Историја Филипина

Девојка из племена Ати

Историја Филипина је историја простора данашњих Филипина и народа Филипинаца од праисторије до данас. Претпоставља се да су први насељеници доспели на Филипине косристећи чамце или барке пре бар 67.000 година судећи по евиденцији из 2007. године о Калао људима. Постоје индикације да су први Филипиноси, припадници племена Аета, доспели пре око 25.000 година с азијског копна прешавши преко превлаке, која је у то доба још постојала. За њима су се пре отприлике 6000 година те поновно око 1000. п. н. е. населили, такозвани Протомалајци, поморци који су преко Тајвана насељавали обале Филипина и Индонезије. Они су увели начин живота карактеристичан за млађе камено доба попут пољопривреде (обрада рижиних поља под водом) и новог оруђа, те су потиснули Аете у брда. Досељеници су долазили са југа и заузимали поседе на северу како су долазили. Најновији резултати показују, да су филипинска острва можда насељена од доба плеистоцена.

Око 300. п. н. е. на обале Филипина пристају Деутеромалајци, који долазе у великим бродовима на весла, барангајима. Они су применом нових техника, као што је обрада метала и ткање означили крај каменог доба. Друштвене односе организовали су у хијерархију сличну оној на броду. И данас се једна сеоска заједница на Филипинима зове Барангај. Било је много малих држава аустронезијских племена, племена Негрито и других. Било је и муслиманских досељеника из Малезије, попут Шарифа Кабунгсувана, који је био први султан од Магуиндана на Филипинима.

Колонијално доба

Шпанско освајање Филипина, рукопис из 1698.

Португалац Фердинанд Магелан, навигатор у служби краља Шпаније, пристао је у марту 1521. на острво Самар пловећи под шпанском заставом од рта Хорн према Молучким острвима. Захваљујући њему, имајући на уму да је истражио и остала острва овог архипелага покрштавајући успут урођенике, западни свет је дознао за постојање ове острвске групе. У раздобљу владавине краља Филипа II , Мигелу Лопезу де Легаспи пошло је за руком да у име шпанског краља запоседне Висајска острва. Истодобно је архипелагу наденуо име Las Islas Felipinas, Филипинска острва, чиме је означен службени почетак шпанске колонијалне владавине која ће потрајати 333 године. За време колонијалне владавине Манила се развила у покретача југоисточне Азије. Између 1604. и 1815. одатле су до Акапулка у Мексику, једанпут до двапут годишње, пловили славни манилски галеони натоварени порцеланом, свилом, парфемима и зачинима. На повратку су се на бродове укрцавали нови досељеници, мисионари и државни службеници. Мисионарство се одвијало успешно и брзо. У провинцијским градовима владали су алкалди, месне судије, који су се досељавали на Филипине без икакве имовине. Урођеницу су присиљавани да алкалдима продају своје производе и од њих купују њихове по ценама које би ови одредили. Последице овакве једностране управе осећају се још и данас, наиме корупција и непотизам међу бирократијом су јако раширени. Француска револуција 1789. утрла је пут друштвеним променама и на Филипинима. Истински напредак наступа тек у 19. веку упоредо с буђењем националне свести и позивом на слободу.

Америчка окупација

У Шпанско-америчком рату 1898. Американци освајају Филипине. Испрва обећана независност још није стечена. На подстицај илегалне организације Катипунан покренут је још у доба шпанске власти општи устанак на челу с Емилиом Агуиналдом, који је 12. јуна 1898. прогласио независност Филипина и стао на чело републике која се налазила у герилском рату. Први цивилни гувернер Филипина постао је 1901. каснији амерички председник Вилијам Хауард Тафт. Под његовом управом Американци су улагали у инфраструктуру и школство. Филипинци су поступно стекли аутономију на регионалном нивоу, а потом 1935. године и делимичну државну аутономију. За првог председника изабран је Мануел Л. Кесон. Током Другог светског рата филипинско-амерички односи стављени су на тешко искушење. Након напада на Пеарл Харбор 1941. уследила је јапанска инвазија на обале Филипина. Тако је земља 1942. потпала под јапанску контролу. Јапан је у октобра 1943. прогласио Филипинску републику и именовао Хозеа Лаурела њезиним председником. Американци су већ 1944. поновно освојили Филипине, а Јапанци су капитулирали 1945. године.

Независност и раздобље после Другог светског рата

Библиотека на Универзитету Санто Томас у Манили 1887. године.

Председник Мануел Рохас који је изабран у априлу 1946, прогласио је 4. јула исте године независност Филипина. Земља је добила устав по узору на амерички. Године 1965, председник је постао Фердинанд Маркос. Како би избегао реформу Устава предвиђену за 1973, којом је председничка република требало да постане парламентарна, он је годину дана пре тога у земљи прогласио ванредно стање које је потрајало све до 1981. године. Потом је земљом владао диктаторски. Корупција и непотизам, којима је властити народ опљачкао за неколико милијарди америчких долара, попримиле су дотад непојмљиве размере. Врхунац државног криминала било је убиство вође опозиције Бенигна Акина при његовом повратку из прогонства. Растући отпор становништва и завршетак америчка потпоре натерали су Маркоса на бег из земље с растрошном супругом Имелдом Маркос. Године 1986, председница је постала Аквинова удовица Коразон Акино. Она је новим уставом спречила злоупотребу председничке власти ограничивши мандат председника на шест година, а трајање изванредног стања на највише 60 дана. Прва се одлука међутим показала као политичка препрека, пре свега у случају председника Фидела Рамоса, изабраног 1992. године, који је у оквиру пројекта Филипини 2000 осетно побољшао прилике у земљи, и то обзирном економском политиком, борбом против сиромаштва, оштрим мерама штедње и сузбијањем непотизма. Њега је на положају наследио Џозеф Естрада током чијег је мандата земља поновно кренула уназад. Међутим, народу се није свиђао поновни повратак на стару корупцијску економију, па је Естрада почетком 2001. смењен с положаја након само три године мандата. Његово место је заузела дотадашња потпредседница, Глорија Макапагал-Аројо, која је и 2004. освојила председнички мандат. У мају 2010. председник је постао Бенигно Акино III. Након релативно мирног периода власти под Акином, 2016. за председника бива изабран Родриго Дутерте који је постао контроверзан због свог тврдокорног приступа дрогама. Године 2022. за председника је изабран Бонгбонг Маркос, син Фердинанда Маркоса, који се фокусирао на рехабилитацију презимена Маркос и ближе односе са Америком.

Литература

• Scott, William Henry (1994). Barangay: Sixteenth Century Philippine Culture and Society. Quezon City: Ateneo de Manila University Press. ISBN 978-971-550-135-4. 
• Agoncillo, Teodoro A. (1990) [1960]. History of the Filipino People (8th изд.). Quezon City: Garotech Publishing. ISBN 978-971-8711-06-4. 
• Alip, Eufronio Melo (1964). Philippine History: Political, Social, Economic. 
• Atiyah, Jeremy (2002). Rough guide to Southeast Asia. Rough Guide. ISBN 978-1858288932. 
• Bisht, Narendra S.; Bankoti, T. S. (2004). Encyclopaedia of the South East Asian Ethnography. Global Vision Publishing Ho. ISBN 978-81-87746-96-6. 
• Coleman, Ambrose (2009). The Firars in the Philippines. BiblioBazaar. ISBN 978-1-113-71989-8. 
• Deady, Timothy K. (2005). „Lessons from a Successful Counterinsurgency: The Philippines, 1899–1902” (PDF). Parameters. Carlisle, Pennsylvania: United States Army War College. 35 (1): 53—68. Архивирано из оригинала (PDF) 10. 12. 2016. г. Приступљено 9. 3. 2019. 
• Dolan, Ronald E., ур. (1991). „Early History”. Philippines: A Country Study. Washington: GPO for the Library of Congress. ISBN 978-0-8444-0748-7. 
• Dolan, Ronald E., ур. (1991). „The Early Spanish”. Philippines: A Country Study. Washington: GPO for the Library of Congress. ISBN 978-0-8444-0748-7. 
• Dolan, Ronald E., ур. (1991). „The Decline of Spanish”. Philippines: A Country Study. Washington: GPO for the Library of Congress. ISBN 978-0-8444-0748-7. 
• Dolan, Ronald E., ур. (1991). „Spanish American War”. Philippines: A Country Study. Washington: GPO for the Library of Congress. ISBN 978-0-8444-0748-7. 
• Dolan, Ronald E., ур. (1991). „War of Resistance”. Philippines: A Country Study. Washington: GPO for the Library of Congress. ISBN 978-0-8444-0748-7. 
• Dolan, Ronald E., ур. (1991). „United States Rule”. Philippines: A Country Study. Washington: GPO for the Library of Congress. ISBN 978-0-8444-0748-7. 
• Dolan, Ronald E., ур. (1991). „A Collaborative Philippine Leadership”. Philippines: A Country Study. Washington: GPO for the Library of Congress. ISBN 978-0-8444-0748-7. 
• Dolan, Ronald E., ур. (1991). „Commonwealth Politics”. Philippines: A Country Study. Washington: GPO for the Library of Congress. ISBN 978-0-8444-0748-7. 
• Dolan, Ronald E., ур. (1991). „World War II”. Philippines: A Country Study. Washington: GPO for the Library of Congress. ISBN 978-0-8444-0748-7. 
• Dolan, Ronald E., ур. (1991). „Economic Relations with the United States”. Philippines: A Country Study. Washington: GPO for the Library of Congress. ISBN 978-0-8444-0748-7. 
• Dolan, Ronald E., ур. (1991). „The Magsaysay, Garcia, and Macapagal Administrations”. Philippines: A Country Study. Washington: GPO for the Library of Congress. ISBN 978-0-8444-0748-7. 
• Dolan, Ronald E., ур. (1991). „Marcos and the Road to Martial Law”. Philippines: A Country Study. Washington: GPO for the Library of Congress. ISBN 978-0-8444-0748-7. 
• Dolan, Ronald E., ур. (1991). „Proclamation 1081 and Martial Law”. Philippines: A Country Study. Washington: GPO for the Library of Congress. ISBN 978-0-8444-0748-7. 
• Dolan, Ronald E., ур. (1991). „From Aquino's Assassination to People Power”. Philippines: A Country Study. Washington: GPO for the Library of Congress. ISBN 978-0-8444-0748-7. 
• Ellis, Edward S. (2008). Library of American History from the Discovery of America to the Present Time. READ BOOKS. ISBN 978-1-4437-7649-3. 
• Duka, Cecilio D. (2008). Struggle for Freedom' 2008 Ed. Rex Bookstore, Inc. ISBN 978-971-23-5045-0. 
• Escalante, Rene R. (2007). The Bearer of Pax Americana: The Philippine Career of William H. Taft, 1900–1903. Quezon City, Philippines: New Day Publishers. ISBN 978-971-10-1166-6. 
• Fish, Shirley (2003). When Britain Ruled The Philippines 1762–1764. 1stBooks. ISBN 978-1-4107-1069-7. 
• Frankham, Steven (2008). Borneo. Footprint Handbooks. Footprint. ISBN 978-1906098148. 
• Fundación Santa María (Madrid) (1994). Historia de la educación en España y América: La educación en la España contemporánea : (1789–1975) (на језику: Spanish). Ediciones Morata. ISBN 978-84-7112-378-7. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• History for Brunei (2009). History for Brunei Darussalam: Sharing our Past. Curriculum Development Department, Ministry of Education. ISBN 978-99917-2-372-3. 
• Joaquin, Nick (1988). Culture and history: occasional notes on the process of Philippine becoming. Solar Pub. Corp. ISBN 978-971-17-0633-3. 
• Kurlansky, Mark (1999). The Basque history of the world. Walker. ISBN 978-0-8027-1349-0. 
• Lacsamana, Leodivico Cruz (1990). Philippine History and Government (Second изд.). Phoenix Publishing House, Inc. ISBN 978-971-06-1894-1. 
• Linn, Brian McAllister (2000). The Philippine War, 1899–1902. University Press of Kansas. ISBN 978-0-7006-1225-3. 
• McAmis, Robert Day (2002). Malay Muslims: The History and Challenge of Resurgent Islam in Southeast Asia. Eerdmans. ISBN 978-0802849458. 
• Munoz, Paul Michel (2006). Early Kingdoms of the Indonesian Archipelago and the Malay Peninsula. Editions Didier Millet. ISBN 978-981-4155-67-0. 
• Norling, Bernard (2005). The Intrepid Guerrillas of North Luzon. University Press of Kentucky. ISBN 978-0-8131-9134-8. 
• Riggs, Fred W. (1994). „Bureaucracy: A Profound Puzzle for Presidentialism”. Ур.: Farazmand, Ali. Handbook of Bureaucracy. CRC Press. ISBN 978-0-8247-9182-7. 
• Saunders, Graham (2002). A History of Brunei. Routledge. ISBN 978-0700716982. 
• Schirmer, Daniel B.; Shalom, Stephen Rosskamm (1987). The Philippines Reader: A History of Colonialism, Neocolonialism, Dictatorship, and Resistance. South End Press. ISBN 978-0-89608-275-5. 
• Scott, William Henry (1984). Prehispanic source materials for the study of Philippine history. New Day Publishers. ISBN 978-971-10-0227-5. 
• Shafer, Robert Jones (1958). The economic societies in the Spanish world, 1763–1821. Syracuse University Press. 
• Tracy, Nicholas (1995). Manila Ransomed: The British Assault on Manila in the Seven Years War. University of Exeter Press. ISBN 978-0-85989-426-5. 
• Stearns, Peter N., ур. (2002). „V.(F)2. The Philippines, 1800–1913”. Encyclopedia of World History. Bartleby.com. Архивирано из оригинала 29. 6. 2008. г. Приступљено 13. 8. 2010. 
• Taft, William (1908). Present Day Problems. Ayer Publishing. ISBN 978-0-8369-0922-7. 
• Annual report of the Secretary of War. Washington GPO: US Army. 1903. 
• Wionzek, Karl-Heinz (2000). „Germany, the Philippines, and the Spanish–American War: four accounts by officers of the Imperial German Navy”. National Historical Institute. 
• Woods, Ayon kay Damon L. (2005). The Philippines. ABC-CLIO. ISBN 978-1-85109-675-6. 
• Zaide, Sonia M. (1994). The Philippines: A Unique Nation. All-Nations Publishing Co. ISBN 978-971-642-071-5. 
• Abinales, Patricio N.; Amoroso, Donna J. (2005). State and Society in the Philippines. Rowman & Littlefield Publishers. ISBN 978-0-7425-6872-3. 
• Columbia University Press (2001). „Philippines, The”. Columbia Encyclopedia (6th изд.). Bartleby.com. Архивирано из оригинала 28. 7. 2008. г. 
• Barrows, David Prescott (1905). A History of the Philippines .. Amer. Bk. Company. 
• Corpuz, O.D. (2005). Roots of the Filipino Nation. University of the Philippines Press. ISBN 978-971-542-461-5. 
• Elliott, Charles Burke (1916). The Philippines : To the End of the Military Régime (pdf). The Bobbs-Merrill Company. 
• Elliott, Charles Burke (1917). The Philippines: To the End of the Commission Government, a Study in Tropical Democracy (pdf). The Bobbs-Merrill Company. 
• Blair, Emma Helen & Robertson, James Alexander, ур. (1903). 1582–1583. The Philippine Islands, 1493–1803. 5. Historical introduction and additional notes by Edward Gaylord Bourne. Cleveland, Ohio: Arthur H. Clark Company. 
• Blair, Emma Helen & Robertson, James Alexander, ур. (1903). 1583–1588. The Philippine Islands, 1493–1898. 6. Historical introduction and additional notes by Edward Gaylord Bourne. Cleveland, Ohio: Arthur H. Clark Company. „Explorations by early navigators, descriptions of the islands and their peoples, their history and records of the catholic missions, as related in contemporaneous books and manuscripts, showing the political, economic, commercial and religious conditions of those islands from their earliest relations with European nations to the close of the nineteenth century.” 
• Blair, Emma Helen & Robertson, James Alexander, ур. (1903). 1588–1591. The Philippine Islands, 1493–1898. 7. Historical introduction and additional notes by Edward Gaylord Bourne. Cleveland, Ohio: Arthur H. Clark Company. 
• Blair, Emma Helen & Robertson, James Alexander, ур. (1903). 1591–1593. The Philippine Islands, 1493–1898. 8. Historical introduction and additional notes by Edward Gaylord Bourne. Cleveland, Ohio: Arthur H. Clark Company. 
• Blair, Emma Helen & Robertson, James Alexander, ур. (1904). 1593–1597. The Philippine Islands, 1493–1898. 9. Historical introduction and additional notes by Edward Gaylord Bourne. Cleveland, Ohio: Arthur H. Clark Company. 
• Blair, Emma Helen & Robertson, James Alexander, ур. (1904). 1604–1605. The Philippine Islands, 1493–1898. 13. Historical introduction and additional notes by Edward Gaylord Bourne. Cleveland, Ohio: Arthur H. Clark Company. 
• Blair, Emma Helen & Robertson, James Alexander, ур. (1905). 1630–1634. The Philippine Islands, 1493–1898. 24. Historical introduction and additional notes by Edward Gaylord Bourne; additional translations by Rev T.C. Middleton and Robert W. Haight. Arthur H. Clark Company. 
• Blair, Emma Helen & Robertson, James Alexander, ур. (1905). 1635–1636. The Philippine Islands, 1493–1898. 25. Historical introduction and additional notes by Edward Gaylord BOURNE; additional translations by Rev T.C. Middleton and Robert W. Haight. Arthur H. Clark Company. 
• Blair, Emma Helen & Robertson, James Alexander, ур. (1906). 1649–1666. The Philippine Islands, 1493–1898. 36. Historical introduction and additional notes by Edward Gaylord Bourne; additional translations by Henry B. Lathrop. Cleveland, Ohio: Arthur H. Clark Company. 
• Blair, Emma Helen & Robertson, James Alexander, ур. (1906). 1670–1700. The Philippine Islands, 1493–1898. 42. Historical introduction and additional notes by Edward Gaylord Bourne. Cleveland, Ohio: Arthur H. Clark Company. 
• Millis, Walter (1931). The Martial Spirit. Houghton Mifflin Company. ISBN 978-0-929587-07-3. 
• Kalaw, Maximo M. (1927). „Early Political Life in the Philippines”. The development of Philippine politics. Oriental commercial. стр. 1. Приступљено 21. 1. 2008. 
• Nieva, Gregorio (28. 9. 1921). „Now Is The Time To Solve The Philippine Problem: The View Of A Representative Filipino”. The Outlook. Outlook Publishing Company, Inc. 129: 135—137. Приступљено 30. 7. 2009. 
• Scott, William Henry (1992). Looking for the Prehispanic Filipino: And Other Essays in Philippine History. New Day Publishers. ISBN 978-971-10-0524-5. 
• Worcester, Dean Conant (1913). The Philippines: Past and Present. New York: The Macmillan company. 
• Worcester, Dean Conant (1898). The Philippine Islands and Their People. 

Спољашње везе

• Official government portal of the Republic of the Philippines.
• National Historical Institute.
• The United States and its Territories 1870–1925: The Age of Imperialism.
• History of the Philippine Islands by Morga, Antonio de in 55 volumes, from Project Gutenberg.
• Philippine Society and Revolution (archived from the original on 2010-01-10).
• The European Heritage Library – Balancing Paradise and Pandemonium: Philippine Encounters with the rest of the World Архивирано на сајту Wayback Machine (12. новембар 2011)
• Filipiniana, The Premier Digital Library of the Philippines
• Philippine History