Пређи на садржај

Историја српске политичке мисли

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Историја српске политичке мисли: нови век
Корице књиге
Настанак
Ауторпроф. др Драган Симеуновић
Земља Србија
Језиксрпски
Садржај
Жанр / врста деланаучна монографија
Темаполитикологија
Издавање
ИздавачПравославна реч
Број страница587
Превод
Датум
издавања		2019.
Класификација
ISBN ?978-86-83903-91-7

Историја српске политичке мисли: нови век је монографија и капитално дело др Драгана Симеуновића, редовног професора Факултета политичких наука Универзитета у Београду и иностраног члана Академије наука и умјетности Републике Српске. Објављена је 2019. године, а издавач је била Православна реч из Новог Сада.

Опис

[уреди | уреди извор]

Аутор др Драгана Симеуновића, редовни професор на Факултету политичких наука Универзитета у Београду, вршилац дужности директора Академије за националну безбедност при Безбедносно-информативној агенцији, инострани члан Академије наука и умјетности Републике Српске и сарадник Института за политичке студије, јесте утемељивач историје српске политичке мисли као научне дисциплине, али и некада изборног, а сада обавезног предмета на основним студијама на Факултету политичких наука Универзитета у Београду. Као такав, представља неприкосновени ауторитет у овој области.

Књига нуди биографске цртице 37 значајних личности из српске историје, пратећи развој и судбине њихових политичких идеја. Тако се, међу онима који су били предмет проучавања ове монографије, налазе цар Јован Ненад, гроф Ђорђе Бранковић, Гаврил Стефановић Венцловић, Јован Рајић, Доситеј Обрадовић, вожд Ђорђе Петровић Карађорђе, Филип Вишњић, кнез Иво од Семберије (Иван Кнежевић), Димитрије Давидовић, књаз Милош Обреновић, Вук Стефановић Караџић, Петар II Петровић Његош, Илија Гарашанин, Хусеин-капетан Градашчевић, Јеврем Грујић, Владимир Јовановић, Светозар Милетић, Јован Ристић, Светозар Марковић, Димитрије Мита Ценић, Пера Тодоровић, Стојан Новаковић, Васа Пелагић, Јован Мишковић, Драгутин Димитријевић Апис, Милован Миловановић, Гаврило Принцип, Димитрије Беговић, Јован Скерлић, Јован Цвијић, Димитрије Туцовић, Никола Пашић, Никола Тесла, краљ Александар I Карађорђевић, Сима Марковић, кнез Павле Карађорђевић и Драгољуб Јовановић.

Предговор за књигу написао је патријарх српски господин Иринеј.

Критике

[уреди | уреди извор]

У предговору ове књиге, патријарх српски господин Иринеј је написао:[1]

Историја српске политичке мисли" представља грандиозан и деценијама стваран труд професора Универзитета у Београду, др Драгана Симеуновића, који је показао како је српски народ, држећи се чврсто у православној вери и љубави према Богу и Роду, у периоду од скоро пет векова робовања, храбро одолео сваком облику угњетавања и остао веран идеалу обнављања српске државности. Професор др Симеуновић свој студиозан истраживачки ход је започео описом краткотрајних, али дивљења вредних покушаја да се већ у 16. и 17. веку обнови српска самосталност, а завршио га расветљавањем друштвеног и политичког стања пре Другог светског рата, поминући преко 1.000 личности чија су дела била од значаја у остваривању српских народних и црквених идеала. Он је велику пажњу посветио народним прегаоцима из 18. и 19. века, као и онима који су се истакли на почетку 20. века. Било је то доба када су Срби својом слогом, која им се пословично као способност неоправдано одриче, и својом националном енергијом уз велику помоћ бројних црквених отаца, од којих у ово књизи заслужено заузимају цела поглавља, а вођени мудрим и храбрим сународницима, сви скупа живели и умирали за велику идеју ослобођења и уједињења српског народа.

Др Мирослава Глигорић је у приказу књиге запазила:[2]

Аутор је успео да упркос комплексности материје приближи ову тематику како академској, тако и широј јавности која је заинтересована за ову област, чиме је значајно обогатио домаћу литературу, а нема сумње да ће ова студија бити незаобилазно штиво на коју ће се, као важан теоријски извор, позивати како студенти, тако и истраживачи, који се буду бавили овим делом наше историје. У том смислу, ова изванредна књига за сваку је научну похвалу посебно на плану испуњавања празнина у нашој научној ризници када је реч о досадашњој политичкој историографији.

Награде

[уреди | уреди извор]

За монографију Историја српске политичке мисли: нови век, проф. др Драган Симеуновић је добио Награду града Београда за друштвене и хуманистичке науке за 2019. годину, која му је услед пандемије корона вируса додељена 16. априла 2021. године.[3]

Садржај

[уреди | уреди извор]
  1. Цар Јован Ненад - Покушај стварања српске државе у 16. веку
  2. Гроф Ђорђе Бранковић - Царска употреба човека и нације
  3. Гаврил Стефановић Венцловић - Први српски нововековни просветитељ
  4. Јован Рајић - Писана историја као претпоставка обнове државе
  5. Доситеј Обрадовић - Просветитељски концепт политике
  6. Ђорђе Петровић Карађорђе - Визија потпуне државности
  7. Филип Вишњић - Стварање државе започиње песмом
  8. Кнез Иво од Семберије - Хуманост као претпоставка слободе
  9. Димитрије Давидовић - Први уставотворац у Срба
  10. Милош Обреновић - Реалистичност политике даје резултат
  11. Вук Караџић - Први српски политиколог
  12. Петар II Петровић Његош - Између неба и земље
  13. Илија Гарашанин - Начертаније, план државе за сва времена
  14. Хусеин-капетан Градашчевић - Бој против Турака на Косову 1831. године
  15. Јеврем Грујић - Утемељитељ либерализма у Србији
  16. Владимир Јовановић - Први српски теоретичар либерализма
  17. Светозар Милетић - Национално грађанско ослобођење
  18. Јован Ристић - Највећи српски дипломата
  19. Светозар Марковић - Социјалиста светског формата
  20. Димитрије Мита Ценић - Бунтовник са разлогом
  21. Пера Тодоровић - Борац против спреге криминала и политике
  22. Стојан Новаковић - Најинтелектуалнији српски политичар
  23. Васа Пелагић - Најомиљенији и најтрагичнији српски просветитељ
  24. Јован Мишковић - Најученији српски војсковођа у новом веку
  25. Драгутин Димитријевић Апис - Идеологија војног преврата
  26. Милован Миловановић - Човек који је створио малу "Велику Србију"
  27. Гаврило Принцип - Херој или терориста?
  28. Димитрије Беговић - Комита који је дао за слободу више од живота
  29. Јован Скерлић - Политичар или књижевни критичар
  30. Јован Цвијић - Разочарење Југославијом једног од њених твораца
  31. Димитрије Туцовић - Разапет између патриотизма и социјалдемократије
  32. Никола Пашић - Савршени државник недовршене државе
  33. Никола Тесла - Родољубље највећег српског генија
  34. Александар Први Карађорђевић - Краљ Југословена
  35. Сима Марковић - Комунизам не трпи велике људе и велике нације
  36. Кнез Павле Карађорђевић - Како спасити државу и народ?
  37. Драгољуб Јовановић - Аграрни социјализам (ни)је могућ?

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Историја српске политичке мисли - Нови век”. Радио телевизија Србије. 26. јул 2020. 
  2. ^ Глигорић, Мирослава. „Историја српске политичке мисли” (PDF). Национални интерес. Институт за политичке студије. 2: 213—2017. 
  3. ^ „На Свечаној седници Скупштине града саопштена имена добитника награде Града Београда за 2019. и 2020. годину”. Град Београд. 16. април 2021. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Историја_српске_политичке_мисли&oldid=28817838”