Пређи на садржај

Исидора Поповић

С Википедије, слободне енциклопедије

Исидора Поповић (Нови Сад, 12. 1. 1981) српски је театролог и историчар књижевности.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Отац Ђорђе Милић, мајка Љиљана рођ. Кнежевић. Завршила основну школу "Јован Поповић" у Новом Саду као ђак генерације. Похађала гимназију "Исидора Секулић" одакле је после завршеног трећег разреда уписала Акдемију уметности у Новом Саду. Матурирала је ванредно у Београду. Дипломирала је на Катедри за глуму Академије уметности у Новом Саду у класи Петра Банићевића.[1] Магистрирала је (2005) и докторирала (2013) на Одсеку за српску књижевност Филозофског факултета.

Радила је као хонорарни сарадник Радио телевизије Војводине.[1]

Чланица је уредништва часописа за позоришну уметност Сцена.[1][2]

Део је уметничког савета Српског народног позоришта.[3]

Учествовала је на неколико научних скупова у Србији и иностранству.[1]

Од 2005. запослена је у Матици српској, прво у Лексикографском а после у Рукописном одељењу на месту вишег архивисте.[4]

Она је ауторка Књиге Стеријиних рукописа за коју је Матица српска на новосадском Салону књига 2009. добила награду за издавачки подухват године.[1]

Поповићева је осмислила и приредила део сталне поставке Музеја Јована Стерије Поповића у Вршцу.[1]

Вишегодишњи је водитељ Округлог стола фестивала Стеријино позорје (са Игором Бурићем 2013. и Влатком Илићем 2020. и 2021)[5]

Приредила је Сабране драме Јоакима Вујића, међу којима су и оне које до сада нису објављиване а чувају се као рукописи у Архиву Српске академије наука и уметности. [6]

У фокусу њених чланака и радова је развој српске драмске књижевности.[1]

Приређено током рада у Матици српској
  • "Милош Лазаревић и његов однос према Вуку Караџићу", Свеске Матице српске, серија књижевности језика, св.12, Нови Сад 2005 (као Исидора Милић) [7]
  • „Књига Стеријиних рукописа“ (2006 – 2008)[1]
  • „Проучавање, редиговање и објављивање српске позоришне баштине до 1918. године“[1]
  • „Драмска баштина у Матици српској“[1]
  • „Драме анонимних аутора у Рукописном одељењу Матице српске“[1]
  • „Матица српска и Српско народно позориште“[1]
  • „Грађа о позоришту у тзв. Сегединској архиви Рукописног одељења Матице српске“[1]
  • (Пред)историја веселих позорја, Нови Сад 2014 [8]
  • "Викентије Ракић" у: "Герасим Зелић, Викентије Ракић, Герасим Зелић", Антологијска едиција "Десет векова српске књижевности", књ. 18, Нови Сад 2016 (са Боривој Чалић)[9][10]
  • Фотер: Јован Ђорђевић и Српско народно позориште кроз одабране изворе, Нови Сад 2017 (приређено са Бранислав О. Поповић)[11]
  • "Божидар Ковачек: Из Талијине радионице", Нови Сад 2021 [12]
  • Јоаким Вујић, Сабране драме, Нови Сад 2022.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л „Исидора Поповић – (ПРЕД)ИСТОРИЈА ВЕСЕЛИХ ПОЗОРЈА : Комедија у Срба пре Јована Стерије Поповића | Стеријино позорје”. pozorje.org.rs. Приступљено 2021-12-23. 
  2. ^ Čanak, Marijana. „Novi broj časopisa Scena: Značaj pozorišta u životima osoba sa invaliditetom” (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-23. 
  3. ^ „Imenovan Umetnički savet Srpskog narodnog pozorišta | Srpsko narodno pozorište”. www.snp.org.rs (на језику: српски). Приступљено 2021-12-23. 
  4. ^ „[:sr]Стручна служба[:en]Administrative and Professional Service[:]”. Матица српска (на језику: српски). Приступљено 2021-12-23. 
  5. ^ https://rtv.rs/sr_ci/vojvodina/novi-sad/umesto-lasla-vegela-clan-zirija-sterijinog-pozorja-bice-reditelj-robert-lenard_1156275.html.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  6. ^ Игор, Бурић. „Исидора Поповић, приређивач сабраних дела Јоакима Вујића”. 
  7. ^ (PDF) https://www.maticasrpska.org.rs/stariSajt/casopisi/sveske_ms_43.pdf.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  8. ^ „Коментари на: Исидора Поповић – (ПРЕД)ИСТОРИЈА ВЕСЕЛИХ ПОЗОРЈА : Комедија у Срба пре Јована Стерије Поповића”. pozorje.org.rs. Приступљено 2022-02-21. 
  9. ^ Gerasim Zelić, Vikentije Rakić, Sava Mrkalj. Antologijska edicija Deset vekova srpske književnosti ; knjiga 18. Novi Sad: Izdavački centar Matice srpske. 2016. ISBN 978-86-87079-86-1. 
  10. ^ „ИЗДАВАЧКИ ЦЕНТАР МАТИЦЕ СРПСКЕ”. www.icms.rs. Приступљено 2022-02-21. 
  11. ^ Đorđević, Jovan (2017). Foter : Jovan Đorđević i Srpsko narodno pozorište kroz odabrane izvore. Novosadski manuskript. Нови Сад: Novi Sad: Matica Srpska. ISBN 978-86-89791-40-2.  Непознати параметар |Поповић, Исидора= игнорисан (помоћ)
  12. ^ [Божидар Ковачек - из Талијине радионице Божидар Ковачек - из Талијине радионице] Проверите вредност параметра |url= (помоћ).  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)