Капела Светог Тројства у Бездану
| Капела Светог Тројства у Бездан | |
|---|---|
 Капела Светог Тројства у Бездан | |
| Опште информације | |
| Место | Бездан |
| Општина | Сомбор |
| Држава |  Србија |
| Врста споменика | споменик културе |
| Време настанка | између 1710. и 1720. |
| Тип културног добра | сакрална архитектура |
| Надлежна установа за заштиту | Покрајински завод за заштиту споменика културе Војводине |
| www | |
Капела Светог Тројства у Бездану налази се на територији општине Сомбор, у Бездану, на Сомборском путу, у власништву Римокатоличке цркве. Капела је саграђена у другој деценији 18. века. Проглашена је за споменик културе.[1][2]
Историјат
[уреди | уреди извор]Капела Светог Тројства је саграђена у другој деценији 18. века и представља најстарији храм на овом подручју. Представља најстарију заветну капелу у Војводини коју је градио народ.
По предању први житељи - Хрвати, Мађари и Срби - населили су се у Штрбац недалеко од Бездана, а сам Бездан спомињао се као пашњак, гдје су мештани Штрпца напасали стоку.
Због болести која је харала тим простором, и због које је угинуо велики број животиња, власници земље су се заветовали да ће, уколико болест прође, на пашњаку саградити заветну капелу. Обећање су испунили и саградили заветну Капелу Светог Тројства. Према сачуваним подацима било је то између 1710. и 1720. године.[2] Мисе су прво држали фрањевци који су долазили из Сомбора.[3]
О капели
[уреди | уреди извор]Капела је зидана циглом као једнобродна грађевина мањих димензија са полукружном апсидом у ширини брода, високог крова покривеног бибер црепом и дрвеним звоником изнад западног улаза. По архитектонском и конструктивном решењу она представља пример народног градитељства грађен у стилу рустичног барока.[1]
Капела је врло једноствна, нема фрески, украшавања, окречена је вапном. По данашњим мерилима то је једна мала капела, с малим торњем. Како у капели нема струје, звоно није на струју, већ се звони као што се то некада радило, помоћу конопца. У капелу може стати 50 до 100 верника.[3]
Око капеле, која се налази на углу данашње Пусте улице и Сомборског пута, прво је било гробље, а касније су око ње грађене куће и становници из насеља Штрбац полако су се селили на подручје данашњег Бездана.
Капела данас
[уреди | уреди извор]Године 1993. велечасни Кечкеш Мацонкаи Ференц одлучио је да с верницима обнови капелу. Трошкове је сносио Момо Пивац, директор Безданског пољопривредног комбината. Радови су трајали годину дана.[4]
Капела је под заштитом као споменик културе. Користи се и данас, и мисе се одржавају на дан Светог Тројства.[3]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Одлука о утврђивању капеле Светог Тројства у Бездану за споменик културе”. Правно информациони систем Републике Србије. Приступљено 26. 11. 2020.
- ^ а б Бала, Ференц (1984). Хроника Бездана до 1944. године. Бездан: Месна заједница Бездан. стр. 13—15.
- ^ а б в „Најстарија капела и црква јединственога имена”. Хрватска ријеч. Приступљено 26. 11. 2020.
- ^ „Знаменитости”. Месна заједница Бездан. Приступљено 26. 11. 2020.
