Кафана Калча
| Кафана Калча | |
Информације
| |
|---|---|
| Локација | Обреновићева 44, Ниш,  Србија
|
| Статус | затворена |
| Отварање | Почетак 20. века |
| Затварање | 80-их година 20. века |
Кафана Калча била је једна од култних нишких кафана. Име је добила по најпознатијем нишком кујунџији, ловцу и боему Микалу Николићу Калчи, једном од главних ликова приповетке „Ивкова слава” чувеног српског књижевника Стевана Сремца. Налазила се у некадашњој старој чаршији. Кафана је, заједно са околним старим објектима, срушена крајем 1980-их и на том месту саграђен је тржни центар Калча, који је данас постао један од симбола града Ниша.[1]
Историја
[уреди | уреди извор]Кафана Калча налазила се у самом центру тадашње вароши, на раскршћу улица Обреновићеве и Душанове (што и данас представља центар Ниша). Према урбанистичком плану Ниша из марта 1878. године на том простору се налазила Сагр Цинцар махала. Турска реч сагр значи „занатлија” а овај део Ниша у доба Турака престављао је занатлијску четврт.[2] Ту су се окупљали сви, од трговаца и занатлија до младића из сиромашних крајева, који су у град долазили у потрази за послом и бољим животом.[3]
Сама кафана није била посебно угледна. Била је то обична кафана, попут многих у то време, са олејисаним подом, куваним јајима на столовима, карираним столњацима и столицама тапацираним тамно црвеним скајем. Зими се грејала „бубњаром”.[4] Башта кафане била је импровизована, са три стола и без хладовине.
Кафана је радила до почетка 80-их година, када је, заједно са околним кућама, срушена и на том месту је 1993. изграђен тржни центар Калча, данас један од симбола Ниша, који је име добио управо по овој кафани.[5] тачно преко пута тржног центра почиње Копитарева улица, познатија као Казанџијско сокаче, једини остатак старе нишке чаршије и туристичка атракција Ниша.[2]
Кафана Калча опевана је у нишкој староградској песми непознатог аутора,[6] a коју је 1999. нишка музичка група Галија објавила на албуму „Јужњачка утеха”:[7]
| „ | Ја си имам вере, леле, ја си имам Ја си имам вере, две до три болести Прва болест вере, леле, прва болест Прва болест вере, Калчина кафана... |
” |
Преко пута места на коме се налазила кафана у септембру 2005. године постављен је[8] споменик Стевану Сремцу и Калчи, рад вајара Ивана Фелкера. Споменик је подигнут на почетку Казанџијског сокачета, на оригиналном месту на коме се налазила кућа Живка Мијалковића, познатијег као газда Ивко, богатог занатлије из Ниша и још једног од јунака Сремчеве „Ивкове славе”.[9]
-
Тржни центар Калча на месту некадашње кафане Калча -
Казанџијско сокаче, последњи остатак некадашње чаршије -
Споменик Стевану Сремцу и Калчи на улазу Казанџијско сокаче и преко пута Калче
Занимљивости
[уреди | уреди извор]
Кафан Калча је током деветнаестог и с почетка 20. века била једно од најповлашћеније и најпостојанијих места нишког културног модела, као сценски издвојен простор на коме су се сусретали познати и непознати људи. Ту су се са саговорницима размењивале истините или измишљене новости, истините или вероватне приче, које се уобличаване, дограђиване, и преношене.[10] Тадашњи друштвени живот Ниша, као део културног и јавног живота и менталитета србијанског човека, који се ретко затварао у круг куће и породице, одвијао се и у кафани Калча, због посебно изграђеног односа према кафанској атмосфери и животу у њој.[11]
Стални гости кафане Калча били су боксер Љуба Бандоглави, фудбалери Радничког Пеки и Паки и глумац Жика Миленковић често су добијали кључеве од „кривоногог” конобара Иве и дуго остајали у кафани. Када би улазили у Калчу, увек су куповали „Политику”, да би знали ког дана су ушли у кафану.[12]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Janačković, Branko (4. 11. 2009). „Oba Niša u staklima „Kalče””. Blic. Приступљено 3. 9. 2021.
- ^ а б Frfalanović, Danijel. „Kazandžijsko sokače”. portalmladi.com. Приступљено 3. 9. 2021.
- ^ Stoiljković, Stoiljko – Stole (14. 10. 2019). „Na raskrsnici dve najpoznatije ulice i nedaleko od poznatih kafana “Marger” i “Kalča”, nekada je bilo ” tržište radne snage “”. naissus.info. Приступљено 3. 9. 2021.
- ^ „Sudbina čuvene kafane "Kalča" u Nišu nateraće vam suze na oči...”. 27. 7. 2016. Архивирано из оригинала 03. 09. 2021. г. Приступљено 3. 9. 2021.
- ^ Blagojević, Aleksandar. „… a za gosti važi fajront - Kafanski život u Nišu”. niscafe.com. Приступљено 3. 9. 2021.
- ^ Stojiljković, Dejan (13. 3. 2021). „Sve Kalčine kafane u Niš”. RTS. Приступљено 2. 9. 2021.
- ^ „Galija - Kalčina Kafana lyrics”. lyrics.az. Приступљено 3. 9. 2021.
- ^ „Калчи вратили чокањче”. Јужна Србија Инфо. 11. 9. 2010. Приступљено 3. 9. 2021.
- ^ „Spomenik Stevanu Sremcu i Kalči”. Turistička organizacija Niš. Архивирано из оригинала 03. 09. 2021. г. Приступљено 3. 9. 2021.
- ^ Perišić, M. (2000). Gradski život u Srbiji krajem 19. veka. U: F. N. Stiftung(prir.). Dijalog povjesničara − istoričara (99–116). Zagreb: Dijalog.
- ^ Максимовић, Г. (2012). Идентитет града у прози Стевана Сремца. Зборник Матице српске за књижевност и језик, LХ (1), 99–118
- ^ „Kafana „Kalča“ U:Priče iz niških kafana”. Turistička organizacija grada Niša (на језику: српски). 2021-09-24. Приступљено 2022-02-04.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- „Kafane u gradu”. Turistička organizacija Niš. Архивирано из оригинала 07. 05. 2021. г. Приступљено 2. 9. 2021.
- Vоjinоvić, Elizabeta (29. 11. 2019). „Niške kafane – mesta kоja radо pоsećuju turisti iz celоg sveta”. Naša mesta. Приступљено 3. 9. 2021.
- blic arhiva (28. 10. 2006). „Kalča u svom sokačetu”. Blic. Приступљено 13. 9. 2021.