Кит Џарет
Кит Џарет | |
---|---|
![]() | |
Лични подаци | |
Датум рођења | 8. мај 1945. |
Место рођења | Алентаун, Пенсилванија, САД |
Кит Џарет (енгл. Keith Jarrett; Алентаун, Пенсилванија, 8. мај 1945), је амерички пијаниста и композитор.[1] Почео је каријеру у оркестрима Арта Блејкија, Чарлса Лојда и Мајлса Дејвиса, да би се од седамдесетих година наовамо прославио као композитор, вођа сопственог оркестра и соло извођач, како у џезу, тако и у класичној музици. У својој импровизацији, Џарет везује различите правце музике: џез, класичну музику, блуз, госпел и фолк.
У класичној музици се опробао пуно пута, наступајући и снимајући клавирске концерте В. А. Моцарта, "Добро темперовани клавир" и сонате Ј. С. Баха, онда дела Хендла и Шостаковича.
Као члан бенда Мајлса Дејвиса гостовао је на једном од два концерта у Београду 1971. године, што је забележено на Дејвисовом албуму "Another Bitches Brew: Two Concerts in Belgrade".
Соло клавир
[уреди | уреди извор]![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4d/Keith_Jarrett.jpg/220px-Keith_Jarrett.jpg)
1971. године Кит Џарет издаје албум соло клавира под називом Facing You.
Почиње са соло наступима, где без икакве претходне припреме ствара музику на сцени.
Његов најпознатији соло концерт снимљен је у Келну 1975. и састоји се од сат и по времена непрестане импровизације.
Овај концерт који умало није отказан (Џарету у Келн није стигао његов клавир) постао је један од најпродаванијих џез албума свих времена.
Остали снимљени соло концерти су у Бремену и Лозани (1973), Паризу (1988), Бечу (1991) и миланском театру „Ла Скала“ (1995).
Трио и квартет
[уреди | уреди извор]Први Џаретов трио, из 1968. године и са којим је свирао повремено седамдесетих година, чинили су бубњар Пол Моушан (Paul Motian) и басиста Чарли Хејден. Често би овај трио прерастао у квартет доласком саксофонисте Дјуија Редмана.
Почетком седамдесетих, Кит Џарет одлази у Норвешку где формира квартет са Јаном Гарбареком на саксофону, Палеом Данијелсоном на басу и Јоном Кристенсеном на бубњевима.
Углавном пишући за јединствени Гарбареков глас, са овим квартетом Кит Џарет потписује албуме Belonging (1974), Personal Mountains (1979), My Song (1978) и Nude Ants (1979), док само са Гарбареком наставља сарадњу на албумима какав је и Luminessence из 1974. и Arbour Zena из (1975) .
Од средине осамдесетих година Кит Џарет наступа у џез трију са басистом Гаријем Пикоком и бубњарем Џеком Деџонетом. Овај трио је познат као „други амерички трио“ или „стандард трио“ јер репертоар за разлику од ауторског репертоара првог трија чине углавном џез стандарди.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Keith Jarrett | Biography, Music, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-31.