Кинтиља

Кинтиља (шп. quintilla) је строфа у шпанској књижевности која се састоји из пет кратких стихова (versos de arte menor). Распоред риме исти је као и код кинтета, с тим што се кинтето састоји од дугих стихова (versos de arte mayor). Рима је слободна, али постоје два услова:

1) да се не појављују три стиха у низу са истом римом;

2) да последња два стиха не буду пареадо.

Према томе, распоред риме може бити један од следећих: (abaab), (ababa), (abbab), (aabab) или (aabba).

Изгледа да је кинтиља настала од редондиље тако што јој је додат пети стих. У шпанској поезији се као независан стих појављује у XV веку у комбинацији са другим врстама строфа. У позоришту барока су је употребљавали комбинујући је са редондиљама. У неокласицизму популарност јој опада, али, заједно са редондиљом и кинтетом оживљава у романтизму, све до почетка модерне књижевности.

Познато дело написано у овој метричкој форми је El Isidro Лопеа де Веге. Он их је називао редондиљама.

Пример

Los vallados y los hoyos,

en las viñas igualados,

de nieve estaban cuajados,

pareciendo los arroyos

lazos de plata en los prados.

(Lope de Vega, El Isidro, одломак)

Quilis, Antonio, Métrica española, Ediciones Ariel. 14ª edición. Madrid, 2001.