Пређи на садржај

Источни регион (Северна Македонија)

С Википедије, слободне енциклопедије
Источна регион
Источен плански регион
Положај
Држава Северна Македонија
Админ. центарШтип
Површина2.888 km2
 — број ст.181.858
 — густина ст.62,97 ст./km2
Број општина11
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Источни статистички регион јесте једна од 8 статистичких региона Северне Македоније. Управно средиште области је град Штип.

Штип, највећи град региона

Источни статистички регион се налази у источном делу земље и има државну границу на истоку са Бугарском. Са других страна област се граничи са другим областима:

Историја

[уреди | уреди извор]

Током средњег века, на овом подручју се у неколико наврата смењивала византијска, бугарска и српска власт. Након распада Српског царства (1371) и стварања великашких држава, ова област улази у састав државе Дејановића, а након погибије Константина Дејановића у боју на Ровинама (1395) читаву област заузимају Турци. Након коначног ослобођења од турске власти (1912), ово подручје улази у састав Краљевине Србије. За време Првог светског рата, бугарска војска је починила бројне злочине над становништвом ове области. Након ослобођења (1918) и стварања Краљевине СХС (Југославије), ово подручје је 1929. године ушло у састав Вардарске бановине. За време Другог светског рата, бугарска окупаторска војска је поново починила тешке злочине над становништвом у овој области. Након коначног ослобођења (1944), читава област је ушла у састав новостворене југословенске федералне јединице Македоније.

Становништво

[уреди | уреди извор]

Источни статистички регион имала је по последњем попису из 2002. г. 203.213 становника, од чега у самом граду Штипу 40.016 ст.

Година пописа Становништво Промена
1994. 201.525.[1] N/A
2002. 181.858 +1,94%

Према народности састав становништва 2002. године био је следећи:

Број Постотак
Укупно 173.814 100%
Македонци 188.522 92,77%
Роми 6.927 3,40%
Турци 2.636 1,29%
Власи 2.514 1,23%
остали 2.614 1,28%

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Старе границе области, укључујући и Општине Свети Никола и Лозово

Литература

[уреди | уреди извор]