Пређи на садржај

Квазисателит

С Википедије, слободне енциклопедије
Дијаграм квазисателистке орбите

Квазисателит је објекат специфичне коорбиталне конфигурације у орбиталној резонанцији од 1:1 у односу на планету око које остаје у непосредној близини током великог броја орбиталних периода.

Орбитални период око Сунца и припадајуће планете код квазисателита је једнак, а једина разлика је у ексцентрицитету орбите који је код квазисателита обично већи. Гледано из перспективе планете, квазисателит има ретроградну и веома издужену путању око исте.

Од „правих сателита“ разликују се по томе што се налазе изван планетарног гравитационог поља које сателите држи у правилним орбитама око планете (зона Хилове сфере) и имају нестабилну резонанцију. То значи да квазисателити током времена могу да промене резонанцију свог кретања и да се знатно удаље од планете, али и да се касније поново врате у квазисателитску орбиту.[1]


Примери квазисателита у Сунчевом систему

[уреди | уреди извор]
На изглед астероид 3753 Круитне и Земља следе једно друго у својим орбитама.
Земља

Закључно са 2012. годином планета Земља је имала регистровано неколико квазисателита:(164207) 2004 GU9,[2] (277810) 2006 FV35[3] и 2010 SO16.[4] 3753 Cruithne,[5] 2002 AA29,[1] и 2003 YN107 су означени као патуљасти планетоиди чије орбите могу еволуирати у квазисателитске, док је 2003 YN107 био у квазисателитској орбити од 1996. до 2006. године.

Венера

Венера има један квазисателит астероид 2002 VE68 који такође пресеца орбите Меркура и Земље. Претпоставља се да је у квазисателитској орбити око Венере око 7.000 и да ће да промени орбиталну позицију у наредних 500 година.[6]

Нептун

Астероид (309239) 2007 RW10s се налази у квазисателитској орбити око Нептуна већ око 12.500 година, и претпоставке су да ће и наредних 12.500 година бити у овој резонанцији.[7]

Остале планете на основу неких симулација у лабораторијским условима научници су закључили да су планете Уран и Нептун такође имале квазисателите у време настанка Сунчевог система пре око 4,5 милијарде година,[8] док су се квазисателитске орбите око Јупитера одржале око 10 милиона година, односно око 100.000 година око Сатурна.
Вештачки квазисателити

Године 1989. совјетска сонда Фобос 2 је лансирана у квазисателитску орбиту око марсовог месеца Фобоса. Сонда се у орбити полупречника око 100 км од месеца задржала неколико месеци, да би потом била изгубљена услед квара на контролним панелима.[9]

Случајни квазисателити

Постоје објекти који се налазе у квазисателитским орбитама око припадајућих им небеских тела иако се не налазе под њиховим гравитационим утицајима.[10] Такви квазисателити су карактеристични за патуљасте планете попут Церере, Весте и Плутона и обично су под гравитационим утицајем суседних масивнијих објеката.[10][11]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Connors, Martin; Chodas, Paul; Mikkola, Seppo; Wiegert, Paul; Veillet, Christian; Innanen, Kimmo (2002). „Discovery of an asteroid and quasi-satellite in an Earth-like horseshoe orbit”. Meteoritics & Planetary Science. 37 (10): 1435—1441. Bibcode:2002M&PS...37.1435C. doi:10.1111/j.1945-5100.2002.tb01039.x. 
  2. ^ Brasser, R.; et al. (септембар 2004). „Transient co-orbital asteroids”. Icarus. 171 (1): 102—109. Bibcode:2004Icar..171..102B. doi:10.1016/j.icarus.2004.04.019. 
  3. ^ „Dynamical evolution of Earth’s quasi-satellites: 2004 GU9 and 2006 FV35”. Icarus. 209 (2): 488—493. октобар 2010. Bibcode:2010Icar..209..488W. doi:10.1016/j.icarus.2010.05.012. 
  4. ^ Braconnier, Deborah (6. 4. 2011). „New horseshoe orbit Earth-companion asteroid discovered”. PhysOrg. Приступљено 6. 4. 2011. 
  5. ^ Christou, Apostolos A.; Asher, David J. (2011). „A long-lived horseshoe companion to the Earth”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 414 (4): 2965—2969. Bibcode:2011MNRAS.414.2965C. arXiv:1104.0036 Слободан приступ. doi:10.1111/j.1365-2966.2011.18595.x. 
  6. ^ Mikkola, S.; Brasser, R.; Wiegert, P.; Innanen, K. „Asteroid 2002 VE68, a quasi-satellite of Venus”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 351 (3): L63—L65. Bibcode:2004MNRAS.351L..63M. 
  7. ^ de la Fuente Marcos, C.; de la Fuente Marcos, R. (септембар 2012). „(309239) 2007 RW10: a large temporary quasi-satellite of Neptune”. Astronomy and Astrophysics Letters. 545: L9. Bibcode:2012A&A...545L...9D. arXiv:1209.1577 Слободан приступ. doi:10.1051/0004-6361/201219931. 
  8. ^ Wiegert, P.; Innanen, K. (2000). „The stability of quasi satellites in the outer solar system”. The Astronomical Journal. 119 (4): 1978—1984. Bibcode:2000AJ....119.1978W. doi:10.1086/301291. Архивирано из оригинала 04. 08. 2012. г. Приступљено 02. 05. 2014. 
  9. ^ Green, LM; Zakharov, AV; Pichkhadze, KM. „Что мы ищем на Фобосе” [What we are looking for [on] Phobos] (на језику: руски). Архивирано из оригинала 20. 7. 2009. г. 
  10. ^ а б de la Fuente Marcos, C.; de la Fuente Marcos, R. (2012). „Plutino 15810 (1994 JR1), an accidental quasi-satellite of Pluto”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society: Letters. arXiv:1209.3116 Слободан приступ.  Недостаје или је празан параметар |url= (помоћ);
  11. ^ „Pluto's fake moon”. Архивирано из оригинала 5. 1. 2013. г. Приступљено 24. 9. 2012. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Квазисателит&oldid=27870454”