Капетан (војска)
Капетан је у Војсци Србије и у армијама већине земаља чин официра за старешине на положају командира чете (батерије) (у специјалним јединицама командира вода) и њима равним јединицама. У већини армија највиши је чин нижих, трупних официра. Представља једно од најстаријих и најпостојаних чинова у већини војски у свету, који означава одређен ниво у војној хијерархији, са одговарајућин формацијским положајем и функцијом.[1]
Као војни чин капетан је постојао већ у доба Римског царства, а претпоставља се да датира још од раније. Кроз историју, као главни човек најчешће је предводио чету или колону (строј) војника. У средњем веку, независне најамничке чете (или condottieri) имале су у својој хијерархији капетана (који је заповедао четом), мањи број поручника и нешто већи број наредника. Ова основна структура чинова касније је усвојена од стране националних армија када су оне професионализоване током XVI и XVII века.
У српској војсци уведен је 1860. године, а у југословенској војсци до Другог светског рата постојали су чинови капетан II и капетан I класе. Током Народноослободилачког рата у НОВ и ПОЈ уведен је 1. маја 1943. године и такав статус је задржао и у ЈНА, али је 1952. године, поред капетана уведен и чин капетана прве класе.
У ратној морнарици чин капетана одговара чину поручника фрегате. Осим тога, у неким земљама капетан је највиши чин у полицији и ватрогасној служби. Постоји и у цивилном ваздухопловству и поседује га пилот који има положен испит за заповедника цивилног авиона. У морнарици реч капетан генерално означава заповедника брода или другог пловног објекта (подморнице и сл.).
Историја
[уреди | уреди извор]Термин на крају потиче од каснолатинског capitaneus што значи „главни, истакнути“;[2] на средњем енглеском усвојеном као capitayn у 14. веку, од старофранцуског capitaine.
Војни чин капетана био је у употреби од 1560-их, што се односило на официра који командује четом. Поморски смисао, официр који командује ратним бродом, нешто раније, од 1550-их, а касније је проширено значење на „господар или командант било које врсте пловила“. Капетан у периоду пре професионализације оружаних служби европских народа после Француске револуције, током раног модерног периода, био је племић који је откупио право да води компанију од претходног носиоца тог права. Он би заузврат добијао новац од другог племића да му служи као поручник. Средства за обезбеђење трупа долазила су од монарха или његове владе; за то је морао да одговара капетан. Ако је из неког разлога био пред војним судом, он би био отпуштен („деградиран“), и монарх би добијао новац од другог племића да командује компанијом. Иначе, једина пензија за капетана била је продаја права другом племићу када је био спреман за пензију.
Ваздушне снаге
[уреди | уреди извор]Многе ваздухопловне снаге, као што је Ваздухопловство Сједињених Држава,[3][4][5][6][7] користе структуру рангова и ознака сличне онима у војсци.
Међутим, Краљевско ваздухопловство Уједињеног Краљевства,[8][9] многе друге ваздухопловне снаге Комонвелта и неколико ваздухопловних снага ван Комонвелта[10] користе структуру чинова специфичну за ваздухопловство у којој је летачки поручник ОФ-2. Капетан групе је изведен из морнаричког чина капетана.
Канада је јединствен изузетак. Због уједињења Канадских оружаних снага 1968. године, титуле чинова ваздухопловства су исте као и Канадске армије. Међутим, као и њихови пандани из Комонвеалта, плетенице ранга су бисерно сиве и повећавају се у пола траке. Одлука је донета да се не враћају титуле из историјских рангова за RCAF, јер се сматрају „превише збуњујућим“.[11]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Капетан II класе
Војске Кр. Србије
(1886—1918) -
Капетан II класе
Војске Кр. СХС и
Војске Кр. Југославије
(1918—1945) -
Капетан
ЈА
(1947—1951) -
Капетан
ЈНА
(1951—1982) -
Капетан
полиције Србије
(1992—2002)
Друге државе |
---|
|
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Војна енциклопедија, Војноиздавачки завод, Београд, 1981.
- ^ căpĭtānĕus. Charlton T. Lewis and Charles Short. A Latin Dictionary on Perseus Project.
- ^ „Air Force Personnel Demographics”. Air Force Personnel Center. af.mil. Архивирано из оригинала 30. 6. 2021. г.
- ^ „Department of Defense (DoD) Releases Fiscal Year 2017 President's Budget Proposal”. U.S. Department of Defense. 9. 2. 2016. Архивирано из оригинала 16. 2. 2016. г. Приступљено 11. 2. 2016.
- ^ „Air Force Magazine” (PDF). Air Force Magazine. мај 2012. Архивирано (PDF) из оригинала 14. 9. 2012. г.
- ^ „World Air Forces 2018”. Flightglobal: 17. Архивирано из оригинала 14. 6. 2018. г. Приступљено 13. 6. 2018.
- ^ „Air Force Arsenal of Land-Based Nukes Shrinking as Planned”. Associated Press. 20. 3. 2017. Архивирано из оригинала 19. 3. 2017. г. Приступљено 20. 3. 2017.
- ^ „Royal Air Force”. Royal Air Force. Архивирано из оригинала 10. 9. 2017. г. Приступљено 15. 8. 2012.
- ^ „RAF Timeline 1918–1929”. Royal Air Force. 2011. Архивирано из оригинала 12. 8. 2012. г. Приступљено 15. 8. 2012.
- ^ Non-Commonwealth air forces using an air force-specific rank structure include the Egyptian Air Force, Hellenic Air Force, Royal Air Force of Oman, Royal Thai Air Force and the Air Force of Zimbabwe.
- ^ Force, Government of Canada, National Defence, Royal Canadian Air. „Article - Royal Canadian Air Force - Backgrounder - New insignia for the Royal Canadian Air Force”. www.rcaf-arc.forces.gc.ca. Архивирано из оригинала 11. 02. 2022. г. Приступљено 19. 04. 2023.
Литература
[уреди | уреди извор]- „UK Armed Forces Annual Personnel Report” (PDF). Ministry of Defence. 1. 4. 2013. Архивирано (PDF) из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 25. 12. 2015.
- „Défense : Jean-Yves Le Drian supprime 580 postes d'officiers de l'armée française en 2013”. La Tribune. 4. 1. 2013. Архивирано из оригинала 30. 6. 2017. г. Приступљено 20. 8. 2017.
- „2012 Demographics Report” (PDF). Militaryonesource.mil. Архивирано (PDF) из оригинала 18. 4. 2015. г. Приступљено 20. 8. 2017.
- „10 U.S.C. § 101”. US Congress. 5. 1. 2009. Архивирано из оригинала 18. 1. 2012. г. Приступљено 27. 6. 2017.
- „United States Coast Guard Regulations 1992” (PDF). Defense.gov. U.S. Coast Guard. стр. Chapter 4, Part 1, The Officer In Charge (OIC). Архивирано из оригинала (PDF) 5. 8. 2019. г. Приступљено 29. 12. 2019.
- „Population Representation 2004 – Active Component Officers”. Архивирано из оригинала 3. 12. 2009. г. Приступљено 23. 11. 2011.
- „Leatherneck: Citadel "Double Dogs"” (PDF). Citadelsanantonio.org. Marine Corps Association. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 8. 2015. г. Приступљено 13. 11. 2015.
- „Direct Commission Selected School (DCSS) Program”. Gocoastguard.com/. U. S. Coast Guard. Архивирано из оригинала 18. 11. 2015. г. Приступљено 17. 11. 2015.
- „Officer Candidate School (OCS)”. Gocoastguard.com. Архивирано из оригинала 30. 9. 2017. г. Приступљено 20. 8. 2017.
- „Career Development Training at USPHS Commissioned Corps”. Архивирано из оригинала 4. 4. 2020. г. Приступљено 27. 4. 2020.
- „Basic Officer Training | Office of Marine and Aviation Operations”. Omao.noaa.gov. Архивирано из оригинала 4. 8. 2020. г. Приступљено 27. 4. 2020.
- „DAOD 7000-0, Affidavits and Statutory Declarations”. Canada.ca. 13. 11. 2013. Архивирано из оригинала 20. 7. 2020. г. Приступљено 20. 7. 2020.
- „Powers of officers to take affidavits and declarations” (PDF). Gov.uk. Архивирано (PDF) из оригинала 31. 8. 2021. г. Приступљено 4. 3. 2022.
- „Who can witness your statutory declaration”. Attorney-General's Department. Архивирано из оригинала 5. 3. 2022. г. Приступљено 5. 3. 2022.