Пређи на садржај

Кванза (празник)

С Википедије, слободне енциклопедије
Кванза
Седам свијећа у кинари симболизују седам принципа Кванзе
ТипКултурни, етнички
ЗначењеСлави афричко насљеђе, јединство и културу
ОбиљежаваАфроамериканци
Од26. децембра
До1. јануара
Датум26. децембар—1. јануар
Празновањепородице и заједнице се организују око онога што је познато као седам принципа: јединство, самоопредјељење, колективни рад и одговорност, економија сарадње, сврха, креативност и вјера[1]
Повезан саПанафриканизам

Кванза је годишња прослава афроамеричке културе, која се одржава од 26. децембра до 1. јануара, а кулминира заједничком гозбом званом Караму, обично шестог дана.[1] Креирао га је активиста Маулана Каренга на основу традиције афричког фестивала жетве из различитих дјелова западне, источне, као и југоисточне Африке.

Први пут је прослављена 1966. године, а према процјенама из 21. вијека, број Американаца који славе Кванзу је између 500.000 и два милиона.[2]

Историја и етимологија

[уреди | уреди извор]

Амерички црни сепаратиста[3] Маулана Каренга је организовао Кванзу по први пут 1966. током немира у Вотсу[4] као нехришћански,[5] посебно афроамерички празник.[6] Каренга је истакао да је његов циљ био да пружи црнцима алтернативу постојећем празнику Божића и прилику да славе себе и своју историју, умјесто да једноставно имитирају праксу доминантног друштва.[7] Каренга је био дио покрета Црна моћ током 1960-их и 1970-их и изјавио је да је стварање таквих празника подвукло суштинску премису да мора да се деси културна револуција прије насилне револуције, јер она даје идентитет, сврху и правац.[8]

Каренга је изјавио да име Кванза потиче од фразе на свахилију matunda ya kwanza, што значи „први плодови“.[9] Празници првих плодова постоје у јужној Африци и прослављају се током децембра и јануара уз јужни солстициј.[10] Одлучено је да се име празника напише са додатним словом „а“ тако да има симболичних седам слова.[11] Каренга је изјавио да је дјелимично био инспирисан извјештајем који је прочитао о Зулу фестивалу Умкоси Воквешвама.[12]

Током првих година фестивала, Каренга је истакао да је он требало да буде алтернатива Божићу, вјеровао је да је Исус психотичан и да је хришћанство „бијела“ религија коју би црнци требало да избјегавају.[13] Након што је стекао присталице, промијенио је своје мишљење како хришћани не би били отуђени, написавши у књизи из 1997. године Кванза: Прослава породице, заједнице и културе да фестивал није створен да људима да алтернативу њиховој сопственој религији или вјерски празник.[14] Многи Афроамериканци који славе Кванзу чине то поред обиљежавања Божића.[15]

Након стварања у Калифорнији, фестивал се проширио и ван Сједињених Америчких Држава.[16] Током 1980-их празник је усвојила афроамеричка средња класа, а промовисање су заговарали Стиви Вондер и други хип-хоп извођачи.[17] Бил Клинтон је донио закон о званичном усвајању закона, а Америчка пошта је 1997. године објавила званичну марку којом га је прославила.[17] Доналд Трамп је 2011. оптужио предсједника Барака Обаму да је честитао Кванзу, а није Божић, што се испоставило да је лажна вијест, а затим је и сам честитао празник када је постао предсједник 2017.[18]

Седам принципа

[уреди | уреди извор]
Приказ симбола Кванза са воћем и поврћем.

Кванза слави оно што је њен оснивач назвао седам принципа Кванзе или Нгузо Саба,[19] а првобитно су били названи седам принципа афричког насљеђа или Нгузу Саба.[20] Развијени су 1965. годину дана прије оснивања саме Кванзе.[21] Тих седам принципа су све ријечи на свахилију и заједно чине Каваиду или заједничку филозофију, синтезу националистичких, панафричких и социјалистичких вриједности.[22]

Сваки од седам дана посвећен је једном од принципа и за сваки принцип се пали по једна свијећа, почев од једне првог дана до свих седам последњег.[23]

Први принцип је Умоџа или јединство и тежи одржавању јединства у породици, заједници, нацији и раси.[24] Други принцип је Куџича гулиа или самоопредјељење, који тежи да се људи дефинишу, да стварају и говоре за себе,[24] трећи принцип је Уџима или колективни рад и одговорност, који тежи заједничком грађењу и одржавању заједнице, као и да проблеми браће и сестара буду проблеми свих у заједници и да се рјешавају заједно.[24] Четврти принцип је Уџама или кооперативна економија, који тежи заједничком грађењу сопствених продавница, радњи и других послова, од којих ће заједно профитирати цијела заједница,[24] пети принцип је Ниа или сврха, који тежи да колективни позив буде изградња и развој заједнице како би народу вратили традиционалну величину.[24] Шести принцип је Кумба или креативност, који тежи томе да свако увијек ради колико може, на начин на који може, како би заједницу оставили љепшом и кориснијом него што су је наслиједили.[24] Седми принцип је Имани или вјера, који тежи томе да људи вјерују у свој народ, своје родитеље, учитеље, вође и праведност и побједу њихове борбе.[24]

Симболи

[уреди | уреди извор]
јавна кинара у Њујорку 2019.

Кванза има седам симбола, као и седам принципа, који одражавају вриједности афричке културе.[25] Симболи су простирка (мкека), усјеви (мазао), свјећњак (кинара), кукуруз (мухинди), седам свијећа (мисхума саба), пехар јединства (Кикомбе ча умоџа) и поклони (завади).[25]

Први симбол су усјеви, који представљају дјецу која славе, док кукуруз обично буде дио празничног оброка.[26] Усјеви су такође симболични за афричке прославе бербе првог воћа од којих је Кванза преузела свој модел и значење и они представљају жетву добра и награду за колективни и продуктиван рад.[27] Други симбол је простирка, која је симбол афричке традиције, историје и културе, а да би се нагласила централност и незамјенљива улога традиције, други главни симболи се постављају на њу.[27] Трећи симбол је свјећњак са седам свијећа познат као кинара,[28] који симболизује афричке коријене, матични народ и континенталне афричке претке.[27] На кинари стоји четврти симбол, седам свијећа, што представља симбол седам принципа, као и афрички систем вриједности, а паљење свијећа симболизује древни ритуал „подизања свјетлости која траје“.[27] У средини је црна свијећа која представља јединство, са десне стране су три зелене свијеће које представљају земљу, а са лијеве стране су три црвене свијеће које представљају борбу Афроамериканаца или проливање крви.[29] Пети симбол је кукуруз, односно његови класови, који представљају симбол дјеце и будућности коју они оличавају. У Зулу културним наративима о поријеклу, стабљика кукуруза представља претке или родитеље, а кукуруз представља потомство у вјечном циклусу живота, смрти и поновног рођења.[27] Шести симбол је пехар јединства, који симболизује основни принцип и праксу принципа умоџе (јединства). Користи се за пиће након говора о јединству, а такође се користи и за поливање тамбика (либације) у ритуалу сјећања на претке и њиховог насљеђа.[27] Седми симбол су поклони, који симболизују труд и љубав родитеља, који награђују своју дјецу за преузете и извршене обавезе. Поклони обично не треба да буду прескупи и морају да садрже симбол насљеђа и књигу која одражава и појачава посвјећеност афричкој култури и знању.[27]

Два додатна симбола су бендера и постер или други приказ Нгузо Сабе.[27] Бендера је застава или барјак, на којој су црна, црвена и зелена боја, црна симболизује афрички народ, црвена њихову борбу, а зелена наду и будућност.[30] Представљање Нгузо Сабе кроз постер потврђује њихову централну улогу у животу и борби за добар свијет.[27] Такође, користе се бројне афричке књиге и умјетничка дјела, која представљају вриједности и концепте који одражавају афричку културу и допринос изградњи и јачању заједнице.[31]

Прославе

[уреди | уреди извор]
Жена пали свијеће за Кванзу.

Породице које славе Кванзу украшавају своја домаћинства умјетничким предметима, користи се традиционална афричка тканина као што је кенте, жене носе кафтан и износи се свјеже воће које представља афрички идеализам.[32] Уобичајено је да дјеца буду укључена у церемоније и да се одају поштовање и захвалност прецима поливањем либације, углавном уз заједнички пехар који се просљеђује свим слављеницима.[33] Људи који нису афроамериканци такође славе празник.[2]

Церемоније укључују музику и свирање бубњева, либације, читање књиге „Афрички завјет и принципи црнила“, размишљање о панафричким бојама, дискусију о афричком принципу дана или поглавља афричке историје, ритуал паљења свијећа, умјетничке представе и празник вјере познат као Караму ја имани.[34][35] Честита се обично ријечима „Џојоус Кванза“ (Joyous Kwanzaa),[36][37][38] а поздрав за сваки дан трајања празника је „Хабари Гани?“,[39] што на свахилију значи „Како сте?“[40]

У почетку су избјегавали мијешање празника или његових симбола, вриједности и праксе са другим празницима, јер су сматрали да би то нарушило принцип самоопредјељења и тиме нарушио интегритет празника, који је дјелимично замишљен као рекламација важних афричких вриједности. Током 2010-их и 2020-их, многе афроамеричке породице су почеле да славе Кванзу заједно са Божићем и Новом годином.[41]

Организују се и културне изложбе као што је Дух Кванзе, годишња прослава која се одржава у Центру за сценске умјетности Џон Ф. Кенеди и представља интерпретативни плес, афрички плес, пјесме и поезију.[42][43][44]

Караму

[уреди | уреди извор]

Караму ја имани (Празник вјере) је празник који се обично одржава 31. децембра, шестог дана Кванзе.[45] Развијен је у Чикагу током градског покрета панафричких организација 1971. године, када је то предложио Ханибал Африк, учитељ и један од оснивача школе усредсређене на Африку Шуле ја Ватото,[46] као промотивну и образовну кампању за цијелу заједницу.[47] Догађај је први пут организован 1. јануара 1973. на скупу којем је присуствовало око 200 људи у клубу Риџленд.[47]

Године 1992. Национални црни уједињени фронт (НБУФ) у Чикагу одржао је једну од највећих прослава у земљи, када су били укључени плес, омладински ансамбл и главни говор истакнутог лидера црних националиста Конрада Ворила.[48]

Адхеренција

[уреди | уреди извор]
Прослава Кванзе 2003. са оснивачем Мауланом Каренгом у средини.

Популарност прославе Кванзе је опала са опадањем популарности црног сепаратистичког покрета.[49][50][51][52] Прослава је опала и у комерцијалном и у контексту заједнице.[53][54][55] Професор Универзитета у Минесоти Кит Мејс је у књизи објавио цифре људи који је прослављају, истичући да их је тешко одредити и за три друга главна афроамеричка празника, које он назива Дан Мартина Лутера Кинга млађег, Дан Малколма Икса и Дан еманципације робова.[56]  Мејс је такође истакао да га у 21. вијеку славе и бијеле институције.[2]

У анкети Националне малопродајне федерације из 2019. године, 2,6 одсто људи који су планирали да прославе зимски празник рекло је да ће славити Кванзу,[57] а према истраживању из 2024. 14,4% становништва Сједињених Америчких Држава су Афроамериканци.[58]

Са почетком од 1990-их, празник се све више комерцијализовао, а прва Халлмарк картица је продата 1992. године.[59] Неки људи су изразили забринутост због тога што би комерцијализација могла да штети вриједностима празника.[60]

Препознавање

[уреди | уреди извор]

Прву Кванза марку, коју је дизајнирала Синтија Сент Џејмс, издала је Пошта Сједињених Америчких Држава 1997. године, а исте године је Бил Клинтон дао прву предсједничку објаву поводом обиљежавања празника.[61][62] Честитке поводом прославе Кванзе су након њега објавили предсједници Џорџ В. Буш,[36] Барак Обама,[63] Доналд Трамп[64] и Џо Бајден.[65]

Маја Анџелоу је приповиједала у документарном филму из 2008. о Кванзи, под називом Црна свијећа, који је написао и режирао Молефи Кете Асанте, а у којем је глумио Chuck D.[66][67]

У специјалу телевизијске серије Артур под називом Артуров савршени Божић, Брејнова породица је прославила Кванзу и додала је посебни Кванза сладолед (црвени, црни и зелени сладолед) на свој мени сладоледа.[68]

Ван Сједињених Америчких Држава

[уреди | уреди извор]

Друге земље у којима се слави Кванза су Јамајка, Француска, Канада и Бразил.[69]

У Канади се слави у провинцијама укључујући Саскачеван[70] и Онтарио, а Кванза недеља је први пут проглашена у Торонту 2018. године.[71] Постоје локални огранци који су се појавила 2010-их у провинцијама попут Британске Колумбије, гдје постоје много мање групе дијаспоре, а сматра се да су чланови вјероватно имигранти из земаља попут Уганде.[72]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б McCarthy, Kelly. „Kwanzaa 2024: Everything you need to know about the week-long holiday”. abc7.com. Приступљено 4. 1. 2025. 
  2. ^ а б в Scott, Megan K. (17. 12. 2009). „Kwanzaa celebrations continue, but boom is over, popularity fading”. The Plain Dealer (на језику: енглески). Associated Press. Приступљено 4. 1. 2025. 
  3. ^ Wilde, Anna Day (31. 12. 2020). „7 Mainstreaming Kwanzaa”. We Are What We Celebrate: 120—130. ISBN 9780814722916. doi:10.18574/nyu/9780814722916.003.0009. 
  4. ^ Wilde, Anna Day (1995). Mainstreaming Kwanzaa. 119. Public Interest. стр. 68–80. 
  5. ^ Blumenfeld, Warren J.; Joshi, Khyati Y.; Fairchild, Ellen E. (1. 1. 2009), „Christian Teachers and Christian Privilege”, Investigating Christian Privilege and Religious Oppression in the United States (на језику: енглески), Brill, стр. 133—149, ISBN 978-90-8790-678-8, doi:10.1163/9789087906788_009, Приступљено 4. 1. 2025 
  6. ^ Alexander, Ron (30. 12. 1983). „The Evening Hours”. The New York Times. Приступљено 4. 1. 2025. 
  7. ^ Williams, Max (24. 11. 2008). „Kwanzaa celebrates culture, principles”. brookhavencourier.com. Архивирано из оригинала 8. 7. 2011. г. Приступљено 4. 1. 2025. 
  8. ^ Mayes 2009, стр. 63–65.
  9. ^ Hartman, Holly. „Kwanzaa – Honoring the values of ancient African cultures”. Infoplease.com. Приступљено 4. 1. 2025. 
  10. ^ „Koje proslave se održavaju širom svijeta u decembru”. vijesti.me. 9. 12. 2024. Приступљено 4. 1. 2025. 
  11. ^ Mayes 2009, стр. 228.
  12. ^ Mayes 2009, стр. 84.
  13. ^ Halisi, Clyde; Mtume, James (1967). „Religion by Maulana Karenga”. The Quotable Karenga. Los Angeles: University of Sankore Press. стр. 25. 
  14. ^ Karenga, Maulana (1997). Kwanzaa: A Celebration of Family, Community and Culture. University of Sankore Press. стр. 121. ISBN 978-0943412214. 
  15. ^ Williams, Lena (20. 12. 1990). „In Blacks' Homes, the Christmas and Kwanzaa Spirits Meet”. The New York Times. Приступљено 4. 1. 2025. 
  16. ^ „Kwanzaa – African-American Holiday”. Encyclopædia Britannica. Encyclopædia Britannica, inc. Приступљено 4. 1. 2025. „Although Kwanzaa is primarily an African American holiday, it has also come to be celebrated outside the United States, particularly in the Caribbean and other countries where there are large numbers of descendants of Africans.” 
  17. ^ а б Waberi, Abdourahman (5. 1. 2017). „« Joyeux Kwanzaa, Monsieur Trump ! »”. lemonde.fr (на језику: француски). Приступљено 4. 1. 2025. 
  18. ^ Silverstein, Jason (26. 12. 2017). „Trump's Kwanzaa Statement Leaves Out Obama-Era Praise For African-American Values”. newsweek.com. Приступљено 4. 1. 2025. 
  19. ^ Hocker, Kristin (21. 12. 2021). „The Nguzo Saba: Guiding Principles for Kwanzaa and Beyond”. son.rochester.edu. Приступљено 4. 1. 2025. 
  20. ^ „Nguzo saba : the 7 principles”. Приступљено 4. 1. 2025. 
  21. ^ „The principles of Kwanzaa: Day Three Ujima”. africanamericanreports.com. 28. 12. 2019. Приступљено 4. 1. 2025. 
  22. ^ Karenga, Maulana (25. 7. 2022). „Swahili, Pan-Africanism and the Practice of Freedom: A Language of Liberation, Community and Culture – Part 2”. ibw21.org. Institute of the Black World 21st Century. Приступљено 4. 1. 2025. 
  23. ^ „Lighting the Kinara during Kwanzaa”. africanamericanculturalcenter-la.org. Приступљено 4. 1. 2025. 
  24. ^ а б в г д ђ е Karenga, Maulana (2008). „Nguzo Saba”. officialkwanzaawebsite.org. Архивирано из оригинала 31. 12. 2019. г. Приступљено 4. 1. 2025. 
  25. ^ а б „Kwanzaa Days: What are the seven principles and what do they represent?”. marca.com. 26. 12. 2024. Приступљено 4. 1. 2025. 
  26. ^ Raabe, Emily (2001). A Kwanzaa Holiday Cookbook. Rosen Publishing. стр. 12. ISBN 978-0823956296. 
  27. ^ а б в г д ђ е ж з Karenga, Maulana (9. 12. 2014). „Symbols and Insights of Kwanzaa: Deep Meanings and Expansive Message”. ibw21.org. Institute of the Black World 21st Century. Приступљено 4. 1. 2025. 
  28. ^ „Definition of KINARA”. www.merriam-webster.com (на језику: енглески). Приступљено 4. 1. 2025. 
  29. ^ „The Principles and Meaning of Kwanzaa”. Oprah Daily (на језику: енглески). 7. 12. 2020. Приступљено 4. 1. 2025. 
  30. ^ Angaza, Maitefa (2007). Kwanzaa – From Holiday to Every Day: A complete guide for making Kwanzaa a part of your life. New York: Dafina Books. стр. 56. ISBN 978-0758216656. 
  31. ^ „The Symbols of Kwanzaa”. officialkwanzaawebsite.org. Архивирано из оригинала 4. 12. 2016. г. Приступљено 4. 1. 2025. 
  32. ^ „The alternative to Christmas! Kwanzaa still celebrated among few in VI”. virginislandsnewsonline.com. 31. 12. 2012. Приступљено 4. 1. 2025. 
  33. ^ „Kwanzaa: An African-American cultural celebration”. amsterdamnews.com. 26. 12. 2017. Приступљено 4. 1. 2025. 
  34. ^ Johnson, James W.; Johnson, F. Francis; Slaughter, Ronald L. (1995). The Nguzo Saba and the Festival of Fruits. Gumbs & Thomas Publishers. стр. 42. ISBN 9780936073200. 
  35. ^ „A Great Kwanzaa Feast – Kwanzaa”. epicurious.com. Приступљено 4. 1. 2025. 
  36. ^ а б Bush, George W. (23. 12. 2004). „Presidential Kwanzaa Message, 2004” (Саопштење). Office of the Press Secretary. Приступљено 4. 1. 2025. 
  37. ^ „Clinton offers holiday messages”. CNN. 23. 12. 1997. Приступљено 4. 1. 2025. 
  38. ^ Gale, Elaine (26. 12. 1998). „Appeal of Kwanzaa continues to grow; holidays: today marks start of the seven-day celebration of African culture, which began in Watts 32 years ago and is now observed by millions.”. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала 5. 6. 2013. г. Приступљено 4. 1. 2025. 
  39. ^ „The Founder's Message 2000”. The Official Kwanzaa Web Site. Архивирано из оригинала 4. 12. 2016. г. Приступљено 4. 1. 2025. 
  40. ^ „Useful Swahili phrases”. omniglot.com. Приступљено 4. 1. 2025. 
  41. ^ „Kwanzaa (until Jan 1) in the United States”. timeanddate.com. Приступљено 4. 1. 2025. 
  42. ^ „The Spirit of Kwanzaa – The John F. Kennedy Center for the Performing Arts”. Kennedy-center.org. Приступљено 4. 1. 2025. 
  43. ^ „Dance Institute of Washington”. 21. 2. 2001. Архивирано из оригинала 21. 2. 2001. г. Приступљено 4. 1. 2025. 
  44. ^ „Kwanzaa Featured on This Year's Holiday U.S. Postage Stamp”. 19. 10. 2004. Архивирано из оригинала 19. 10. 2004. г. Приступљено 4. 1. 2025. 
  45. ^ Gibsone, Harriet; Hann, Michael (29. 6. 2015). „Glastonbury 2015: Sunday night as it happened – The Who, Paul Weller and Chemical Brothers”. theguardian.com. Приступљено 4. 1. 2025. 
  46. ^ Dean, Terry (6. 7. 2011). „School for children’ founder dies”. austinweeklynews.com. Приступљено 4. 1. 2025. 
  47. ^ а б Mayes, Keith (2006). Peniel, Joseph, ур. The Black Power Movement: Rethinking the Civil Rights-Black Power Era. Taylor & Francis Group. стр. 244—245. ISBN 978-0-415-94596-7. 
  48. ^ McFarland, Melanie (25. 12. 1992). „Kwanzaa Is A Time Of Reflection”. Chicago Tribune. Приступљено 4. 1. 2025. 
  49. ^ Stanley, Sharon (2017). An impossible dream? : racial integration in the United States. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0190639976. 
  50. ^ Hall, Raymond (1977). Black separatism and social reality : rhetoric and reason. New York: Pergamon Press. ISBN 9780080195100. 
  51. ^ Dattel, Gene (2019). „Separatism vs. Integration: Can Separate Ever Be Equal?”. Academic Questions. 32 (4): 476—486. S2CID 214460772. doi:10.1007/s12129-019-09822-4 (неактивно 1. 11. 2024). 
  52. ^ Neal, Mark Anthony (28. 12. 2012). „Is Kwanzaa Still A Thing?”. Tell Me More (интервју). Интервју са Мишелом Мартином. NPR. Приступљено 4. 1. 2025. 
  53. ^ Fantozzi, Madison (2016-12-25). „Polk events celebrate values of African culture”. The Ledger. Архивирано из оригинала 17. 11. 2023. г. Приступљено 4. 1. 2025. 
  54. ^ Demby, Gene (1. 1. 2013). „Significance Of Kwanzaa Changes Over The Years”. Morning Edition (интервју). Интервју са David Greene. NPR. Архивирано из оригинала 19. 11. 2023. г. Приступљено 4. 1. 2025. 
  55. ^ Schumacher-Matos, Edward (7. 1. 2013). „Gaining Or Losing Credibility By Humanizing A Reporter: A Kwanzaa Story”. NPR (NPR Public Editor column). Архивирано из оригинала 12. 12. 2024. г. 
  56. ^ Mayes 2009, стр. 210,274.
  57. ^ Yancey-Bragg, N'dea (2019-12-26). „From Umoja to Imani, Kwanzaa has 'won the hearts and minds of African people around the world”. USA Today. Архивирано из оригинала 12. 12. 2024. г. Приступљено 4. 1. 2025. 
  58. ^ Moslimani, Mohamad; Tamir, Christine; Budiman, Abby; Noe-Bustamante, Luis; Mora, Lauren (18. 1. 2024). „Facts About the U.S. Black Population”. austinweeklynews.com. Приступљено 4. 1. 2025. 
  59. ^ Martin, Douglas (20. 12. 1993). „The Marketing of Kwanzaa; Black American Holiday Earns Dollars, Causing Concern”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 4. 1. 2025. 
  60. ^ „Commercialized Kwanzaa worries enthusiasts”. Billings Gazette (на језику: енглески). 28. 12. 2001. Архивирано из оригинала 17. 11. 2023. г. Приступљено 4. 1. 2025. 
  61. ^ „William J. Clinton: Message on the Observance of Kwanzaa, 1997”. presidency.ucsb.edu. Архивирано из оригинала 31. 12. 2017. г. Приступљено 4. 1. 2025. 
  62. ^ Pleck, Elizabeth (2001). „Kwanzaa: The Making of a Black Nationalist Tradition, 1966–1990” (PDF). Journal of American Ethnic History. 20 (4): 3—28. JSTOR 27502744. doi:10.2307/27502744. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 3. 2017. г. 
  63. ^ „Statement by the President and the First Lady on Kwanzaa” (Саопштење). The White House. 26. 12. 2015. Приступљено 4. 1. 2025. 
  64. ^ „Presidential Message on Kwanzaa” (Саопштење). The White House. 26. 12. 2019. Приступљено 4. 1. 2025. 
  65. ^ Biden, Joe [POTUS] (26. 12. 2021). „As we begin the seven days of Kwanzaa, Jill and I send our best wishes to everyone celebrating.” (твит). Приступљено 4. 1. 2025 — преко Twitter-а. 
  66. ^ „Kwanzaa Celebration Captured In 'Black Candle'”. National Public Radio. 15. 12. 2008. Приступљено 4. 1. 2025. 
  67. ^ „Chuck D and Maya Angelou in Kwanzaa Documentary”. Essence. 18. 12. 2009. Приступљено 4. 1. 2025. 
  68. ^ „Arthur's Perfect Christmas”. Arthur. Сезона 5. 23. 11. 2000. PBS. 
  69. ^ Lord, Mark (22. 12. 2016). „Celebrating the life-affirming tenets of Kwanzaa”. Queens Chronicle. Приступљено 4. 1. 2025. 
  70. ^ „Sask. African Canadian Heritage Museum celebrates Kwanzaa in Regina – CBC News”. CBC. 28. 12. 2019. Приступљено 4. 1. 2025. 
  71. ^ „Proclamations declaring Kwanzaa week in Toronto and Brampton a first for Canada”. WBFO. 27. 12. 2018. Приступљено 4. 1. 2025. 
  72. ^ „Kwanzaa, the 7 most important days of the year, approaching for many African-Canadians”. Saanich News. 14. 12. 2021. Приступљено 4. 1. 2025. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кванза_(празник)&oldid=28953506”