Кестутис Шапка — Википедија

Кастутис Шипка Кестутис Шапка
Кестутис Шапка 1972. год.
Лични подаци
Датум рођења	(1949-11-15)15. новембар 1949. (75 год.)
Место рођења	Виљнус, Совјетски Савез данас Литванија
Држављанство	совјетско
Висина	1,91 м
Маса	85 кг
Спортске информације
Клуб	АК Динамо Вилнус

Освојене медаље
Представљајући Совјетски Савез
Атлетика
Скок увис
Европска првенства на отвореном
	1971. Хелсинки	2,20
	1974. Рим	2,25
Европска првенства у дворани
	1972. Гренобл	2,22
	1974. Гетеборг	2,22

Кестутис Шапка (Виљнус, 15. новембар 1949) је литвански атлетичар специјализован за скок увис, који је представљао Совјетски Савез, јер је тада Литванија била у саставу Совјетског Савеза.

На Летњим олимпијским играма 1972. у Минхену заузео је 12 место. На Европском првенствуна на отвореном 1971. године постао је европски првак, а три године касније освојио је сребрну медаљу.^[1]. Два пута је био на постољу Европског првенства у дворани 1972. ^[2] и 1974.^[3].

Лични рекорд 2,25 м на отвореном поставио је 4. септембра 1974. у Риму , а у дворани 2,22 м 11. март 1972. у Греноблу.

Каријеру као скакач у вис завршио је због поновљених повреда. Радио је као тренер у Вилниусу.

Значајнији резултати

[уреди | уреди извор]

Година	Такмичење	Место	Пласман	Резултат	Детаљи
Совјетски Савез
Скок увис
1971.	Европско првенство у дворани	Бугарска, Софија	6. место	2,14	[3]
1971.	Европско првенство на отвореном	Финска, Хелсинки		2,20	[4]
1972.	Европско првенство у дворани	Француска, Гренобл		2,22	[5]
1972 .	Олимпијске игре	Западна Немачка, Минхен	12. место	2,15	[6]
1974	Европско првенство у дворани	Шведска Гетеборг		2,22	[7]
1974	Европско првенство на отвореном	Италија Рим		2,25	[8]

Референце

[уреди | уреди извор]

Европски прваци у атлетици - скок увис

мушкарци

на отвореном
1934: Калеви Коткас (ФИН) • 1938: Курт Лундквист (ШВЕ) • 1946: Антон Болиндер (ШВЕ) • 1950: Алан Патерсон (ВБ) • 1954: Бент Нилсон (ШВЕ) • 1958: Рикард Дал (ШВЕ) • 1962: Валериј Брумељ (СССР) • 1966: Жак Мадибо (ФРА) • 1969: Валентин Гаврилов (СССР) • 1971: Кестутис Шапка (СССР) • 1974: Јеспер Теринг (ДАН) • 1978: Владимир Јашченко (СССР) • 1982: Дитмар Мегенбург (ФРГ) • 1986: Игор Паклин (СССР) • 1990: Драгутин Топић (ЈУГ) • 1994: Стајнар Хен (НОР) • 1998: Артур Партика (ПОЉ) • 2002: Јарослав Рибаков (РУС) • 2006: Андреј Сиљнов (РУС) • 2010: Александар Шустов (РУС) • 2012: Роберт Грабарз (ВБ) • 2014: Богдан Богдаренко (УКР) • 2016: Ђанмарко Тамбери (ИТА) • 2018: Матеуш Пжибилко (НЕМ) • 2022: Ђанмарко Тамбери (ИТА) • 2024: Ђанмарко Тамбери (ИТА)
у дворани
1970: Валентин Гаврилов (СССР) • 1971: Иштван Мајор (МАЂ) • 1972: Иштван Мајор (МАЂ) • 1973: Иштван Мајор (МАЂ) • 1974: Кестутис Сапка (СССР) • 1975: Владимир Мали (ЧЕХ) • 1976: Sergey Senyukov (СССР) • 1977: Јацек Вшола (ПОЉ) • 1978: Владимир Јашченко (СССР) • 1979: Владимир Јашченко (СССР) • 1980: Дитмар Мегенбург (ФРГ) • 1981: Роланд Далхојзер (ШВА) • 1982: Дитмар Мегенбург (ФРГ) • 1983: Карло Тренхард (ФРГ) • 1984: Дитмар Мегенбург (ФРГ) • 1985: Патрик Шеберг (ШВЕ) • 1986: Дитмар Мегенбург (ФРГ) • 1987: Патрик Шеберг (ШВЕ) • 1988: Патрик Шеберг (ШВЕ) • 1989: Дитмар Мегенбург (ФРГ) • 1990: Артур Партика (ПОЉ) • 1992: Патрик Шеберг (ШВЕ) • 1994: Далтон Грант (ВБ) • 1996: Драгутин Топић (ЈУГ) • 1998: Артур Патрика (ПОЉ) • 2000: Вјачеслав Вороњин (РУС) • 2002: Стефан Странд (ШВЕ) • 2005: Стефан Холм (ШВЕ) • 2007: Стефан Холм (ШВЕ) • 2009: Иван Ухов (РУС) • 2011: Иван Ухов (РУС) • 2013: Сергеј Мудров (РУС) • 2015: Данил Циплаков (РУС) • 2017: Силвестер Беднарек (ПОЉ) • 2019: Ђанмарко Тамбери (ИТА) • 2021: Максим Недасекау (БЛР) • 2023: Даув Амелс (ХОЛ)

Жене

на отвореном
1938: Ибоља Чак (МАЂ) • 1946: Анe-Мари Колшен (ФРА) • 1950: Шила Лервил (ВБ) • 1954: Телма Хопкинс (ВБ) • 1958: Јоланда Балаш (РУМ) • 1962: Јоланда Балаш (РУМ) • 1966: Тајсија Ченчик (СССР) • 1969: Милослава Рескова (ЧЕХ) • 1971: Илона Гузенбауер (АУТ) • 1974: Роземари Акерман (ГДР) • 1978: Сара Симеони (ИТА) • 1982: Улрике Мајфарт (ФРГ) • 1986: Стефка Костадинова (БУГ) • 1990: Хајке Хенкел (ФРГ) • 1994: Брита Билач (СЛО) • 1998: Моника Јагар (РУМ) • 2002: Кајса Бергквист (ШВЕ) • 2006: Тија Хелебаут (БЕЛ) • 2010: Бланка Влашић (ХРВ) • 2012: Рут Беитија (ШПА) • 2014: Рут Беитија (ШПА) • 2016: Рут Беитија (ШПА) • 2018: Марија Ласицкене (РУС) • 2022: Јарослава Махучих (УКР) • 2024: Јарослава Махучих (УКР)
у дворани
1970: Илона Гузенбауер (АУТ) • 1971: Милада Карбанова (ЧЕХ) • 1972: Рита Шмит (ДДР) • 1973: Јорданка Благоева (БУГ) • 1974: Роземари Акерман (ДДР) • 1975: Роземари Акерман (ДДР) • 1976: Роземари Акерман (ДДР) • 1977: Сара Симеони (ИТА) • 1978: Сара Симеони (ИТА) • 1979: Андреа Матај (МАЂ) • 1980: Сара Симеони (ИТА) • 1981: Сара Симеони (ИТА) • 1982: Улрике Мајфарт (ФРГ) • 1983: Тамара Бикова (СССР) • 1984: Улрике Мајфарт (ФРГ) • 1985: Стефка Костадинова (БУГ) • 1986: Андреја Бинијас (ДДР) • 1987: Стефка Костадинова (БУГ) • 1988: Стефка Костадинова (БУГ) • 1989: Алина Астафеј (РУМ) • 1990: Хајке Хенкел (ФРГ) • 1992: Хајке Хенкел (НЕМ) • 1994: Стефка Костадинова (БУГ) • 1996: Алина Астафеј (НЕМ) • 1998: Моника Јагар (ЧЕШ) • 2000: Кајса Бергквист (ШВЕ) • 2002: Марина Купцова (РУС) • 2005: Ана Чичерова (РУС) • 2007: Тија Хелебаут (БЕЛ) • 2009: Аријана Фридрих (НЕМ) • 2011: Антонијета ди Мартино (ИТА) • 2013: Рут Беитија (ШПА) • 2015: Марија Кучина (РУС) • 2017: Ајрине Палшуте (ЛИТ) • 2019: Марија Ласицкене (РУС) • 2021: Јарослава Махучих (УКР) • 2023: Јарослава Махучих (УКР)