Капан (Јерменија)
Капан Կապան | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Јерменија |
Покрајина | Сјуник |
Основан | XIX век |
Стара имена | Кафан (до 1990) |
Становништво | |
Становништво | |
— 2009.[1] | 45.500 |
— густина | 1.263,89 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 39° 12′ 04″ С; 46° 24′ 54″ И / 39.201° С; 46.415° И |
Временска зона | UTC+4 (лети UTC+5) |
Апс. висина | 905,5 m |
Површина | 36 km2 |
Поштански број | 3301-3308 |
Позивни број | +374 (285) |
Веб-сајт | |
Капан онлајн |
Капан (јерм. Կապան) или Кафан је град у Јерменији и административни центар јерменског марза Сјуник. Град се налази на 316 км југоисточно од Јеревана. Са популацијом од 45.000 (2009) највећи је град целог јерменског југа.[2]
Етимологија
[уреди | уреди извор]Реч "капан" долази од јерменског глагола "капел" (կապել) што у буквалном преводу значи „затворен“ или „окружен“. Термин је у старијим јерменским географским литературама означавао долину која је са свих страна затворена планинским ланцима.[3]
Историја
[уреди | уреди извор]Подручје око Капана се први пут спомиње у V веку као мало сеоце. Древна насеобина се налазила на неких 15 км северозападно од данашњег града. Од X века насеље се постепено претвара у феудални посед и седиште кнезова из династије Џагикјанов. Град је доживео велики процват током XI века када се број становника попео на близу 15 - 20.000 људи. Град су 1103. опустошили и разрушили до темеља Турци Селџуци након чега он губи свој значај и поново се претвара у село.
Арапски путописац Аџаиб Аддуниа из XIII века је у свом делу „Сведска чуда“ описивао Капан као „недоступном месту усред планина и шума са мноштвом замкова“.[4] С'почетка XVIII века у овој области се борбама против персијских и турских завојевача истакао јерменски устаник Давид Бек који је успео да са својом војском ослободи цео Сјуник.
Економија
[уреди | уреди извор]Садашњи Капан који је формиран срастањем околних села током XIX века је био и остао центар обојене металургије и рударства (Персијанци су га звали „Мадан“ што значи рудник). Комерцијално искориштавање локалних депозита почело је 1890.-их када је у граду изграђена топионица бакра уз помоћ француских рударских инжењера и капитала.
Развијају се и текстилна и инустрија намештаја, а није занемарив ни утицај сточарске производње и трговине.
Географија
[уреди | уреди извор]капан је највећи град у јужној Јерменији. Налази се у источном делу марза Сјуник, у долини реке Вохчи, на југоисточним обронцима Зангезурских планина. Јужно од града се издиже 3.206 m висока планина Хуступ.
Клима Капан | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
Средњи максимум, °C (°F) | 7,1 (44,8) |
8,4 (47,1) |
11,7 (53,1) |
17,1 (62,8) |
21,8 (71,2) |
25,8 (78,4) |
29,3 (84,7) |
29,3 (84,7) |
24,4 (75,9) |
19,8 (67,6) |
13,1 (55,6) |
9,0 (48,2) |
18,07 (64,53) |
Средњи минимум, °C (°F) | −13,0 (8,6) |
−12,0 (10,4) |
−8,0 (17,6) |
−1,0 (30,2) |
4,0 (39,2) |
8,0 (46,4) |
11,0 (51,8) |
11,0 (51,8) |
7,0 (44,6) |
1,0 (33,8) |
−6,0 (21,2) |
−10,0 (14) |
−0,67 (30,79) |
Количина падавина, mm (in) | 28 (11) |
32 (12,6) |
60 (23,6) |
80 (31,5) |
96 (37,8) |
68 (26,8) |
31 (12,2) |
30 (11,8) |
43 (16,9) |
55 (21,7) |
40 (15,7) |
27 (10,6) |
590 (232,3) |
Извор: World Meteorological Organisation (UN) |
Градови побратими
[уреди | уреди извор]Галерија
[уреди | уреди извор]-
Споменик Давиду Беку у центру
-
Споменик Гарегину Нджеу недалеко од града
-
Стари мост у Капану
-
Манастир Ваханаванк из X века
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Армстат: Становништво, Приступљено 8. 4. 2013.
- ^ Подаци о Капану Архивирано на сајту Wayback Machine (5. мај 2010) (рус)
- ^ Western Armenian Dictionary & Phrasebook: Armenian-English/English-Armenian (Hippocrene Dictionary and Phrasebook). 2006. pp. 86 (Енглески)
- ^ Линија 490 у делу „Светска чудеса“ Аџаиба Адуније из едиције Географски списи XIII века (рус)
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Профил на geonames (енгл)
- Профил на World Gazetteer (енгл, фра, нем, шпа)