Пређи на садржај

Канал ди Миди

С Википедије, слободне енциклопедије
Канал ди Миди
Canal du Midi
Светска баштина Унеска
Званично имеКанал ди Миди
МестоТулуза, Ramonville-Saint-Agne, Озвил Толозан, Кастане Толозан, Péchabou, Pompertuzat, Дем, Донвил, Montgiscard, Егвив, Montesquieu-Lauragais, Vieillevigne, Saint-Rome, Gardouch, Renneville, Авињон Лораге, Montferrand, Labastide-d'Anjou, Mas-Saintes-Puelles, Кастелнодари, Saint-Martin-Lalande, Lasbordes, Pexiora, Villepinte, Брам, Алзон, Montréal, Sainte-Eulalie, Villesèquelande, Ко е Созан, Pezens, Каркасон, Villemoustaussou, Villalier, Villedubert, Trèbes, Marseillette, Бломак, Puichéric, La Redorte, Азиј, Homps, Olonzac, Аржан Минервоа, Roubia, Paraza, Ventenac-en-Minervois, Saint-Nazaire-d'Aude, Жинеста, Mirepeisset, Sallèles-d'Aude, Ouveillan, Аржелије, Кризи, Quarante, Капестан, Poilhes, Nissan-lez-Enserune, Коломбјер, Безје, Villeneuve-lès-Béziers, Сер, Portiragnes, Vias, Агд, Marseillan, Француска Уреди на Википодацима
Координате43° 36′ 40″ С; 1° 25′ 06″ И / 43.6111° С; 1.4183° И / 43.6111; 1.4183
Површина1.172, 2.014 ha (126.200.000, 216.800.000 sq ft)
Критеријумкултурна: i, ii, iv, vi
Референца770
Упис1996. (20. седница)
Веб-сајтhttp://whc.unesco.org/fr/list/770

Канал ди Миди (фр. Canal du Midi, оксит. Canal de las Doas Marsa, што значи „Канал два мора") је 360 km дуг канал у јужној Француској. Канал иде од града Тулузе до средоземне луке Сет која је основана да служи као источни крај канала. Од Тулузе спаја се са реком Гароном и на тај начин чини Канал два мора чиме се спајају Атлантик и Средоземно море.

Чини га око 328 објеката (преводнице, аквадукти, мостови, тунели и сл.) и један је од најзначајнијих подвига грађевинарства модерног доба. Изграђен је између 1667. и 1694. године, и утро је пут за индустријску револуцију јужне Француске. Идејни творац и градитељ канала Пјер-Пол Рике, створио је техничко достигнуће које представља уметничко дело, захваљујући дизајну и начину на који су се грађевине стопиле са околином. Због тога је 1996. године овај канал уписан у УНЕСКОву Листу Светске баштине.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]