Велики седални живац
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/da/Sciatic_nerve2.jpg/250px-Sciatic_nerve2.jpg)
Велики седални живац, ишијадични живац или бедрени живац (лат. n.ischiadicus) највећи је живац човечјег тела који настаје из коренова (L4, L5, S1, S2, S3) крсног сплета (лат. plexus lumbosacralis – pars sacralis) лумбосакралног (слабинскокрсног) дела кичмене мождине и састоји се од моторних и сензорних неурона који учествују у инервацији делова тела од лумбосакралне (слабинскокрстне) области па све све до завршних делова доњих удова.[1]
Велики седални живац, као главни наставак крсног (сакрлног) плексуса у свом даљем току се рачва у две главне гране; голењачки (лат. n. tibialis) и лишњачки нерв (лат. n.peronei).[2][3][4][5]
Лумбосакрални плексус[уреди | уреди извор]
Лумбосакрални плексус је сноп нервних влакана састављен од предњих грана слабинских и крсних кичмених нерава, који се анатомски гледано, састоји од функционалне јединице (два плексуса) у доњем делу трупа, који се често разматрају одвојена као слабински и сакрални (крстни) дао, али у ствари се ради о блиско повезаним регијама:
- Лумбални (слабински) плексус
Лумбални (слабински) плексус чине корени кичмених нерава из; слабинског дела (L1—L3), са појединачним влаканима из грудног (Т12) и слабинског дела (L4)
- Сакрални (крсни) плексус
Сакрални (крсни) плексус чине корени кичмених нерава; слабинског и крсног дела (L5—S3), са појединачним влаканима из слабинског (L4) и крсног дела (S4).[6]
Након изласка из кичмене мождине пролазе нервни коренови, (који у каснијем току стварају лумбосакрални плексус), прво субарахноидалним простором, где се налазе у тесној вези са пијом, арахноидејом и ликвором. У дањем току коренови пролазе кроз субдурални и епидурални простор кичменог канала, те кроз уске међупршљенске отворе.
Лумбосакрални плексус пролази кроз велику и малу карлицу ретроперитонеалним простором у непосредној близини са костима карлице, дебелог црева, ректума (завршног црева) и мокраћне бешике.[7]
Назив | Полазиште | Ток | Подручје инервације |
---|---|---|---|
Plexus ischiadicus-rr.ventrales | L4, L5 S1, S2, S3 |
• L4 и L5 формирају truncus lumbosacralis. • Сакралне гране излазе кроз foramina sacralis pelvina и формирају плексус који се прислања уз m.piriformis • Према доле се од плексуса кроз foramen infrapiririforme наставља велики седални живац. • Између лумбоскралног трункуса и S1 пролази a. glutea pelvina superior, а између S2, S3 а. glutea inferior |
• Са лумбалним сплетом формира лумбосакрални плексус и анамостозира са пудендалним и кокцигеалним плексусом. • Инервише: m.gemellus tuberalis, и m.quadratus femoris (L4,L5,S1,) m.gemellus spinalis, m.obturator internus ,(L1,S1,S2) m.piriformis (S1,S2) • Сензорним делом инервише седалну регију и ногу. |
Гране: 1. n. gluteus superior 2. n. gluteus inferior 3. n. cutaneus femoris post. 4. n.ischiadicus |
1. L4,L5 S1,(S2) 2. (L4),L5, S1,S2 3. S1,S2,S3 4. L4, L5 S1, S2, S3 |
1. Моторна грана, излази крозфорамен супрапириформе из карлице 2. Моторна грана, излази кроз форамен интерпириформе из карлице 3. Сензиорна грана, која излази кроз форамен интрапириформе испод великог седалног мишића и формира -{nn.clunium interioris i rr.perineales} 4. Моторни и сензорни живац, излази кроз форамен интерпириформе прелази преко m.quadratus femoris, лежи између средње кврге и великог обарача, испод великог седалног мишића, затим на великом аддуктору покривен са флексорима бедра. На врху чашичне јаме колена, дели се на лишњачки и голењачки живац. |
1. Инервише m.gluteus med.m minimus, m.tensor fasciae latae 2. Инервише m.gluteus maximus 3. Инервише доњи део седалне регије и кожу задњег дела m. piriformisa 4. Инервише, пре него се дели; • m.aductor magnus (L5,S1), • m.semitendineus (L4,L5,S1,S2) , • caput longum m.bicipitis (S1,S2,S3) , • m.semimembranaceus (L5,S1), • caput breve m.bicipitis (L4,L5,S1) . |
Грана: n. peroneus communis: |
L4, L5 S1, S2, S3 |
• Моторни и сензорни живац. Лежи на тибијалној ивици бицепса, иде затим споља испод главице фибуле и дели се на;n. peroneus profundus и n. peroneus superficialis | • Инервише кожу задње стране потколенице |
Гране: 1. n.cutaneus surae lateralis 2. n. peroneus superficialis 3. n. peroneus profundus |
L4, L5 S1, S2, S3 |
1. Сензорни живац, који прелази преко фибуларне главе гастрокнемијуса, пробија фасцију и долази до фибуларног малола. 2. Претежно сензорни живац. Лежи између оба фибуларна мишића, пробија фасцију на доњем крају потколенице и спушта се на дорзум стопала као n.cutaneus dorsalis medialis et intermedius 3. Претежно моторни живац. Пролази кроз почетну тетиву другог фибуларног мишића и другог испружача прста, улази затим у sulcus cruralis medialis и долази испод lig.retinaculum mm.extensorum superius и inferius на дорзум ноге. |
2. Инервише оба фибуларна мишића и кожу спољне стране поткленице и дорзума ноге и то I, II и тибијалну страну III праста до средње фаланге (тибијални део), затим фибуларну страну III, IV и тибијалну страну V прста (средишњи део). 3. Инервише предњу групу мишића потколенице, m.extensor digitorum brevis и кожу додирних страна I и II прста. |
Грана: n. tibialis |
L4, L5 S1,S2,(S3) |
• Моторни и сензорни живац који наставља ток ишијадикуса. У чашичној јами лежи површно, затим пролази између две главе гастрокнемијуса и улази у поплитеални канал, лежи испред солеуса и долази до иза тибијалног малеолуса, где пролази тарзални канал, и дели се у n.plantaris medius i lateralis |
•Инервише задњу групу мишића потколенице и мишиће стопала, а синзитивном граном кожу задње стране потколенице, планту и прсте. |
Гране: 1. n. suralis 2. rr.musculares |
1. S3 2.S1, S2, S3 |
1. Сензорни живац листа, прати малу сафену и долази на спољну страну ноге и стопала. 2. Мишићне гране инервишу мишиће: m.popliteus, m.plantaris, m.gastrocnemius, m.tibialis posterior |
• Инервише кожу пете, спољњег глежња и фибуларну страну V прста |
Велики седални живац[уреди | уреди извор]
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/42/Tibial_nerve_and_common_peroneal_nerve.jpg/250px-Tibial_nerve_and_common_peroneal_nerve.jpg)
Настављајући се на лумбосакрални плексус он од влакана предњих грана четвртог и петог лумбалног (LIV-LV) спиналног живца живца и првог и другог сакралног (SI-II) спиналног живца, настаје велики седални живац, у пределу пириформног мишића. Он потом кроз велики форамен ишијадикус напушта карлицу, да би у седалном пределу, пролазећи испод великог глутеалног мишића а затим изнад великог аддуктора, покривен са прегибачима бедра, наставио свој ток дуж бутине све до горњег угла чашичне (пателарне) јаме (лат. fossa poplitea) колена, где се у 66% случајева обострано дели у своје две периферне гране:[9]
Голењачки (тибијални) живац лат. n.tibialis — моторни и сензорни живац, који лежи на тибијалној ивици двоглавог мишића, иде затим споља испод главице фибуле и дели се на две гране; дубоки лишњачки живац (лат. n. peroneus profundus) и површни лишњачки живац (лат. n. peroneus superficialis).
Лишњачки (перонеални) живац лат. n.peroneus — моторни и сензорни живац који наставља ток великог седалног живаца, и у чашичној јами и лежи површно, затим пролази између две главе гастрокнемијуса и улази у поплитеални канал, где лежи испред солеуса и долази до иза тибијалног малеолуса, где пролази тарзални канал, и дели се у у унутрашњи и спољашњи плантарни живац (лат. n.plantaris medius и n.plantaris lateralis).
Међутим, познато је да завршна рачва великог седалног живаца може бити висок смештен у задњој ложи бута или чак у карлици. у око 33% случајева.[10][11]
Голењачки и лишњачки живац се потом дуж потколенице рачвају у сопствене гране, које се пружавају све до прстију стопала.
Приказ великог седалног живца[уреди | уреди извор]
Приказ снопова оба лумбосакрална плексуса[уреди | уреди извор]
Зона инервације[уреди | уреди извор]
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/d/d0/I%C5%A1ijadi%C4%8Dni_%C5%BEivac_.jpg/200px-I%C5%A1ijadi%C4%8Dni_%C5%BEivac_.jpg)
Моторним влакнима[уреди | уреди извор]
Велики седални живац својим моторним влакнима инервише:[12]
- Површни лишњачки живаца (n. peroneus superficialis)
- мишиће спољашње ложе потколенице,
- Дубоки лишњачки живац (n. peroneus profundus)
- мишиће предње ложе потколенице
- мишиће задње ложе бутина, велики примицач и све мишиће ногу и стопала, (лат. mm. gemelli, m.quadratus femoris, m. obturator internus, m. biceps femoris, m. semitendinosus, m. semimembranosus.)
Сензорним влакнима[уреди | уреди извор]
Велики седални живац својим сензорним влакнима инервише:[12]
- Површног лишњачког живца (n. peroneus superficialis)
- кожу доњег дела спољашње стране потколенице
- дорзалну страну стопала (n.cutaneus dorsalis medialis)
- Дубоког лишњачког живаца (n. peroneus profundus)
- кожу унутрашње стране другог прста
- спољашњу страну првог прста на дорзалној страни стопала.
Патологија[уреди | уреди извор]
Нервне структуре ишијадикуса могу оболети примарно (есенцијално), неурогено или секундарно због неке опште болести или локалног обољења суседних структура (најчешће као последица компресије или иритације) када говоримо о неуралгично-неуротичним симптомима[13] левог, десног или оба велика седална живца.
Постоји више разлога зашто су нервне структуре које улазе у састав ишијадикуса подложније оштећењима него што се то дешава код других живаца (без обзира на ком нивоу је дошло до промена; у подручју коренова, ишијадичног сплета или у његовим периферним гранама).[14]
Велики део неурона ишијадичних нервних структура је веома дуг (јер је то најдужи живац у телу), па је самим тим и биолошки осетљивији. Други разлог је његов специфичан пут и топографски однос са појединим органима и разноврсним структурама у телу, и на крају велика дистрибуција подручја његовог гранања у мишићима, зглобовима и кожи.[14]
Данас се сматра да је знатан број случајева ишијадичког синдрома (и до 80%) вертебралне етиологије, као последица промена на хрскавичним и коштаним структурама и лигаментима кичменог стуба.[15]
Парализа ишијадикуса може бити и последица тешких стеноза (сужења) кичменог канала након интервентних процедуре, што најчешћа захтева хитну оперативну декомпресију.[16]
Велики седални живац у религији[уреди | уреди извор]
У јудаизму, употреба великог седалног живца у исхрани је забрањена, чак и ако је примењен (верски прихваћен) начин убијања животиње. Ово се заснива на верском обичају, који се наводи у библији (Прво Мојсијево поглавље 32) који говори о рањавању Јакова у његов „gid hanasheh” док се борио са анђелом.[17]
Зато је употреба великог седалног живца позната у Хебрејском и као „gid hanasheh” забрањена из верских разлога. Процес уклањања великог седалног живца (као и неких великих крвних судова и забрањена употреба масти,) из меса, је позната под називом („nikkur”),, или „deveining” Будући да је ово веома тежак и деликатан процес, (само врло вешт месар може да одвоји забрањени живац из меса), комади меса од задњег дела животиња (укључујући „филе мињон”)[а] обично се не налазе у продаји у појединим земљама света.[18]
Напомене[уреди | уреди извор]
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „peripheral nervous system at Dorland's Medical Dictionary”.
- ^ Anatomy, Descriptive and Surgical by Henry Gray (1901)
- ^ Quain's Elements of Anatomy by Jones Quain, William Sharpey, Allen Thomson, John G. Cleland (1867)
- ^ Quain's Elements of Anatomy by Jones Quain, Edward Albert Schäfer, Johnson Symington, Thomas Hastie Bryce (1909)
- ^ Cunningham's Manual of Practical Anatomy by Daniel John Cunningham, Arthur Robinson (1914)
- ^ Plexus lumbosacralis на: DocCheck Medical Приступљено 29. јануар 2014.
- ^ Anatomy, Descriptive and Applied by Henry Gray (1913)
- ^ Медицинска енциклопедија 3. том Медицинска књига Загреб-Београд, 1968 стр. 509—518, 678—679
- ^ Ugrenović S, et al. Odnos n. ishijadikusa sa piriformnim mišićem i nivo njegove završne račve − anatomska studija, Vojnosanit Pregl 2005; 62(1): 45−49.
- ^ Vloka JD, Hadzic A, April E, Thys DM. The division of the sciatic nerve in the popliteal fossa: anatomical implication for popliteal nerve blockade. Anesth Analg 2001; 92(1): 215−7.
- ^ Kahle W, Frotscher M. Color Atlas and Textbook of Human Anatomy. Vol. 3. Nervous System and SensoryOrgans. Stuttgart: Thieme; 2002. p. 86−97
- ^ а б Guyton, Arthur C.; Hall, John E. (1999). Medicinska fiziologija. Beograd: Savremena administracija. ISBN 978-86-387-0778-2.
- ^ Бошковић Б. Бол и ексцитаторне аминокиселине, Војносанитетски Преглед 2002, 59:49-58
- ^ а б Hankey GJ, Waedlaw JM, Clinical Neurology. Demons Medical Publisching, new York 2002
- ^ Ђорђевић Д, Обољења нервног система, Војна интерна медицина, Београд, 1982
- ^ James B. Stiehl MD and William A. Stewart MD (1998). „Late Sciatic Nerve Entrapment Following Pelvic Plate Reconstruction in Total Hip Arthroplasty” (PDF). The Journal of Arthroplasty. 13 (5): 587—589. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 10. 2013. г. Приступљено 08. 04. 2013.
- ^ Vayishlach Minutiae Архивирано на сајту Wayback Machine (19. мај 2011), Приступљено 8. април 2013.
- ^ Why can't I find kosher filet mignon? — Kosher Q&A, Приступљено 8. април 2013.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
![]() | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |