијског. Обојица првог човека, Адама, схватају као отворено биће коме је било потребно узрастање. Супротно гностицима, Иринеј човека тумачи библијски. Комплетан човек је само онда када има и душу и тело. Иринеј томе додаје још и трећи елемент - дух. Не постоји етичка супротстављеност између душе и тела. Сваки од ова три елемента има своју функцију у личности

Грех првих људи састојао се у томе што су чланови човековог бића изневерили своју функцију, из чега је у бићу настала дисхармонија. Тиме је започео процес свођења човека на "само тело". Спасење се састоји у поновном успостављању хармоније човекових елемената. Али да би до те хармоније дошло, неопходно је пре тога успоставити једну другу хармонију - хармонију између човека и Бога. Она је остварена у оваплоћењу Бога Логоса. Спасење подразумева једну промену у начину живота човека, живот у заједници с Богом, у којој човек поприма и својства природе Божије - то је процес обожења човека.

За Св. Иринеја, Бог је Творац, "Отац свих", он је "извор свега доброга". Наше знање ο Богу долази кроз Логоса. Иринеј је у свом учењу ο Логосу превазишао све писце пре њега. Док су они Логоса посматрали у космолошкој перспективи, Иринеј га посматра шире: Логос има не само творачку него и сотириолошку и обожилачку функцију. Вечни Логос постао је човек ради човековог спасења и обожења, али и даље је остао раван и једнак Своме Оцу. Утврђујући против гностика аутентичност Божанског Откривења које држи Црква, Иринеј се позива на догматско јединство четири Јеванђеља, а онда и на Свето Предање. Док су гностичка лажна "јеванђеља" међусобно различита, Јеванђеља Цркве су међусобно сагласна, зато што сва четири говоре истину.

У то време још није био створен канон новозаветних књига, али је Иринеј већ тада знао да укаже на она четири Јеванђеља која заиста припадају Цркви, док ћe сва друга бити одбачена. Јеванђеља од Матеја, Марка, Луке и Јована прихваћена су зато што изражавају веру Цркве. Основни критеријум истине јесте Свето Предање као преношење правила вере. Предање Цркве је свуда исто и једно због тога што оно има само један извор - Господа Исуса Христа, док су гностичка предања многобројна због тога што су творевина многих људи. Истина припада целој Цркви, и зато је немогуће говорити ο апостолском прејемству без повезаности са апостолском истином - само Црква вођена Духом Светим, може да посведочи ту Истину. Епископским прејемством преноси се правило вере, а без правила вере нема ваљаног епископског прејемства.

Литература

• Bandstra, Andrew J. „Paul and an Ancient Interpreter: A Comparison of the Teaching of Redemption in Paul and Irenaeus”. Calvin Theological Journal. 5 (197): 43—63. .
• Froom, LeRoy (1950). The Prophetic Faith of our Fathers. 1. Review and Herald Publishing Association. Архивирано из оригинала (DjVu and PDF) 6. 11. 2014. г. Приступљено 2. 3. 2014. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Steenberg, Ireaneus M.C. (2004). „The Role of Mary as Co-Recapitulator in St. Irenaeus of Lyons.”. Vigilae Christianae. 58 (2004): 117—137. doi:10.1163/157007204323120265. .
• Irenaeus, Proof of the Apostolic Preaching, trans JP Smith, (ACW 16, 1952)
• Irenaeus, Proof of the Apostolic Preaching, trans John Behr (PPS, 1997)
• Coxe, Arthur Cleveland, ур. (1885). The Ante-Nicene Fathers. Buffalo, NY: The Christian Literature Company. ISBN 9780802880871. 
• Eusebius (1932). The Ecclesiastical History. Kirsopp Lake and John E.L. Oulton, trans. New York: Putnam. 
• Hägglund, Bengt (1968). History of Theology. Gene J.Lund, trans. St. Louis: Concordia Publishing. ISBN 9780570032939. 
• Minns, Denis (1994). Irenaeus. Washington, D.C.: Georgetown University Press. ISBN 0-87840-553-4. 
• Payton Jr., James R. Irenaeus on the Christian Faith: A Condensation of 'Against Heresies' (Cambridge, James Clarke and Co Ltd, 2012).
• Quasten, J. (1960). Patrology: The Beginnings of Patristic Literature. Westminster, MD: Newman Press. 
• Schaff, Philip (1980). History of the Christian Church: Ante-Nicene Christianity, A.D. 100–325. Grand Rapids, Mich: Wm. Eerdmans. ISBN 0-8028-8047-9. 
•  Arendzen, John P. (1908). „Demiurge”. Ур.: Herbermann, Charles. Catholic Encyclopedia. 4. New York: Robert Appleton Company. 
• Blackwell, Ben C. (2011). Christosis: Pauline Soteriology in Light of Deification in Irenaeus and Cyril of Alexandria. Mohr Siebeck. ISBN 978-3-16-151672-6. 
• Brown, Raymond Edward (1997). An Introduction to the New Testament. Doubleday. ISBN 978-0-385-24767-2. 
• Bruce, F. F. (1965) [1963]. „Herod Antipas, Tetrarch of Galilee and Peraea”. Annual of Leeds University Oriental Society. 5. 
• Carol, Juniper B. (1986). Why Jesus Christ?: Thomistic, Scotistic and Conciliatory Perspectives. Trinity Communications. ISBN 978-0-937495-03-2. 
• Cross, Frank Leslie; Livingstone, Elizabeth A. (2005). The Oxford Dictionary of the Christian Church. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-280290-3. 
• Chadwick, Henry (1993). The Early Church (2nd изд.). Penguin. 
• Davis, Glenn (2010). „The Development of the Canon of the New Testament – Irenaeus”. ntcanon.org. Приступљено 24. 11. 2014. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Durant, Will (1972). Caesar and Christ: A History of Roman Civilization and of Christianity from Their Beginnings to A.D. 325. Simon and Schuster. ISBN 978-0-671-11500-5. 
• Ehrman, Bart D. (2005). Lost Christianities. Oxford: University Press. ISBN 978-0-19-518249-1. 
• Eusebius (1890). Philip Schaff; Henry Wace, ур. Church History. Nicene and Post-Nicene Fathers, Second Series. 1. Превод: Arthur Cushman McGiffert. Buffalo, NY: Christian Literature Publishing Co. 
• Farmer, David Hugh (1997). The Oxford Dictionary of Saints. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-280058-9. 
• Grant, Robert McQueen (1965). The Formation of the New Testament. Harper & Row. 
• Grant, Robert M. (2006). Irenaeus of Lyons. Routledge. ISBN 978-1-134-81518-0. 
• Gregory Thaumaturgus (1886). Alexander Roberts; James Donaldson; A. Cleveland Coxe, ур. On All the Saints. Ante-Nicene Fathers. 6. Превод: S.D.F. Salmond. Buffalo, NY: Christian Literature Publishing Co. 
• Harris, Stephen L. (1985), Understanding the Bible, Palo Alto: Mayfield 
• Hartog, Paul A. (2015). Orthodoxy and Heresy in Early Christian Contexts: Reconsidering the Bauer Thesis. Wipf and Stock. ISBN 978-1-61097-504-9. 
• Hoh, J. (1919). Die Lehre des hl. Irenäus uber das Neue Testament. Munster i. W.: Neutestamentliche Abhandlungen. vii. 
• Irenaeus (1885). Alexander Roberts; James Donaldson; A. Cleveland Coze, ур. Against Heresies. Ante-Nicene Fathers. 1. Превод: Alexander Roberts and William Rambaut. Buffalo, NY: Christian Literature Co. — преко New Advent. 
• Irenaeus (1885a). Alexander Roberts; James Donaldson; A. Cleveland Coxe, ур. Fragments from the Lost Writings of Irenæus. Ante-Nicene Fathers. 1. Превод: Alexander Roberts. Buffalo, NY: Christian Literature Publishing Co. — преко New Advent. 
• Irenaeus (1920). Demonstration of Apostolic Preaching. Превод: Armitage Robinson. SPCK. 
• Irenaeus (2012). Dominic J. Unger, ур. St Irenaeus of Lyons: Against the Heresies III. Ancient Christian Writers: The Works of the Fathers in Translation. Превод: M.C. Steenberg. New York: The Newman Press. 
• Jurgens, W. A., ур. (1970). The Faith of the Early Fathers: A Source-book of Theological and Historical Passages from the Christian Writings of the Pre-Nicene and Nicene Eras. Liturgical Press. ISBN 978-0-8146-1021-3. 
• Klager, Andrew P. (2007). „"Retaining and Reclaiming the Divine: Identification and the Recapitulation of Peace in St. Irenaeus of Lyons' Atonement Narrative”. Ур.: Brad Jersak; Michael Hardin. Stricken by God? Nonviolent Identification and the Victory of Christ. Grand Rapids: Eerdmans. 
• Litwa, M. David (2014). „The Wonderous Exchange: Irenaeus and Eastern Valentinians on the Soteriology of Interchange”. Journal of Early Christian Studies. 22 (3): 311—340. S2CID 170888989. doi:10.1353/earl.2014.0029. 
• Most, William G. (1991). The Holy Spirit and the Church. Notre Dame Institute Press. 
• McDonald, Lee Martin; Sanders, James A. (2001). The Canon Debate. Baker. ISBN 978-1-4412-4163-4. 
• Nielsen, J.T. (1968). Adam and Christ in the Theology of Irenaeus of Lyons: An Examination of the function of the Adam-Christ Typology in the Adversus Haereses of Ireaneus, against the Background of the Gnosticism of His Time. Van Gorcum's Theologische Bibliotheek. Asen, The Netherlands: Koninkliijke Van Gorcum 7 Comp. N.V. 
• Norris, Richard A (2004). „Irenaeus of Lyons”. Ур.: Frances Young; Lewis Ayres; Andrew Louth. The Cambridge History of Early Christian Literature. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-46083-5. 
• Pagels, Elaine (1979). The Gnostc Gospels. Vintage Books. 
• Pagels, Elaine (2005). Beyond Belief. Pan. 
• Parvis, Paul (2012). „Who was Irenaeus? An Introduction to the Man and His Work”. Ур.: Sara Parvis; Paul Foster. Irenaeus: Life, Scripture, Legacy. Minneanpolis: Fortress Press. ISBN 978-0-8006-9796-9. 
•  Herbermann, Charles, ур. (1910). „St. Irenaeus”. Catholic Encyclopedia. 8. New York: Robert Appleton Company. 
• Stark, Rodney (2007). Cities of God. HarperCollins. 
• Tixeront, Rev. J. (1920). „Section IV: The Opponents of Heresy in the Second Century”. A Handbook of Patrology. St. Louis, MO: B. Herder Book Co. 
• Wingren, Gustaf (n.d), „Saint Irenaeus”, Encyclopædia Britannica 
• Edwards, Mark (2009). Catholicity and Heresy in the Early Church. Ashgate. ISBN 9780754662914. 
• Schaff, Philip (1980). History of the Christian Church: Ante-Nicene Christianity, A.D. 100–325. Grand Rapids, Mich: Wm. Eerdmans. ISBN 0-8028-8047-9. 

Спољашње везе

• Свети свештеномученик Иринеј Лионски, СПЦ 5. септембар 2010 Архивирано на сајту Wayback Machine (24. септембар 2015)
• Православље
• Златоусти.орг Архивирано на сајту Wayback Machine (23. јануар 2020)
• Early Christian Writings Irenaeus
• Fragments from his lost works
• Alexander Roberts and William Rambaut 1885 Ante-Nicene Fathers, Vol. 1. translation of Against Heresies
• A nineteenth-century translation of Irenaeus' work
  • Demonstration of the Apostolic Preaching
  • Book II, ch. 22, where Irenaeus argues his unconventional views about the age of Jesus and the length of his ministry.
• EarlyChurch.org.uk Extensive bibliography.
• Иринеј Лионски на сајту Internet Archive (језик: енглески)
• Иринеј Лионски на сајту LibriVox (језик: енглески)
• Gregory S. Neal: "The Nature of Evil and the Irenaean Theodicy" Grace Incarnate (1988)
• Critique of Irenaeus, Elaine H. Pagels
• Critique of Pagel's article by Paul Mankowski
• Opera Omnia by Migne Patrologia Graeca with analytical indexes
• "St. Irenæus, Bishop of Lyons, Martyr", Butler's Lives of the Saints
• "Catholic Online"
• "Santiebeati"
• Др Славољуб Лукић: Антропологија Светог Иринеја Лионског (СПЦ, 26. фебруар 2022) Архивирано на сајту Wayback Machine (26. фебруар 2022)