Кафка на обали мора
Кафка на обали мора | |
---|---|
Настанак и садржај | |
Ориг. наслов | 海辺のカフカ (Умибе но Кафука) |
Аутор | Харуки Мураками |
Земља | Јапан |
Језик | јапански језик |
Издавање | |
Датум | 2002. |
Кафка на обали мора (јап. 海辺のカフカ Umibe no Kafuka) роман је јапанског књижевника Харукија Муракамија први пут објављен 2002. Сачињен је из две паралелне приче. У непарним поглављима се приповеда о петнаестогодишњем Кафки Тамури и његовом бекству од куће због мистериозног пророчанства. Овај приповедни ток заснован је на реинтерпретацији старогрчког мита о цару Едипу, јер је Тамури, као и античком јунаку, проречено да ће убити оца и спавати са својом мајком. У парним поглављима читалац прати судбину Накате, средовечног мушкарца, који је, док је био дечак, изгубио способност читања и писања у мистериозном догађају, али је стекао необичну способност да разговара са мачкама. Након сусрета са Џонијем Вокером, убицом мачака који покушава да од мачијих душа направи свиралу, Наката креће на пут не би ли отворио врата другог света.
У овом замршеном и зачудном роману препуног неочекиваних спојева реалности и фантастике, Мураками обрађује препознатљиве теме присутне и у његовим другим остварењеима, попут људске изолованости, усамљености, моћи музике, улоге снова, неуобичајних сексуалних понашања, итд. У роману се обрађује и јапанско средњовековно веровање да жива особа несвесно током сна може да постане дух, који несвесно лута по јави. Ово веровање је тематско-мотивски присутно и у једној епизоди Причe о Генџију, најпознатијем јапанском класичном роману. За писца попут Муракамија, који се чешће позива на Западну културу (која је, наравно, присутна и у Кафки на обали мора), референце на јапанске романе и хаику поезију јесу другачије интеретекстуалне везе, него оне на које је читалац навикао читајући Муракамија. Роман је постао бестселер у Јапану, а позитивно је дочекан и на Западу. Амерички књижевник Џон Апдајк је роман у рецензији за часопис Њујоркер описао као дело које се чита у једном даху и као интензивну метафизичку теревенку.[1] Пошто су многобројна питања у роману остала отворена, јапански издавач је након објављивања позвао читаоце да пошаљу Муракамију питања везано за значење књиге. Мураками је лично одговорио на 1200 од пристиглих 8000 питања.[2]
Кафку на обали мора је на српски језик превела Наташа Томић 2014.
Садржај романа
[уреди | уреди извор]Роман садржи два паралелна приповедна тока. У непарним поглављима се у форми првог лица приповеда о Кафки Тамури, док се у парним поглављима приповеда у трећем лицу или у виду пронађених докумената о Сатору Накати.
Заплет о Кафки
[уреди | уреди извор]Кафка Тамура је петнаестогодишњи дечак. Он живи повучено и једина особа са којом разговара је његов алтер его Дечак Звани Врана. Његов отац је чувени вајар, са којим Кафка нема добар однос. Његова мајка и сестра су га напустиле када је имао четири године. Главни јунак бежи од куће, јер је уплашен очевим пророчанством да ће убити оца и ступити у сексуалне односе са мајком и сестром. Он креће аутобусом за Шикоку и током путовања упознаје фризерку Сакуро. У новом граду свакодневно одлази у теретану и угледну библиотеку Камуро. Тамо се упознаје са библиотекаром Ошимом, хемофиличним геј мушкарцем, који је рођен као биолошка жена. Након недељу дана Кафка се буди у шипражју умазан крвљу. Он се не сећа ничега што се десило те ноћи и позива Сакуро са молбом да преспава код ње. Након што се уверио да медији ујутро не пишу ни о каквом злочину, Кафки и даље није јасно шта се догодило. Он одлази од Сакуро, јер не може да обузда еротску привлачност према њој. Одлази код Ошиме, који му нуди да постане његов помоћник, што ће му као службенику омогућити да живи у библиотеци. Ускоро чује вест да је његов отац мистериозно убијен, и то исте оне вечери када се пробудио умазан крвљу, али , такође, свестан је да није могао да за тако кратко време отпутује у Токио, почини злочин и да се врати у Шокако.
У библиотеци где живи и ради Кафка, директорка је Саеки, за коју главни јунак сумња да му је мајка. Током ноћи њен дух у облику петнаестогодишње девојчице посећује Кафкину собу у жељи да обнови страст према преминулом момку. Кафка се у њу заљубљује и ускоро води љубав, прво са њеним духом а онда потом са физичком Саеки. Након што се сакрио од полиције у Ошиминој викендици, Кафка одлази дубоко у шуму, где пролази кроз капију другог света. Тамо затиче Саекин дух, која му саопштава да је у реалном свету преминула и да он треба да се врати на земљу, где не сме никада да је заборави. Кафка се враћа у физички свет, опрашта се од Ошиме и враћа се у родни Токио.
Заплет о Накати
[уреди | уреди извор]Наката је средовечни мушкарац чије авантуре читалац прати у парним поглављима романа. Док је био дечак за време Другог светског рата Наката је пао у неку врсту коме, из које се након буђења вратио потпуно промењен; заборавио је да чита, пише, апстрактно мисли и његова сенка је постала двоструко блеђа од других. Такође, добио је необичан дар да разговара са мачкама. Овај дар користи да би допунио пензију тако што проналази изгубљене мачке. Док је тражио изгубљену мачку Гому, сусреће се са Џонијем Вокером, мистериозним убицом мачака од чијих душа прави музички инструмент. Вокер жели да га Наката убије, и не би ли га натерао да то учини, почиње пред њим да убија мачке. Наката невољно, али згрожен иживљавањем над мацама, узима нож и убија мистериозног странца. Наката одлучује да отпутује, а његов одлазак је пропраћен кишом риба. На свом путашествију зближава се са шофером камиона Хошимом, који одлучује да путује са њим и помогне му у нејасној намери.
Хошима му помаже да пронађу тајни камен, којим се отварају мистериозна врата другог света. Заједно долазе у Библиотеку Камуро, где се Наката сусреће са директорком Сеаеки, која га је очекивала. Она умире, односно њена душа постаје слободна након њиховог сусрета. Исте вечери умире и Наката. Хошимо збуњен схвата да је добио Накатин дар да прича са мачкама. Мачак Торо му саопштава да мора да убије мистериозно биће које ће желети да продре кроз отворена врата. Ускоро гротескно биће излази из Накатиних уста и Хошима га убија.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Updike, John (24. 1. 2005). „Subconscious Tunnels: Haruki Murakami's dreamlike new novel”. The New Yorker. Приступљено 25. 10. 2016.
- ^ „An Interview with Haruki Murakami”. Book Browse. Приступљено 25. 10. 2016.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]Анђелка Цвијић - Рецензија романа у новинама Данас