Карлос Алберто Торес
| Карлос Алберто Торес | |||
|---|---|---|---|
 | |||
| Лични подаци | |||
| Датум рођења | 17. јул 1944. | ||
| Место рођења | Рио де Жанеиро, Бразил | ||
| Датум смрти | 25. октобар 2016. (72 год.) | ||
| Место смрти | Рио де Жанеиро, Бразил | ||
| Позиција | десни бек | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 1963–1966 1966–1974 1974–1976 1976–1977 1977–1980 1981 1982 |
Флуминенсе Сантос Флуминенсе Фламенго Њујорк космос Калифорнија Сурф Њујорк космос |
98 445 53 28 80 19 20 |
(9) (40) (4) (3) (6) (2) (0) |
| Репрезентативна каријера | |||
| 1964—1977 | Бразил | 53 | (8) |
| Тренерска каријера | |||
| 1983–1985 1985–1986 1987–1988 1988 1989–1990 1991–1992 1992 1993–1997 1994 1998 1998–1999 2000–2001 2000–2001 2001–2002 2002 2004–2005 2005 |
Фламенго Коринтијанс Наутико Мајами шаркс Онсе Калдас Монтереј Тихуана Ботафого Флуминенсе Атлетико Минеиро Керетаро Унион Магдалена Оман Фламенго Ботафого Пајсанду Азербејџан | ||
Награде
| |||
Карлос Алберто Торес (порт. Carlos Alberto Torres; 17. јул 1944 — 25. октобар 2016) био је бразилски фудбалер.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је у Рио де Жанеиру, где је почео да игра фудбал. Са 19 година потписао је уговор са Флуминенсеом, показао је квалитет и одличан преглед терена. Упркос чињеници да је играо као десни бек, често је учествовао у нападачким акцијама. За Флуминенсе је играо три сезоне и играо је у више од 100 утакмица за тим (постигао је 9 голова). Године 1966. придружио се Сантосу, где се задржао наредних осам година. За то време играо је на 440 утакмица у којима је постигао 36 голова. Од 1974. до 1977. године Карлос Алберто поново је играо за Флуминенсе. У дресу Сантоса и Флуминенсеа, освојио је укупно седам титула у првенству Рија и Сао Паула.
Од 1977. до 1981, каријеру је наставио у Сједињеним Државама, у чувеном клубу Њујорк космос. Тај клуб је окупио у својим редовима старије фудбалске звезде тог времена, један од њих је био саиграч у репрезентацији Пеле, Франц Бекенбауер и други.
Светску славу је стекао захваљујући учешћу у репрезентацији Бразила. Био је најистакнутији на Светском првенству 1970. године, када је био капитен Бразила, а помогао је репрезентацији да освоји трећу титулу првака света. Гол Карлоса Алберта у финалу против Италије, сматра се једним од најчувенијих голова у историји светских првенстава.[1][2]
Након завршетка играчке каријере, постао је тренер. Радио је са сјајним тимовима као што су Фламенго, Коринтијанс и Ботафого. Са Ботафогом је остварио највеће успехе — бразилско првенство (после победе над Фламенгом 1983. године), две Лиге Кариоке, турнир Рио-Сао Пауло и трећи најважнији јужноамерички трофеј Копа КОНМЕБОЛ. Након тога је био тренер у другим земљама, али није имао запажених резултата.
Бавио се политиком. Од 1989. до 1993. године био је потпредседник и први секретар Градског већа Рио де Жанеира, као представник Демократске радничке партије Бразила. Године 2008. кандидовао се за место заменика градоначелника Рио де Жанеира, али није изабран.
Син Карлоса Алберта, Карлос Алешандре Торес, такође је био фудбалер.[3] Играо је у периоду од 1985. до 2001. у Флуминенсеу, Васко да Гами и Нагоји Грампус ејт.
Био је изабран у Светски тим 20. века, а Пеле га је сврстао 2004. године на ФИФА 100 листу најбољих живих фудбалера.[4] Члан је Куће славних бразилског музеја фудбала и био је члан фудбалске Куће славних Сједињених Држава. У јануару 2013. године, проглашен је једним од шест амбасадора Светског првенства у Бразилу 2014. године, а поред њега су још били Роналдо, Бебето, Марио Загало, Амарилдо и Марта.
Преминуо је 25. октобра 2016. године у Рио де Жанеиру у 73. години од последица срчаног удара.[5][6][7]
Успеси
[уреди | уреди извор]
Клуб
[уреди | уреди извор]- Флуминенсе
- Лига Кариока: 1964, 1975, 1976.
- Куп Гуанабара: 1966.
- Сантос
- Рекопа Судамерикана: 1968.
- Куп Прата: 1968.
- Лига Паулиста: 1967, 1968, 1969, 1973.
- Њујорк космос
- НАСЛ Сокер боул: 1977, 1978, 1980, 1982.
Репрезентација
[уреди | уреди извор]Бразил
Индивидуалне награде
[уреди | уреди извор]- Најбољи тим на светском првенству: 1970.
- Најбољи тим 20. века: 1998.
- Фудбалска Кућа славних Сједињених Држава: 2003.
- ФИФА 100: 2004.
- Најбољи фудбалер века: ТОП 50[8]
- Бразилски фудбалски музеј — Кућа славних
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Benson, Andrew (2. 6. 2006). „The perfect goal”. BBC Sport. Приступљено 8. 5. 2011.
- ^ „Carlos Alberto, born to be a leader”. www.fifa.com. 31. 5. 2014. Архивирано из оригинала 04. 09. 2019. г. Приступљено 4. 9. 2019.
- ^ „'Gabriel not first Brazil centre back'”. www.Arsenal.com. 30. 1. 2015.
- ^ „Pele's list of the greatest”. BBC Sport. 4. 3. 2004. Приступљено 15. 6. 2013.
- ^ „Preminuo nekadašnji kapiten Brazila Karlos Alberto”. b92.net. 25. 10. 2016. Приступљено 30. 6. 2020.
- ^ „Pelé and Franz Beckenbauer lead tributes to 'brother' Carlos Alberto”. Guardian. 25. 10. 2016. Приступљено 26. 10. 2016.
- ^ „Carlos Alberto: Brazil legend dies aged 72 after heart attack”. BBC Sport. 25. 10. 2016. Приступљено 26. 10. 2016.
- ^ "The Best of The Best" Retrieved on 17 November 2015
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Карлос Алберто Торес на сајту ФИФА (језик: енглески)
Капитени репрезентација освајача Светског првенства у фудбалу | |
|---|---|
