Калијум нитрит
Идентификација | |
---|---|
3Д модел (Jmol)
|
|
ChemSpider | |
ECHA InfoCard | 100.028.939 |
Е-бројеви | E249 (конзерванси) |
RTECS | TT3750000 |
UNII | |
| |
| |
Својства | |
KNO2 | |
Моларна маса | 85,10379 g/mol |
Агрегатно стање | бела или благо жута чврста супстанца хигроскопна |
Густина | 1,914986 c/cm³ |
Тачка топљења | 440,02°C (распада се) |
281 g/100 mL (0°C) 413 g/100 mL (100°C) | |
Растворљивост | растворан у алкохолу, амонијаку |
Опасности | |
ЕУ класификација (DSD)
|
Оксидант (O) Шкодљив (Xn) Опасан по животну средину (N) |
R-ознаке | R8 R25 R50. |
S-ознаке | S45 S61 |
NFPA 704 | |
Тачка паљења | не гори |
Смртоносна доза или концентрација (LD, LC): | |
LD50 (средња доза)
|
235 mg/kg |
Сродна једињења | |
Други анјони
|
Калијум-нитрат |
Други катјони
|
Натријум-нитрит |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa). | |
верификуј (шта је ?) | |
Референце инфокутије | |
Калијум нитрит је со калијума чија је молекулска формула KNO2.
Добија се редукцијом калијум нитрата оловом :
- KNO3 + Pb → KNO2 + PbO
или услед његовог термичког разлагања:
- 2KNO3 → 2KNO2 + O2
Калијум нитрит је бела или златна чврста супстанција. Густина калијум нитрита износи 1,92 g/cm³. Веома добро се раствара у води (на температури 20°C 281 g на 100 cm³ H2O, на температури 100°C 413 g на 100 cm³).[3][4] Раствор има слабе базне особине. Температура топљења калијум нитрита износи 440 °C. На већој температури он се разлаже:
- 4KNO2 → 2K2O + 2N2 + 3O2
Калијум нитрит је оксиданс, мада под неким условима може да покаже редукционе особине.
У великим количинама калијум нитрит има смртоносно дејство (LD50зечеви(преко уста) износи 200 mg/kg). Сем тога, услед реакције KNO2 са аминима који настају услед разлагања беланчевина у организму могу да настану канцерогена једињења.
Калијум нитрит се користи за производњу боја, у фотографији, за конзервирање хране (ознака EWG - E249). Због штетног дејства калијум нитрита препоручује се ограничавање њихове употребе.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3.
- ^ Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131.