Карло Худомаљ
| Карл (Карол) Худомаљ | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 18. октобар 1905. |
| Место рођења | Загорје об Сави, Аустроугарска |
| Датум смрти | 27. септембар 1944. (38 год.) |
| Место смрти | Маутхаузен, Нацистичка Немачка |
| Народност | Словенац |
| Професија | новинар |
Карол Худомаљ (Загорје об Сави, 18. октобар 1905 — Маутхаузен, 27. септембар 1944) био је словеначки комуниста, члан Политбироа ЦК КПЈ. Као фракционаш искључен из КПЈ 1939. Непосредно пред рат ухапшен у Француској и интерниран у концентрациони логор, где је, у току рата, умро.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Карло Худомаљ био је скојевски и партијски функционер, активан у Бечу и Москви.[2]
Након завођења Шестојануарске диктатуре 1929, у јануару 1930. у руководство КПЈ примљени су Карло Худомаљ, Антун Маврак, Акиф Шеремет и Никола Ковачевић, а смењен је с функције генерални секретар Јован Малишић.[2] Худомаљ је 30-их година радио међу југословенским исељеницима у Француској.[2]
На Априлском пленуму ЦК КПЈ 1936. Худомаљ се заједно са Штефеком Цвијићем и Владимиром Ћопићем супротставио политици "привременог секретара КПЈ Милана Горкића.[3] Након тога је 9. септембра исте године заједно са њима искључен из ЦК КПЈ.[4]
Дана 2. маја 1939. године нови секретар ЦК СКЈ Јосип Броз Тито писао је делегату КПЈ при Коминтерни Прежихову Воранцу да су Карло Худомаљ и Живојин Павловић на његов предлог искључени из партије.[5]
Током Другог светског рата био је члан покрета отпора у Аустрији.[2] Погубљен је у логору Маутхаузен 27. септембра 1944. године.[6]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Трго 1957.
- ^ а б в г Požar 1989, стр. 145–151
- ^ Ivan Očak, Vojnik revolucije, Život i rad Vladimira Ćopića
- ^ Auty 1974, стр. 137
- ^ Разрешена енигма звана Тито Архивирано на сајту Wayback Machine (20. октобар 2016), Геополитика
- ^ Požar 1989, стр. 334.
Литература
[уреди | уреди извор]- Auty, Phyllis (1974). Tito: A Biography. Penguin. стр. 137. ISBN 978-0-14-021800-8.
- Požar, Petar (1989). Jugosloveni žrtve staljinskih čistki. Beograd. стр. 145—151.
