Катица Лугумерски
Катица Лугумерски | |
|---|---|
| Датум рођења | 7. новембар 1855. |
| Место рођења | Земун |
| Датум смрти | 16. новембар 1920. (65 год.) |
| Место смрти | Крагујевац |
Катица Лугумерски (Земун, 7. новембар 1855 — Крагујевац, 16. новембар 1920) била је српска глумица.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођена је као Катица Рашић у Земуну 26. октобра по старом односно 7. новембра 1855. године по новом календару. Основну школу је завршила у Земуну. У новембру 1870. године је први пут ступила на позоришну сцену. Било је то у Српском народном позоришту у Новом Саду. У августу 1871. године је прешла у Народно позориште у Београду где је остала као глумица до пензионисања 1902. године, осим периода од 11 месеци када је била у глумачкој трупи Ђорђа Пелеша током 1875-1876.[1]
Неке од њених значајнијих улога су: Емилија у Шекспировом Отелу, Госпођа Нерније у Бизбар-Нисовој Париској сиротињи, Јакинта у В. Диканжовој Крвној освети, Стана у делу „Станоје Главаш” Ђуре Јакшића, Марија у делу „Пучина” Бранислава Нушића, Ката у делу „Коштана” Боре Станковића. У току кратког периода боравка у Новом Саду није сачуван назив ниједне њене улоге.
Удала се за глумца Лазу Лугумерског (1842-1886).[2]
Одликована је орденом Светог Саве V реда. Умрла је 1920. године у Крагујевцу.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Олга Марковић: „Лугумерски, Катица”, стране 640-641, Српски биографски речник, том 5, Нови Сад, 2011. године
- ^ Лугумерски Катица, биографија, приступљено 7. марта 2018.
