Кеитаи
Кеитаи (јап. 継体天皇, владао 507-531. године), по јапанској традицији, 26. јапански цар. У стварности, био је владар[а] краљевине Јамато почетком 6. века.[2]
Владавина
[уреди | уреди извор]Пошто је неспособни и озлоглашени краљ Бурецу умро 507. без наследника, великаши краљевине Јамато изабрали су за новог цара Кеитаи-ја, далеког рођака царске династије у петом колену. Кеитаи-јева владавина сматра се почетком опадања војне моћи краљевине Јамато, која је водила агресивну спољну политику током периода експанзије у Кореји у 5. веку, где је од 366. постојала јапанска колонија у области Мимана (Каја на јапанском). Јачање краљевине Сила у југоисточној Кореји почетком 6. века угрозило је и јапанске поседе и југозападну краљевину Пекче, традиционалног савезника краљевине Јамато. Године 512. Кеитаи је предао 4 округа јапанске колоније Мимана краљевини Пекче, а следеће године још један округ, у покушају да ојача Пекче и тако заустави ширење Силе. Међутим, Сила је наставила да се шири на југ и запад, и 527. Кеитаи је одлучио да пошаље 60.000 ратника у Кореју како би повратио изгубљене поседе. Међутим, ова војска се задржала на Кјушуу због гушења побуне локалних племена (Иваијев устанак) и стигла је у Миману тек две године касније. Јапански заповедник (Кену но Оми) позвао је краљеве Пекчеа и Силе на преговоре, али они су остали без резултата, и војска Силе несметано је опљачкала неколико села у Мимани. Пошто је јапанска војска била немоћна да их заштити, краљ Мимане затражио је 1529. од краља Јаматоа да повуче своје трупе, а Кену но Оми умро је приликом повлачења. Кеитаи је умро 531, а неколико месеци касније краљевина Сила заузела је краљевство Мимана. Његова владавина била је крај славног петог века краљевине Јамато.[1]
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Владари краљевине Јамато носили су титулу велики краљ, дословни превод речи окими која је откривена на два записа из 5. века, на мачевима нађеним у погребним хумкама (кофун) у префектурама Кумамото и Саитама. Иако немамо писаних података о титулама ранијих Јамато владара, огромне погребне хумке подигнуте након средине 3. века у југоисточном делу провинције Јамато сведоче о постојању моћних владара у то време. Са друге стране, титула цара (тено) први пут се помиње у Таихо законику из 701. године.[1]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б The Cambridge history of Japan. John Whitney Hall, 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. 1988—1999. стр. 108. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588.
- ^ The Cambridge history of Japan. John Whitney Hall, 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. 1988—1999. стр. 144—150. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Људи | |
| Остале | |
