Карл Новак
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. |
Карл Новак | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 19. октобар 1905. |
Место рођења | Пула, Аустроугарска |
Датум смрти | 1975. |
Место смрти | Атина, Грчка |
Карл Новак (Пула, 19. октобар 1905 — Атина, 1975) био је четнички војвода и пуковник.
Биографија
[уреди | уреди извор]Када су вести о образовању покрета отпора пуковника Драгољуба Михаиловића у Србији стигле у Словенију у лето 1941, бивши југословенски официри у Словенији су почели да се организују у покрет отпора. У октобру су уз одобрење Освободилне фронте у Србију код Михаиловића отпутовали пуковник Јакоб Авшич и мајор Карл Новак. Михаиловић је Авшича поставио за команданта, а Новака за начелника штаба словеначких четника које је тек требало формирати. Када је дошло до разлаза између четника и партизана, Авшич се придружио партизанима, а Новак је остао међу четницима и постао њихов командант.[1]
Између 1941. и 1943. командовао је словеначким четницима, који су се звали Плава гарда односно Краљева војска у отаџбини. Наредне године био је и представник четника код савезника у Италији.
Из Љубљане је побегао 26. септембра 1943. заједно са супругом Криштоф, а у Италију су ушли са путном исправом НДХ, коју су тајно купили у хрватском конзулату у Љубљани. Карл Новак је у Словенији установио четничку обавештајну службу, а организацију наставио у Италији и другим земљама у иностранству.
После рата је сарађивао са британском обавештајном службом, а наводно и са америчком ЦИА.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Tomasevich 1975, стр. 221.
Литература
[уреди | уреди извор]- Tomasevich, Jozo (1975). War and Revolution in Yugoslavia, 1941–1945: The Chetniks. Stanford: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-0857-9.