Велики седални живац
Велики седални живац | |
---|---|
Детаљи | |
Синоними | ишијадични живац, бедрени живац |
Називи и ознаке | |
Латински назив | n.ischiadicus |
MeSH | D012584 |
TA98 | A14.2.07.046 |
TA2 | 6569 |
FMA | 19034 |
Анатомска терминологија |
Велики седални живац, ишијадични живац или бедрени живац (лат. n.ischiadicus) највећи је живац човечјег тела који настаје из коренова (L4, L5, S1, S2, S3) крсног сплета (лат. plexus lumbosacralis – pars sacralis) лумбосакралног (слабинскокрсног) дела кичмене мождине и састоји се од моторних и сензорних неурона који учествују у инервацији делова тела од лумбосакралне (слабинскокрстне) области па све све до завршних делова доњих удова.[1]
Велики седални живац, као главни наставак крсног (сакралног) плексуса у свом даљем току се рачва у две главне гране; голењачки (лат. n. tibialis) и лишњачки нерв (лат. n.peronei).[2][3][4][5]
Лумбосакрални плексус
[уреди | уреди извор]Лумбосакрални плексус је сноп нервних влакана састављен од предњих грана слабинских и крсних кичмених нерава, који се анатомски гледано, састоји од функционалне јединице (два плексуса) у доњем делу трупа, који се често разматрају одвојена као слабински и сакрални (крстни) дао, али у ствари се ради о блиско повезаним регијама:
Лумбални (слабински) плексус
[уреди | уреди извор]Лумбални (слабински) плексус чине корени кичмених нерава из; слабинског дела (L1—L3), са појединачним влакнима из грудног (Т12) и слабинског дела (L4)
Сакрални (крсни) плексус
[уреди | уреди извор]Сакрални (крсни) плексус чине корени кичмених нерава; слабинског и крсног дела (L5—S3), са појединачним влакнима из слабинског (L4) и крсног дела (S4).[6] У склопу сакралног плексуса описује се и пудендални плексус, који се као термин користи за сложену структуру која се састоји од сакралних кичмених нерава. Неки извори га описују као S2-S4 лумбосакралног плексуса.[тражи се извор] У неким старијим текстовима ради се о грубој апроксимацији кокцигеалног плексуса.[тражи се извор]
Након изласка из кичмене мождине пролазе нервни коренови, (који у каснијем току стварају лумбосакрални плексус), прво субарахноидалним простором, где се налазе у тесној вези са пијом, арахноидејом и ликвором. У дањем току коренови пролазе кроз субдурални и епидурални простор кичменог канала, те кроз уске међупршљенске отворе.
Лумбосакрални плексус пролази кроз велику и малу карлицу ретроперитонеалним простором у непосредној близини са костима карлице, дебелог црева, ректума (завршног црева) и мокраћне бешике.[7]
Велики седални живац
[уреди | уреди извор]Настављајући се на лумбосакрални плексус он од влакана предњих грана четвртог и петог лумбалног (L4-L5) спиналног живца живца и првог и другог сакралног (S1-S2) спиналног живца, настаје велики седални живац, у пределу пириформног мишића. Он потом кроз велики форамен ишијадикус напушта карлицу, да би у седалном пределу, пролазећи испод великог глутеалног мишића а затим изнад великог аддуктора, покривен са прегибачима бедра, наставио свој ток дуж бутине све до горњег угла чашичне (пателарне) јаме (лат. fossa poplitea) колена, где се у 66% случајева обострано дели у своје две периферне гране:[8]
Голењачки (тибијални) живац (лат. n.tibialis) — моторни и сензорни живац, који лежи на тибијалној ивици двоглавог мишића, иде затим споља испод главице фибуле и дели се на две гране; дубоки лишњачки живац (лат. n. peroneus profundus) и површни лишњачки живац (лат. n. peroneus superficialis).
Лишњачки (перонеални) живац лат. n.peroneus — моторни и сензорни живац који наставља ток великог седалног живаца, и у чашичној јами и лежи површно, затим пролази између две главе гастрокнемијуса и улази у поплитеални канал, где лежи испред солеуса и долази до иза тибијалног малеолуса, где пролази тарзални канал, и дели се у у унутрашњи и спољашњи плантарни живац (лат. n.plantaris medius и n.plantaris lateralis).
Међутим, познато је да завршна рачва великог седалног живаца може бити висок смештен у задњој ложи бута или чак у карлици. у око 33% случајева.[9][10]
Голењачки и лишњачки живац се потом дуж потколенице рачвају у сопствене гране, које се пружају све до прстију стопала.
Зона инервације
[уреди | уреди извор]Моторним влакнима
[уреди | уреди извор]Велики седални живац својим моторним влакнима инервише:[11]
- Површни лишњачки живаца (n. peroneus superficialis)
- мишиће спољашње ложе потколенице,
- Дубоки лишњачки живац (n. peroneus profundus)
- мишиће предње ложе потколенице
- мишиће задње ложе бутина, велики примицач и све мишиће ногу и стопала, (лат. mm. gemelli, m.quadratus femoris, m. obturator internus, m. biceps femoris, m. semitendinosus, m. semimembranosus.)
Сензорним влакнима
[уреди | уреди извор]Велики седални живац својим сензорним влакнима инервише:[11]
- Површног лишњачког живца (n. peroneus superficialis)
- кожу доњег дела спољашње стране потколенице
- дорзалну страну стопала (n.cutaneus dorsalis medialis)
- Дубоког лишњачког живаца (n. peroneus profundus)
- кожу унутрашње стране другог прста
- спољашњу страну првог прста на дорзалној страни стопала.
Патологија
[уреди | уреди извор]Нервне структуре ишијадикуса могу оболети примарно (есенцијално), неурогено или секундарно због неке опште болести или локалног обољења суседних структура (најчешће као последица компресије или иритације) када говоримо о неуралгично-неуротичним симптомима[12] левог, десног или оба велика седална живца.
Постоји више разлога зашто су нервне структуре које улазе у састав ишијадикуса подложније оштећењима него што се то дешава код других живаца (без обзира на ком нивоу је дошло до промена; у подручју коренова, ишијадичног сплета или у његовим периферним гранама).[13]
Велики део неурона ишијадичних нервних структура је веома дуг (јер је то најдужи живац у телу), па је самим тим и биолошки осетљивији. Други разлог је његов специфичан пут и топографски однос са појединим органима и разноврсним структурама у телу, и на крају велика дистрибуција подручја његовог гранања у мишићима, зглобовима и кожи.[13]
Данас се сматра да је знатан број случајева ишијадичког синдрома (и до 80%) вертебралне етиологије, као последица промена на хрскавичним и коштаним структурама и лигаментима кичменог стуба.[14]
Парализа ишијадикуса може бити и последица тешких стеноза (сужења) кичменог канала након интервентних процедуре, што најчешћа захтева хитну оперативну декомпресију.[15]
Велики седални живац у религији
[уреди | уреди извор]У јудаизму, употреба великог седалног живца у исхрани је забрањена, чак и ако је примењен (верски прихваћен) начин убијања животиње. Ово се заснива на верском обичају, који се наводи у библији (Прво Мојсијево поглавље 32) који говори о рањавању Јакова у његов „gid hanasheh” док се борио са анђелом.[16]
Зато је употреба великог седалног живца позната у Хебрејском и као „gid hanasheh” забрањена из верских разлога. Процес уклањања великог седалног живца (као и неких великих крвних судова и забрањена употреба масти,) из меса, је позната под називом („nikkur”),, или „deveining” Будући да је ово веома тежак и деликатан процес, (само врло вешт месар може да одвоји забрањени живац из меса), комади меса од задњег дела животиња (укључујући „филе мињон”)[а] обично се не налазе у продаји у појединим земљама света.[17]
Напомене
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „peripheral nervous system at Dorland's Medical Dictionary”.
- ^ -author= -
- ^ Quain's Elements of Anatomy by Jones Quain, William Sharpey, Allen Thomson, John G. Cleland (1867)
- ^ Quain's Elements of Anatomy by Jones Quain, Edward Albert Schäfer, Johnson Symington, Thomas Hastie Bryce (1909)
- ^ Cunningham's Manual of Practical Anatomy by Daniel John Cunningham, Arthur Robinson (1914)
- ^ Plexus lumbosacralis на: DocCheck Medical Приступљено 29. јануар 2014.
- ^ Anatomy, Descriptive and Applied by Henry Gray (1913)
- ^ Ugrenović, S.; et al. (2005). „Odnos n. ishijadikusa sa piriformnim mišićem i nivo njegove završne račve − anatomska studija”. Vojnosanit Pregl. 62 (1): 45−49.
- ^ Vloka, J. D.; Hadzic, A; April, E.; Thys, D. M. (2001). „The division of the sciatic nerve in the popliteal fossa: anatomical implication for popliteal nerve blockade”. Anesthesia & Analgesia. 92 (1): 215−7. PMID 11133630. doi:10.1097/00000539-200101000-00041.
- ^ Kahle W, Frotscher M. Color Atlas and Textbook of Human Anatomy. Vol. 3. Nervous System and SensoryOrgans. Stuttgart: Thieme; 2002. p. 86−97
- ^ а б Guyton, Arthur C.; Hall, John E. (1999). Medicinska fiziologija. Beograd: Savremena administracija. ISBN 978-86-387-0778-2.
- ^ Jelenković, A.; Veskov, R.; Jovanović, M.; Raicević, R.; Bokonjić, D.; Vasilev, V.; Bosković, B. (2002). „Pain and excitatory amino acids”. Vojnosanit Pregl. 59 (1): 49—58. PMID 11928191. doi:10.2298/VSP0201049J.
- ^ а б Hankey GJ, Waedlaw JM, Clinical Neurology. Demons Medical Publisching, new York 2002
- ^ Ђорђевић Д, Обољења нервног система, Војна интерна медицина, Београд, 1982
- ^ James B. Stiehl MD and William A. Stewart MD (1998). „Late Sciatic Nerve Entrapment Following Pelvic Plate Reconstruction in Total Hip Arthroplasty” (PDF). The Journal of Arthroplasty. 13 (5): 587—589. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 10. 2013. г. Приступљено 08. 04. 2013.
- ^ Vayishlach Minutiae Архивирано на сајту Wayback Machine (19. мај 2011), Приступљено 8. април 2013.
- ^ Why can't I find kosher filet mignon? — Kosher Q&A, Приступљено 8. април 2013.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |