Кинески културни центар
| Кинески културни центар | |
|---|---|
 Кинески културни центар | |
| Опште информације | |
| Место | Београд |
| Општина | Нови Београд |
| Време настанка | 2020 |
Кинески културни центар је мултифункционални објекат који се гради у улици Трешњиног цвета на Новом Београду. Зграда центра замишљена је као платформа за продубљивање културне и економске сарадње Србије и Кине.
Историја
[уреди | уреди извор]На месту срушене кинеске амбасаде у НАТО бомбардовању 1999. године, када су погинула 3 кинеска новинара и рањено још двадесет људи, тадашњи амбасадор Кине Веи Ђинхуа је 2011. године објавио да ће се градити Културни центар. Тада су амбасадор и делегација Удружења новинара Србије положили венце на спомен плочу постављену у знак сећања на овај трагичан догађај.[1]
У јуну месецу 2016. године, кинески председник Си Ђинпинг и српски председник Томислав Николић положили су камен темељац за изградњу Кинеског културног центра, на месту срушене кинеске амбасаде. Затим су откривене табле ново-именоване Конфучијеве улице и Трга пријатељства Србије и Кине и преузет споменик кинеском филозофу Конфучију који ће бити постављен испред будућег центра.[2]
Изградња Кинеског културног центра започела је 2017. године, завршена 2020. године. Идејно решење урадиле су кинеске архитекте, док је главни пројектант Енергопројект Урбанизам и архитектура АД. Извођач радова је компанија Енергопројект Високоградња АД, а стручни надзор обавља компанија Машинопројект Копринг АД, Београд. Тип услуге је: кључ у руке.[3][4]
Карактеристике објекта
[уреди | уреди извор]Кинески културни центар је први на Балкану и један од највећих ове врсте у свету, укупне површине 32 300 м², од чега је око 23 400 м² на надземним етажама. Висина објекта је 32 м, а вредност инвестиције 45 милиона евра. Изградњу финансира EMPIRET d.o.o. испред државне грађевинске компаније Shandong Hi-Speed Group.
Објекат има 9 спратова, и две подземне етаже, са гаражом за 218 возила. Подељен је на три функционалне целине:
- културни центар отворен за посетиоце
- пословни део са канцеларијским простором за привредна представништва
- апартманско-резиденцијални комплекс са 19 апартмана и 35 соба за смештај дипломата, запослених и гостујућих делегација.
У оквиру културног центра налазиће се бројни садржаји за све грађане, као што је: мултимедијална сала, сале за презентације, учионице и галерије.[5][6][7]
Поред тога, према речима кинеске амбасадорке Чен Бо, објекат има и библиотеку, учионицу за кинески језик, салу за борилачке вештине и кухињу, као и салу са 200 седишта, у којој могу да се организују концерти и сл.[8]
Садржај
[уреди | уреди извор]У приземљу ће се налазити велики инфо-пулт, где ће грађани Србије моћи да се комплетно информишу о туристичкој понуди Кине. Очекује се да ће ово врло брзо постати значајно место за сусрет култура двеју држава, пошто ће у мултифункционалној дворани бити одржавани скупови, конгреси, састанци, неке мање представе или догађаји поучног карактера. Такође, у великој изложбеној сали мајстори сликарства из Кине излагаће своја остварења, а истовремено могу да се организују презентације и предавања са мањим бројем људи. Учионице у којима ће деца из наше земље моћи да уче кинеско традиционално сликарство и уметност, свирање музичких инструмената, плесове и балет биће на приземљу и првом спрату, као и учионице за језике, борилачке вештине, а и кулинарски специјалитети ће моћи да се савладају уз присуство кинеских гастрономских мајстора.
Поред терасе од 700 квадрата и унутрашње велике сале, предвиђене су још три мање за ручавање, са великим округлим столовима. На зидовима ходника налазиће се фотографије из Кине. Центар ће имати и библиотеку са бројним делима ондашњих књижевника, али и кутак за малишане и њихову разоноду.
Спољашњи изглед
[уреди | уреди извор]Фасада је направљена двослојно, унутрашњост је у стаклу, а на спољашњости специјални бетон, са изолационим међупростором од 60 cm. Идеја пројектанта је била да се на згради види класична кинеска слика, односно обриси планине и воде.[9]
Аутори су као инспирацију користили кинески пејзаж приказан у традиционалној сликарској техници туша. Распоредом отвора различитих величина на површини фасаде добија се слика традиционалног кинеског пејзажа.
Испред културног центра поново ће бити постављени, на одговарајуће место, споменик Конфучију, кинеском филозофу и реформатору, као и спомен плоча, на посебном постаменту.
Занимљивости
[уреди | уреди извор]Дана 29. новембра 2018. године отворен је у Пекингу Културни центар Србије „Иво Андрић”, други културни центар Србије у свету, поред оног наслеђеног у Паризу, који постоји више деценија.[10]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Kineski kulturni centar na mestu srušene ambasade u Beogradu”. gradjevinarstvo.rs. Приступљено 6. 10. 2020.
- ^ Jiheng, Fu. „Si i Nikolić položili kamen temeljac za Kineski kulturni centar”. serbian.cri.cn. Приступљено 6. 10. 2020.
- ^ Цонић, Игор. „Fotoreportaža s gradilišta Kineskog kulturnog centra u Novom Beogradu”. gradnja.rs. Приступљено 6. 10. 2020.
- ^ „Kineski kulturni centar”. energovg.rs. Приступљено 6. 10. 2020.
- ^ „ZGRADA O KOJOJ SE PRIČA: Kineski kulturni centar uskoro gotov”. mondo.rs. Приступљено 6. 10. 2020.
- ^ Vidaković, Katarina. „Ovako će izgledati Kineski kulturni centar”. danubeogradu.rs. Приступљено 6. 10. 2020.
- ^ Šormaz, Kristina. „Da li ste videli SPEJS-ŠATL ZGRADU? Ovo je objekat o kojem PRIČA CEO GRAD, evo gde se nalazi i ko su GAZDE”. blic.rs. Приступљено 6. 10. 2020.
- ^ „Ambasadorka Čen Bo: Kineski kulturni centar pri kraju”. danas.rs. Приступљено 6. 10. 2020.
- ^ „Кинески културни центар у Београду: На месту које је НАТО бомбардовао 1999. гради се велелепна грађевина”. in4s.net. Приступљено 6. 10. 2020.
- ^ „Nova vrata srpske kulture: Otvoren Kulturni centar Srbije u Pekingu”. b92.net. Приступљено 6. 10. 2020.