Пређи на садржај

Мајкл Овен

С Википедије, слободне енциклопедије
Мајкл Овен
Лични подаци
Датум рођења (1979-12-14)14. децембар 1979. (44 год.)
Место рођења Честер, Уједињено Краљевство
Висина 1,73 m[1]
Позиција нападач
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1996—2004
2004—2005
2005—2009
2009—2012
2012—2013		 Ливерпул
Реал Мадрид
Њукасл јунајтед
Манчестер јунајтед
Стоук сити		 216
36
71
31
8		 (118)
(13)
(26)
(5)
(1)
Репрезентативна каријера
1998—2008  Енглеска 89 (40)

Мајкл Овен (енгл. Michael Owen; Честер, 14. децембар 1979) је бивши енглески фудбалер. Играо је на позицији нападача.

У каријери је наступао за Ливерпул, Реал Мадрид, Њукасл јунајтед, Манчестер јунајтед и Стоук Сити. За репрезентацију Енглеске је постигао 40 голова на 89 одиграних утакмица. Седми је на листи играча са највише наступа, а четврти на листи најбољих стрелаца свих времена Енглеског националног тима.

Каријера

[уреди | уреди извор]

Ливерпул

[уреди | уреди извор]

Са 13 година, када је Овен почео похађати средњу школу, стекао је право да потпише ученички уговор са неким клубом. Имао је разговоре са Челсијем, Манчестер јунајтедом и Арсеналом, пре него што је на крају потписао за Ливерпул, клуб који га је убедио да са 14 година крене у ФА Школу изврсности у Лилешалу, Шропшир.

Ливерпул је потписао уговор са Овеном након што је дипломирао у Лилешалу са 16 година, и придружио се клубу у шеми обуке за младе. Звезда тријумфа Ливерпула у ФА купу за младе, постигавши гол у финалу против Вест Хем јунајтеда тима који је имао играче као што су Френк Лампард и Рио Фердинанд, након чега је брзо напредовао кроз млађе категорије на Анфилду. Након четири месеца, потписао је професионалне обрасце за сениорски тим одмах након његовог седамнаестог рођендана 18. децембра 1996.

Деби за први тим Ливерпула је имао против Вимблдона у мају 1997. године, када је ушао као замена и постигао гол. Због повреде Робија Фаулера, одмах је убачен у акцију као стандардан првотимац у сезони 1997/98. Прво гол у европским такмичењима је постигао против Селтика у УЕФА купу, а свој први професионални хет-трик је забележио у Лига купу против Гримсби тауна. А први хет-трик у Премијер лиги је дошао касније те сезоне у мечу са Шефилд венсдејом. Овен је завршио ту сезону 1997/98. као најбољи стрелац Премијер лиге, позицију делио са Крисом Сутоном и Дионом Даблином, постигавши осамнаест голова, и био је проглашен за ПФА младог играча године од стране колега професионалаца.

Сезона 1998/99. се показала као још једна добра сезона за Овена, пошто је постигао 23 гола у 40 мечева за Ливерпул. Упркос његовој форми, Ливерпул није био у могућности да се бори за титулу, и њихово седмо место није било довољно ни да обезбеде место у УЕФА купу. Овен је повредио колено у лигашкој утакмици против Лидс јунајтеда 12. априла, што се показало као тежа повреда па је морао раније да заврши са играма те сезоне.

Следећа сезона је била фрустрирајућа за Овена пошто је био повређен дужи временски период, али је ипак успео да постигне 12 голова и помогне Ливерпулу да се квалификује за УЕФА куп.

У сезони 2000/01. је помогао клубу у једној од најуспешнијих сезона у последње време. Тим је освојио Лига куп, ФА куп и УЕФА куп, са Овенова два гола у последњих неколико минута финала ФА купа против Арсенала, када је са 1-0 за Арсенал преокренуо резултат на 2-1 у корист Ливерпула.

Освајање ФА купа и УЕФА купа је омогућило Ливерпулу да игра Комјунити Шилд и УЕФА суперкуп на почетку сезоне 2001/02. Ливерпул је победио у оба меча, а Овен је постигао други гол у победи од 2-1 над Манчестер јунајтедом у Комјунити шилду и трећи гол у УЕФА суперкупу против Европског првака Бајерн Минхена. Ливерпул је тако постао први енглески тим који је освојио пет трофеја у једној календарској години. На крају године, Овен је постао први енглески фудбалер у последњих двадесет година и први играч Ливерпула икада који је освојио Златну лопту (Европски фудбалер године). Такође је проглашен за најбољег играча света 2001. у избору магазина Ворлд Сокер, он је једини Енглез који је освојио ту награду и први играч из Премијер лиге.[2] Стоти гол за Ливерпул је постигао 21. децембра 2001. против Вест Хем јунајтеда. Ливерпул је завршио као други у сезони 2001/02., а Овен је играо кључну улогу у том успеху, постигавши 28 голова.

У сезони 2002/03. Овен је поново био у врхунској форми постигавши 28 голова. Ливерпул је био на врху табеле и по први пут у последњих неколико година је изгледа као прави кандидат за титулу, али серијом лоших резултата на крају сезоне је завршио тек на петом месту.

И поред повреда у сезони 2003/04. успео је ипак да постигне 19 голова, постигавши 150 гол за клуб 15. фебруара 2004. против Портсмута, али иначе то је била суморна сезона за њега и Ливерпул.

Следећи одлазак Жерара Улијеа са места менаџера Ливерпула, почеле су спекулације о одласку Овена из клуба. Од 1998. Овен је био најбољи стрелац Ливерпула у свакој сезони осим те сезоне када је напустио клуб.[3] Потписао је са Реал Мадридом уговор 13. августа 2004. за накнаду од 8 милиона фунти и замену за Антонио Нуњеза који је прешао у Ливерпул.[4]

Реал Мадрид

[уреди | уреди извор]
Мајкл Овен у тренинг кампу са Реал Мадридом

Следећи њихову успешну понуду, Овен је представљен у Реал Мадриду са бројем 11. Овен је имао спор почетак каријере у Мадриду. Често је био ограничен само на клупу и добијао је критике од навијача и шпанске штампе због недостатка форме. Успешан повратак у акцију са енглеским националним тимом октобра 2004. као да је оживео његов морал, и у првом следећем мечу је постигао први гол за клуб, победнички гол у победи од 1-0 над Динамо Кијевом у Лиги шампиона.[5] Недељу дана касније је постигао први гол у Шпанској лиги у победи од 1-0 над Валенсијом. Голгетерски низ се наставио, пошто је био стрелац у наредна три од четири меча па је укупно постигао пет голова у седам узастопних мечева. Сезону је завршио са 13 голова у Ла Лиги, са највећим односом голова те сезоне у односу на број одиграних минута. Након што је Реал потписао уговоре са два Бразилца лета 2005. године, Робињом и Жулио Баптистом, порасле су спекулације да ће се Овен вратити у Премијер лигу. Током свог времена у Реал Мадриду Овен је постигао укупно 14 голова у 41-ој утакмици.

Њукасл јунајтед

[уреди | уреди извор]

Дана 31. августа 2005. Овен потписује уговор на четири године са Њукасл јунајтедом, упркос почетним спекулацијама штампе да би он радије хтео да се врати у Ливерпул.[6] Око 20.000 навијача је било присутно на домаћем терену Њукасла, Сент Џејмс парку, приликом званичног представљања Овена као новог играча Њукасла.[7][8] Неколико дана након потписивања се повредио, што га је онемогућило да игра на почетку сезоне 2005/06. Први гол за Њукасл је постигао током другог наступа, други гол у победи од 3-0 над Блекберн роверсом 18. септембра. Први хет-трик је постигао у победи Њукасла од 4-2 против Вест Хема 17. децембра.[9]

Дана 31. децембра 2005. је поломио метатарзалну кост у свом стопалу, у мечу против Тотенхем хотспура, па је због те повреде пропустио скоро целу сезону и прву следећу утакмицу одиграо тек 24. априла 2006. против Бирмингем ситија, када је ушао са клупе и 62-ом минуту.

Овен на тренингу Њукасла 2007.

Оштећење предњег укрштеног лигамента у његовом десном колену, задобијено у првом минуту утакмице групне фазе против Шведске на Светском првенству 2006., удаљило је Овена од фудбала на скоро годину дана, до априла 2007. године. Повратак на терен је имао 10. априла 2007. у пријатељској утакмици са Гретном, када је постигао гол.[10] 29. августа 2007. Овен је постигао први такмичарски гол за Њукасл од децембра 2005. у мечу Карлинг купа против Барнслија.[11] Три дана касније је против Виган атлетика постигао гол и у лигашкој утакмици.[12] У сезони 2007/08. Овен је укупно постигао 11 голова чиме је завршио на 13-ом месту листе стрелаца Премијер лиге те сезоне.

У оквиру правила трансфера, пошто је сезона 2008/09. била последња година уговора са Њукаслом, Овену је било дозвољено да потпише предуговор са неким другим клубом током јануара. Након катастрофалне сезоне за клуб, која је кулминирала довођењем бивше играча Њукасла Алана Ширера као привременог тренера за последњих осам утакмица у сезони, на крају сезоне је ипак Њукасл испао у нижи ранг по први пут у последњих 15 година. 22. јуна Овен је потврдио да неће продуживати уговор са Њукаслом, због жеље да се пресели у неки други клуб Премијер лиге, или неки страни клуб. Речено је да Овен неће почети преговоре ни са једним клубом до 30. јуна, када му истиче уговор са Њукаслом, јер ће тада постати слободан играч.[13]

Манчестер јунајтед

[уреди | уреди извор]
Овен (десно) игра за Манчестер против Евертона

Дана 3. јула 2009, објављено је да је Овен потписао уговор на две године са Манчестер јунајтедом.[14][15] Овену је дат број 7 који је остао упражњен одласком Кристијана Роналда у Реал Мадрид.[16] Први гол за Манчестер је постигао на свом дебију, постигавши у 84-ом минуту пријатељске утакмице против Малезијске XI;[17] после тога постигао је још три гола у пре-сезонским утакмицама.[18][19] Лигашки деби је имао против Бирмингем ситија 16. августа када је ушао као замена, а први такмичарски гол је постигао 22. августа против Виган атлетика.[20] Други гол за Манчестер је постигао, први на Олд Трафорду, против локалног ривала Манчестер ситија након што је ушао као замена уместо Димитра Бербатова, а победнички гол је постигао у шестом минуту надокнаде. 3. новембра Овен је постигао први гол у Лиги шампиона за Манчестер јунајтед, први гол Манчестера у ремију од 3-3 са ЦСКА Москвом.[21] 8. децембра 2009. Овен је постигао први хет-трик за Манчестер, први хет-трик од 2005. године, у победи Манчестер јунајтеда од 3-1 у гостима против Волфсбурга у мечу Лиге шампиона.[22] 28. фебруара 2010, Овен је постигао гол у победи Манчестера од 2-1 против Астон Виле у финалу Енглеског Лига купа 2010., али се на том мечу такође повредио па је био замењен. Прво се мислило да је то мања повреда, али је 5. марта објављено да је Овену потребна операција његове тетиве, па због тога неће моћи да игра до краја сезоне.[23]

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

Дебитовао је за сениорску репрезентацију Енглеске 11. фебруара 1998. у пријатељској утакмици са Чилеом (2-0 за Чиле). Играјући ову утакмицу Овен је постао најмлађи играч који је представљао Енглеску у 20. веку са 18 година и 59 дана старости.[24] Он је такође био најмлађи играч који је био стрелац за Енглеску постигавши гол у пријатељској утакмици против Марока пре Светског првенства 1998., али је тај рекорд надмашио Вејн Руни 2003. године.

Са репрезентацијом је учествовао на три Светска првенства (1998, 2002. и 2006) и два Европска (2000. и 2004). Укупно је одиграо 89 утакмица и постигао 40 голова. Овен је четврти на листи најбољих стрелаца свих времена за енглески тим, иза Бобија Чарлтона (49), Герија Линекера (48) и Џими Гривса (44). Постигао је рекордних 26 голова за национални тим у такмичарским утакмицама и био је капитен Енглеске 7 пута.[25]

Голови за репрезентацију

[уреди | уреди извор]

Статистика

[уреди | уреди извор]

Од 28. фебруара 2010.[26]

Клуб Сезона Лига Куп Лига куп Европа Остало[27] Укупно
Утакм. Гол. Утакм. Гол. Утакм. Гол. Утакм. Гол. Утакм. Гол. Утакм. Гол.
Ливерпул 1996/97. 2 1 0 0 0 0 0 0 0 0 2 1
1997/98. 36 18 0 0 4 4 4 1 0 0 44 23
1998/99. 30 18 2 2 2 1 6 2 0 0 40 23
1999/00. 27 11 1 0 2 1 0 0 0 0 30 12
2000/01. 28 16 5 3 2 1 11 4 0 0 46 24
2001/02. 29 19 2 2 0 0 12 5 2 2 45 28
2002/03. 35 19 2 0 4 2 13 7 1 0 55 28
2003/04. 29 16 3 1 0 0 6 2 0 0 38 19
Укупно 216 118 15 8 14 9 52 21 3 2 297 158
Реал Мадрид 2004/05. 35 13 4 2 – 4 1 0 0 43 16
Укупно 35 13 4 2 – 4 1 0 0 43 16
Њукасл јунајтед 2005/06. 11 7 0 0 0 0 0 0 0 0 11 7
2006/07. 3 0 0 0 0 0 0 0 0 0 3 0
2007/08. 29 11 3 1 1 1 0 0 0 0 33 13
2008/09. 28 8 2 0 2 2 0 0 0 0 32 10
Укупно 71 26 5 1 3 3 0 0 0 0 79 30
Манчестер јунајтед 2009/10. 19 3 1 0 4 2 6 4 1 0 31 9
Укупно 19 3 1 0 4 2 6 4 1 0 31 9
Укупно 341 160 25 11 21 14 62 26 4 2 450 213

Награде

[уреди | уреди извор]

Ливерпул

[уреди | уреди извор]

Манчестер јунајтед

[уреди | уреди извор]

Репрезентација

[уреди | уреди извор]
  • ФА летњи турнир: 2004.

Индивидуалне

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Michael Owen: Profile”. Liverpool F.C. Архивирано из оригинала 1. 5. 2001. г. Приступљено 6. 6. 2022. 
  2. ^ „Owen's crowning glory”. BBC Sport. 17. 12. 2001. Приступљено 27. 5. 2007. 
  3. ^ „Owen move speculation increases”. RTÉ Sport. Приступљено 2. 1. 2019. 
  4. ^ „Owen unveiled by Real”. BBC Sport. 14. 8. 2004. Приступљено 8. 6. 2007. 
  5. ^ „Soccer: A first for Owen as Real beats back Dynamo Kiev”. iht.com. 20. 10. 2004. Архивирано из оригинала 13. 10. 2007. г. Приступљено 9. 9. 2007. 
  6. ^ „Newcastle prepare to unveil Owen”. BBC Sport. 31. 8. 2005. Приступљено 26. 5. 2007. 
  7. ^ Whitten, Nick (1. 9. 2005). „'He's the man'”. Shields Gazette. Архивирано из оригинала 22. 5. 2009. г. Приступљено 10. 4. 2010. „The Metro from South Shields to Newcastle was packed to the rafters, and it seemed every second person was wearing a Newcastle shirt with Owen's name on the back.” 
  8. ^ „Owen completes move to Newcastle”. BBC News. 31. 8. 2005. Приступљено 26. 5. 2007. 
  9. ^ „West Ham 2-4 Newcastle”. BBC Sport. 17. 12. 2005. Приступљено 26. 5. 2007. 
  10. ^ „Owen scores on return from injury”. BBC Sport. 11. 4. 2007. Приступљено 11. 4. 2007. 
  11. ^ „Newcastle 2-0 Barnsley”. BBC Sport. 29. 8. 2007. Приступљено 1. 9. 2007. 
  12. ^ „Newcastle 1-0 Wigan”. BBC Sport. 1. 9. 2007. Приступљено 1. 9. 2007. 
  13. ^ „"Hull 'serious' about bid for Owen", news.bbc.co.uk”. Приступљено 12. 4. 2013. 
  14. ^ „Owen completes switch to Man Utd”. BBC Sport. 3. 7. 2009. Приступљено 3. 7. 2009. 
  15. ^ Bellwood, Tom (3. 7. 2009). „Crossing the divide: Brave stars who pulled on the red of Liverpool and Manchester United”. Daily Mail. Приступљено 5. 7. 2009. 
  16. ^ Coppack, Nick (13. 7. 2009). „Owen: Injuries aren't an issue”. ManUtd.com. Manchester United. Архивирано из оригинала 16. 07. 2009. г. Приступљено 13. 7. 2009. 
  17. ^ „Owen hits winner on Man Utd debut”. BBC Sport. British Broadcasting Corporation. 18. 7. 2009. Приступљено 18. 7. 2009. 
  18. ^ Thompson, Gemma (20. 7. 2009). „Malaysia XI 0 United 2”. ManUtd.com. Manchester United. Приступљено 20. 7. 2009. 
  19. ^ Bostock, Adam (26. 7. 2009). „Greentown 2 United 8”. ManUtd.com. Manchester United. Приступљено 26. 7. 2009. 
  20. ^ „Wigan 0-5 Man Utd”. BBC Sport. British Broadcasting Corporation. 22. 8. 2009. Приступљено 22. 8. 2009. 
  21. ^ McNulty, Phil (3. 11. 2009). „Man Utd 3-3 CSKA Moscow”. BBC Sport. BBC Sport. Приступљено 03. 11. 2009. 
  22. ^ Ashenden, Mark (8. 11. 2009). „Wolfsburg 1-3 Man Utd”. BBC Sport. BBC Sport. Приступљено 8. 11. 2009. 
  23. ^ „Michael Owen ruled out for rest of season”. BBC Sport. 5. 3. 2010. Приступљено 6. 3. 2010. 
  24. ^ „Michael James Owen - Biography”. footballdatabase.com. Приступљено 25. 8. 2007. 
  25. ^ Lipton, Martin (4. 9. 2007). „Owen the key”. Daily Mirror. Архивирано из оригинала 7. 9. 2008. г. Приступљено 9. 9. 2007. 
  26. ^ Endlar, Andrew. „Michael Owen”. StretfordEnd.co.uk. Приступљено 22. 8. 2009. 
  27. ^ Includes other competitive competitions, including the FA Community Shield, UEFA Super Cup, Intercontinental Cup, FIFA Club World Cup

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мајкл_Овен&oldid=28830813”