Историјски архив Бела Црква
| Историјски архив Бела Црква | |
|---|---|
 Историјски архив Бела Црква | |
| Оснивање | 12. јул 1946. |
| Локација | Бела Црква Србија |
| Врста | архив |
| Адреса | 1. октобра 40 |
Историјски архив Бела Црква је установа културе од општег значаја, врши заштиту, сређивање и обраду архивске грађе Беле Цркве и њено презентовање.[1] Његова надлежност обухвата општине Вршац, Пландиште и Белу Цркву.[2]
Историја
[уреди | уреди извор]Историјски архив Бела Црква је основан 12. јула 1946. године као одељење Градског музеја Вршац а као самостални Државно-историјски архив са седиштем у Белој Цркви ради од 26. новембра 1956. године.[2] на основу Одлуке Повереништва за просвету Главног извршног одбора Народне скупштине Аутономне Покрајне Војводине,[1][3] Смештен је у згради некадашњег хотела Димитрија Поповића „Код грозда” подигнутог 1862. године на месту раније гостионице.[2] У згради се у међуратном периоду налазио старачки дом, а од 26. новембра 1956. у њој је смештен Историјски архив. Године 1966. мења назив у Историјски архив Бела Црква, а наредне је постао међуопштинска установа.[1] Крајем јула 1992. године, Влада Републике Србије је постала оснивач архива на основу одредби Закона о делатностима од општег интереса у области културе.[1] Територијална надлежност архива обухвата територију три општине Бела Црква, Вршац и Пландиште која је утврђена посебним актом. Историјски архив има 654 фонда, два лична фонда и 33 збирке, 253 дигитализоване књиге рођених, венчаних и умрлих на српском, мађарском, немачком и руском језику, а граничне године су 1723—2006.[1] Најстарије су римокатоличке матичне књиге из Вршца из 1723. године, а најзначајнији је фонд Беле Цркве са уређеним сенатом у периоду од 1786. до 1918.[2] Архив поседују и библиотеку са око 4000 књига и девет запослених радника. Укупна количина архивске грађе која се чува у архиву износи 2656 метара дужних, док се на терену налази око 18.000 метара дужних грађе.[3] Архивска грађа је смештена у седамнаест опремљених и уређених депоа чија површина износи 650 метара квадратних, а поједини фондови од изузетног значаја се налазе у поступку дигитализације.[3] Изложбена сала Историјског архива је стављена у функцију крајем 2006. године, чиме се стварају услови за почетак изложбене активности Архива.[1]
