Исламска теократија
Исламска теократија или исламска држава (арап. دولة إسلامية [dawlat 'iislamia] — давлат Исламија), тип је владавине који је примарно заснован на примјени шеријата (исламског закона), расподјеле правосуђа, одржавање реда и мира према исламском закону.[1] Од првих година ислама, бројне власти основане су као „исламске”.[2]
Међутим, термин „исламска држава” преузео је посебно значење од 20. вијека. Концепт савремене исламске државе артикулисали су и промовисали идеолози као што су ајатолах Рухолах Хомеини, Исрар Ахмед и Сајид Кутб. Као и рани појам калифат, савремена исламска држава укоријењена је у исламском закону. Настала је послије Мухамедове владавине. Међутим, за разлику од калифата који су имали одлике империјалног деспотизма или монархизма (арап. ملك [malik] — малик), савремена исламска држава може имати одлике савремених политичких институција као што су избори, парламентарна власт, судска контрола и народни суверенитет.
Данас, многе муслиманске државе у свој прави систем имају укључен исламски закон, потпун или дјелимично. Поједине муслиманске државе прогласиле су ислам државном религијом према свом уставу, али не примјењују исламски закон у својим судовима. Исламске државе које нису исламске монархије, обично су исламске републике.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Ashgar, Ali (2006). The State in Islam: Nature and the Scope. Pinnacle Technology. стр. 91. ISBN 9781618200822.
- ^ Jebara, Mohamad (18. 10. 2015). „The delusion of an 'Islamic State'”. Ottawa Sun. Приступљено 18. 7. 2017.
Литература
[уреди | уреди извор]- Ashgar, Ali (2006). The State in Islam: Nature and the Scope. Pinnacle Technology. стр. 91. ISBN 9781618200822.
