Пређи на садржај

Керсти Каљулаид

С Википедије, слободне енциклопедије
Керсти Каљулаид
Kersti Kaljulaid
Лични подаци
Датум рођења(1969-12-30)30. децембар 1969. (54 год.)
Место рођењаТарту, Естонска ССР, Совјетски Савез
УниверзитетТарту универзитет
Породица
СупружникГеорги-Рене Максимовски
Деца4 (три сина и ћерка)
Политичка каријера
Политичка
странка		Pro Patria Union
(2001–2004)
Независна
(2004–данас)
Председница Естоније
10. октобар 2016 — 11. октобар 2021.
ВладаТави Ројвас
Јури Ратас
Каја Калас
ПретходникТомас Хендрик Илвес
НаследникАлар Карис
Керсти Каљулаид (2021)

Керсти Каљулаид (ест. Kersti Kaljulaid; Тарту, 30. децембар 1969) естонска је политичарка, бивша председница Естоније од 2016. до 2021. године. Она је прва жена на челу Естоније од проглашења независности 1918. године, као и најмлађа особа на тој функцији, са својих 46 година.[1] Она је бивша државна службеница, служила је као представница Естоније при Европском финансијском суду од 2004. године до 2016. године.[2] Након више неуспелих изборних кругова естонских председничких избора 2016. године, већина парламентарних партија ју је номиновало за заједничку кандидаткињу на место председника Естоније и она је била једина пријављена кандидаткиња у том кругу. Изабрана је за председницу државе 3. октобра 2016. године са 81 позитивним гласом и 17 уздржаних.[3][4]

Образовање

[уреди | уреди извор]

Године 1987, завршила је средњу школу 44 у Талину, а током студија била је члан студентског научног удружења, специјализујући се за орнитологију.[5][6] Године 1992, дипломирала је на Универзитету Тарту уз похвале као биолог. Мастер је завршила на истом универзитету на пољу Пословни менаџмент.[7] Њена теза гласи: "Riigi poolt asutatud sihtasutuste juhtimissüsteemi täiustamine", односно „Унапређење система организације фондација финансираних од стране државе”.[8]

Пословна каријера

[уреди | уреди извор]
Керсти Каљулаид (2015)

Од 1996. до 1997. Каљулаид је била менаџер продаје у државној мобилној компанији Eesti Telefon, затим од 1997. до 1998. године као менаџер пројеката у компанији Hoiupanga Investeeringute AS. Од 1998. до 1999. године радила је у одељењу за банкарско инвестирање у компанији Hansapank Markets.[8][2] Од 1999. до 2002. године, била је запослена као економски саветник естонског премијера Марта Лара.[2] Од 2002. до 2004. године била је директорка електране Иру која је у склопу државне енергетске компаније Eesti Energia.[9] Била је прва жена на челу електране у Естонији.[1]

Године 2004, када је Естонија постала чланица Европске уније, Керсти Каљулаид је постављена на место државне представнице у Европском финансијском суду.[1] Од 2011. године, она је председница управног одбора на Универзитету у Тартуу.[10]

Политичка каријера

[уреди | уреди извор]
Керсти Каљулаид (2016)

Каљулаид се изјашњава као либерални конзервативац.[11] Подржавала је јако цивилно друштво уз мање државног уплитања, стављајући фокус на важност пружања помоћи онима у невољи.[1][12] Исказује либералне ставове о социјалним питањима попут права ЛГБТ особа и имиграције.[1] Често је објављивала своје мишљење у естонским медијима, у вези са ставом Естоније о социјалним и економским питањима. Такође, редовна је учесница политичких аналитичарских програма на радију Куку.[13]

Од 2001. године до 2004. године, била је чланица политичке партије Pro Patria Union, из које је настала садашња партија Pro Patria and Res Publica Union,[14] али се није кандидовала на изборима.[2]

С обзиром на то да је њено чланство у Европском финансијском суду престало 7. маја 2016. године, она је најављена као нова управница Центра за изучавање лиценци PRAXIS од новембра 2015. године. Иако је влада Естоније требало да обезбеди њену замену у Суду до 7. фебруара 2016. године, то се није догодило до краја њеног уговора, те она и даље држи ту позицију.[15][16][17]

Дана 19. фебруара 2016. године, новоосновани Саветодавни одбор за праћење развоја при естонском парламенту изабрао је Керсти за председницу одбора.[18]

Након више неуспелих изборних кругова на естонским председничким изборима у августу и септембру 2016. године, такозвано „веће Стараца” естонског парламента, у чијем су саставу представници свих политичких странака, тражило је Керстин пристанак, а затим ју је предложило као једину кандидаткињу на место председника државе и свој избор ставило на гласање члановима парламента 3. октобра 2016. године. Њена кандидатура званично је поднета 30. септембра.[19] Гласноговорник естонског парламента Еики Нестор изјавио је да је Керсти Каљулаид засигурно обезбедила 68 гласова од укупно 101 члана Парламента, али се тада још увек нису знали тачни резултати.[20] На крају је објављено да је њену кандидатуру подржало 90 чланова парламента.[21] Победила је на изборима са 81 позитивним гласом, 17 уздржаних и ниједним негативним, док је једино странка ЕКРЕ, која има 7 гласова, јавно изјавила да неће подржати њену кандидатуру.[22] Једини разлог противљења који се помињао током њене кандидатуре у медијима, било је то што је релативно непозната народу, у односу на друге кандидате који су имали кампање.[3][23][24][25] Она се супротставила противљењима у свом отвореном писму јавности и на многим интервјуима, обећавајући да ће постати познатија широм земље, директно разговарајући са народом.[26]

Награде

[уреди | уреди извор]
  • 2009. године, Естонски европски покрет ју је именовао Европљанком године;[27]
  • 2014. године, Естонско отворена фондација јој је уручила Награду јединства за њене анализе и коментаре којима је објаснила функционисање Европске уније грађанима Естоније.[28]

Лични живот

[уреди | уреди извор]

Керсти Каљулаид има ћерку и сина из првог брака, а постала је и баба.[29] Њен други муж је Георги-Рене Максимовски, и имају два сина.[30][31] Керстин полубрат, политичар Рејмонд Каљулаид, начелник је северноталинског дистрикта.[32]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д Former European auditor Kersti Kaljulaid elected president of Estonia Estonian World, 2.10.2016. Приступљено 13.10.2016.
  2. ^ а б в г Kes on Kersti Kaljulaid? Архивирано на сајту Wayback Machine (1. октобар 2016) Postimees, 27 September 2016 (естонски). Приступљено 13.10.2016.
  3. ^ а б Kersti Kaljulaid sai 81 häälega uueks Eesti presidendiks ERR, 3.10.2016. (естонски). Приступљено 13.10.2016.
  4. ^ „Estonia's parliament elects country's first female president”. Reuters. 3. 10. 2016. Приступљено 13. 10. 2016. 
  5. ^ Tallinna Mustamäe Gümnaasiumi vilistlased (естонски). Приступљено 13.10.2016.
  6. ^ Kaljulaid, K (1986). Vainurästa (Turdus ilacius) pesitsusbioloogiast Eestis. . In: Eesti NSV Õpilaste Teadusliku Ühingu VI teaduskonverentsi teesid, Tallinn. стр. 24 (in Estonian)
  7. ^ Kersti Kaljulaid – elu Euroopas, kodu Eestis Архивирано на сајту Wayback Machine (3. октобар 2016) Postimees, 7.05.2011. Приступљено 13.10.2016.
  8. ^ а б Kersti Kaljulaid. "The improvement of the management system of state-founded foundations"] in ETIS, the Database of Estonian Science (естонски) Приступљено 13.10.2016.
  9. ^ ETIS (in Estonian)
  10. ^ Tartu Ülikooli nõukogu esimeheks sai Kersti Kaljulaid Архивирано на сајту Wayback Machine (24. август 2018), University of Tartu's press release, 2011 (естонски). Приступљено 13.10.2016.
  11. ^ Otti Eylandt, Kersti Kaljulaid: inimestega tuleb rääkida – igal pool toimib Eesti Päevaleht, 29 September 2016 (естонски). Приступљено 13.10.2016.
  12. ^ Kersti Kaljulaid: pagulasküsimuses on vaja julgust nagu iseseisvuse taastamise ajal Архивирано на сајту Wayback Machine (11. октобар 2016) Postimees, 9 September 2015 (естонски). Приступљено 13.10.2016.
  13. ^ Eurominutid kuku.postimees.ee. Приступљено 13.10.2016.
  14. ^ Estonian Business Register Архивирано на сајту Wayback Machine (21. октобар 2013) (естонски)
  15. ^ Praxist valiti juhtima Kersti Kaljulaid UT, November 2015 (естонски). Приступљено 13.10.2016.
  16. ^ Kersti Kaljulaiu ametiaeg Euroopa Kontrollikojas lõppes, kuid ta jääb valitsuse otsustamatuse tõttu ametisse ega saa asuda Praxise juhiks Delfi, 6.05.2016 (естонски). Приступљено 13.10.2016.
  17. ^ Kaljulaid: viivitus teeb kontrollikoja töö keerulisemaks, kuid tuleme toime Архивирано на сајту Wayback Machine (1. октобар 2016) BNS/Postimees, 29.04.2016 (естонски). Приступљено 13.10.2016.
  18. ^ Arenguseire nõukoja esimeheks valiti Kersti Kaljulaid Estonian National Broadcasting (ERR), 19.06.2016 (естонски). Приступљено 13.10.2016.
  19. ^ "FOTOD ja VIDEO | Vanematekogu tegi ettepaneku esitada presidendikandidaadiks Kersti Kaljulaid" Estonian National Broadcasting (ERR), 27.09.2016 (естонски). Приступљено 13.10.2016.
  20. ^ Estonia: Parlt parties voice support of Kaljulaid's candidacy BNS/The Baltic Times, 28.09.2016. Приступљено 13.10.2016.
  21. ^ В поддержку кандидатуры Керсти Кальюлайд было собрано 90 подписей BNS/Postimees, 30.09.2016 (руски). Приступљено 13.10.2016.
  22. ^ EKRE ei ole muutnud Kaljulaidi suhtes meelt ja oma hääli talle ei anna Архивирано на сајту Wayback Machine (5. октобар 2016) Postimees, 3.10.2016 (естонски). Приступљено 13.10.2016.
  23. ^ DELFI TÄNAVAKÜSITLUS: Kui tuntud on Kersti Kaljulaid rahva seas? Delfi, 27.09.2016 (естонски). Приступљено 13.10.2016.
  24. ^ Kaljulaiust: rahvale tundmatu inimene, kelle nimegagi eksitakse Архивирано на сајту Wayback Machine (22. мај 2020) Postimees, 28.09.2015 (естонски). Приступљено 13.10.2016.
  25. ^ JANEK MÄGGI: Eestile otsiti presidenti justkui personalifirma kaudu Архивирано на сајту Wayback Machine (17. септембар 2017) Pealinn, 3.10.2015 (естонски). Приступљено 13.10.2016.
  26. ^ Kersti Kaljulaid: minu kiri kõigile Eestimaa inimestele Архивирано на сајту Wayback Machine (5. октобар 2016) Postimees, 29.09.2015 (естонски). Приступљено 13.10.2016.
  27. ^ Aasta eurooplaseks valiti Kersti Kaljulaid Архивирано на сајту Wayback Machine (1. октобар 2016) BNS/Postimees, 9.05.2009 (естонски). Приступљено 13.10.2016.
  28. ^ The Unity Award Архивирано на сајту Wayback Machine (31. март 2019), Open Estonian Foundation (естонски). Приступљено 13.10.2016.
  29. ^ Kersti Kaljulaid ujub presidendiakvaariumis üksinda: nad on kõik mu seljataga olemas, mu perekond Delfi, 28.09.2016 (естонски). Приступљено 13.10.2016.
  30. ^ Kes on Kersti Kaljulaiu salapärane abikaasa Georgi-Rene Maksimovski? Õhtuleht, 29.09.2016 (естонски). Приступљено 13.10.2016.
  31. ^ TTÜ lõpetajad 1918–2006, Tallinn Technical University (естонски). Приступљено 13.10.2016.
  32. ^ Ühe perekonna tähtis nädal: Eesti uueks presidendiks võib saada äsja abielu lahutanud Raimond Kaljulaiu poolõde Delfi, 27.09.2016 (естонски). Приступљено 13.10.2016.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Керсти Каљулаид на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Керсти_Каљулаид&oldid=28632873”