Пређи на садржај

Клајпеда

Координате: 55° 42′ 36″ С; 21° 08′ 01″ И / 55.710011° С; 21.133523° И / 55.710011; 21.133523
С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Клаипеда)
Клајпеда
литв. Klaipėda
Old timber framed houses
Teatro aikšté (Theatre Square)
Клајпеда
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Литванија
ОкругОкруг Клајпеда
Општина{{{општина}}}
Становништво
Становништво‍
 — 2024.160.357[1]
Географске карактеристике
Координате55° 42′ 36″ С; 21° 08′ 01″ И / 55.710011° С; 21.133523° И / 55.710011; 21.133523
Површина98,35 (шири део града 1.938,5) km2
Клајпеда на карти Литваније
Клајпеда
Клајпеда
Клајпеда на карти Литваније
Веб-сајт
Званична презентација града

Клајпеда (литв. Klaipėda, нем. Memel, рус. Клайпеда, пољ. Kłajpeda) је трећи град по величини у Литванији, смештен у њеном западном делу. Град је управно средиште истоименог Клајпеда округа.

Клајпеда је и једина велика лука Литваније, смештена на обалама Балтичког мора.[2] Лука Клајпеда данас повезује Литванију са Шведском, Данском и Немачком. Поред града се налазе популарна одмаралишта Неринга и Паланга.

Порекло назива

[уреди | уреди извор]

Древни, немачки назив града је Мемел, који изведен од назива тевтонског замка на месту данашњег града, Мемелбурга. Сматра се да је назив куронијског порекла. Дати назив као службени назив града био од 1252—1923. и од 1939—1945..

Литвански облик Клајпеда се користи у литванским изворима од 15. века. Град се првобитно помиње као Калојпеде у Витолдовом писму 1413. године,[3] а у преговарачким документима из 1420. године град је назван Клајпеда.[4] Као једини у званичној употреби од 1945. године.

Грб

[уреди | уреди извор]

Савремени грб настао је рестаурацијом старих печата града Мемела (аналогно онима који су коришћени 1446, 1605. и 1618. године). Потврђен је 1. јула 1992. године.[5]

Географија

[уреди | уреди извор]

Клајпеда је смештена у западном делу Литваније. Од главног града Вилњуса град је удаљен 310 км западно, а од Каунаса, другог по величини града у држави, 215 км западно.

Рељеф: Град Клајпеда се налази у југоисточном делу Балтичког мора. Град се образовао у равничарском, некад мочварном подручју, на северном крају Курског залива, који је одељен Курском превлаком од главнине мора. Стратешки, Клајпеда је постављена на улазу у залив, па се из ње надзире велики део овог дела Балтика.

Клима: У Каунасу влада континентална клима.

Воде: Клајпеда је смештена на Балтичком мору. Град је велика лука, а северно од града пружа се „литванска ривијера“ (Паланга, Неринга).

Историја

[уреди | уреди извор]
Лука Клајпеда
Стара разгледница Клајпеде
Пешачка улица у старом језгру Клајпеде

Кроз скоро целу историју Клајпеда је била део Пруске, Немачке и Литваније. Архитектура у граду је слична грађевинама у Енглеској, Данској и Немачкој.

Област су у 7. веку населила балтичка племена. Клајпеда је најстарији град који се налази на модерној литванској територији. Балти су у почетку основали Клајпеду као трговачки центар за складиштење робе и годишње сајмове са Немцима.[6]

Тевтонски витезови су подигли замак Мемелбург на том месту 1252. године. Према различитим изворима, Мемел је добио градска права Либека 1254.[7] или 1258.[8] Након тога статус Клајпеде је био посебан јер су само три града у држави Теутонског реда имала градска права Либека.[9] У следећем раздобљу око града се образовало градско насеље Мемел, настањено Немцима, док је окружење остало литванско. Између два народа је често долази до сукоба. 1379. године град су преузели литвански кнежеви. На крају, 1422. године споразумно је одређена граница између тевтонског Мемела и литванског залеђа, која се одржала следећих 500 година. Међутим, две миље литванских територија, укључујући Клајпеду, остављене су реду.[10] Године 1454, краљ Казимир IV је на захтев анти-Тевтонске Пруске конфедерације укључио регион у Краљевину Пољску.[11] После Тринаестогодишњег рата (1454–1466) град је постао део Пољске као феуд који су држали Теутонски витезови[12] и тако се налазио у оквиру Пољско-литванске уније. Обновљени град је добио градско право Кулма 1475. године.[13]

У 16. веку, становништво Мемела је прихватило лутеранство. Градско становништво било је познато по обради дрвета. У следећем раздобљу град је доживео привредни и културни процват,[14] прекинут Тридесетогодишњим ратом у 17. веку. Град је 1773. године постао део Источне Пруске. Током Наполеонових ратова, Мемел је постао привремена престоница Пруске краљевине. Између 1807. и 1808. град је био резиденција краља Фридриха Вилхелм III, његове супруге Лујзе, његовог двора и владе.[15] Дана 9. октобра 1807. краљ је у Мемелу потписао документ, касније назван Октобарски едикт, којим је укинуто кметство у Пруској.[16] Међутим, крајем 19. века град почиње заостајати као најсевернији и најисточнији град у тадашњој Немачкој царевини. Град је и даље задржао изразити немачки карактер. Немачки попис становништва из 1910. наводи да становништво територије Мемел има 149.766 становника, од којих је 67.345 изјавило да је литвански њихов први језик. Немци су у великој мери доминирали у граду и луци Мемел, као и у другим оближњим селима; литванско становништво је било преовлађујуће у руралним областима овог подручја.[17]

После Првог светског рата област Мемела је стављена под међународну управу. Новооснована Литванија је 1923. године заузела целу област и званично је прикључила себи следеће године. Град добија двојни назив Мемел - Клајпеда. У овим годинама долази до непријатељства Немаца и Литванаца у области Мемела. Све ово је завршено ултиматумом Рибентропа Литванији 1939. године, којом је област Мемела враћена Немачкој. Адолф Хитлер је посетио луку и одржао говор становницима града. Ово је била последња Хитлерова територијална аквизиција пре Другог светског рата.[18] Током рата, Немци су водили подлогор принудног рада у логору за ратне заробљенике Сталаг И-А за савезничке ратне заробљенике у граду,[19] а протерани Пољаци из Пољске коју су окупирали Немци такође су заробљени и упућени на принудни рад у близини града.[20]

Међутим, већ 1945. године СССР је заузео Мемел, сада Клајпеду. У то време су матични Немци исељени у матицу, а у град су се доселили Литванци и други народи из Совјетског Савеза (углавном Руси и Белоруси). После стицања независности, Клајпеда је постала трећи по величини град и највећа лука Литваније, али је град претрпео суноврат привреде и осипање становништва.

Град је почео да развија културне активности 1970-их и 1980-их, као што је увођење културне традиције Фестивала мора, где хиљаде људи долазе да славе из целе земље. Универзитет у Клајпеди је основан 1991. Клајпеда је сада дом двојезичне немачко-литванске институције, Hermann-Sudermann-Schule, као и Универзитета на енглеском језику, LCC International University.

У 2014. Клајпеду су 64 пута крузери, по први пут надмашивши престоницу Летоније - Ригу.[21]

Становништво

[уреди | уреди извор]
Популација (ист.): Клајпеда
Година
Становништво

Данас је Клајпеда трећи по величини град Литваније и има 187.442 (2005. г.), док је пре имао 207.100 (1992. г.).

Етнички састав: Током 20. века дошло је до знатних промена у етничкој слици града. Док су на његовом почетку Немци били претежно становништво, данас су то народи бившег Совјетског Савеза са литванском већином:

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • Старо језгро Клајпеде
    Старо језгро Клајпеде
  • Градско позориште
    Градско позориште
  • Православни Храм светониколског покрова
    Православни Храм светониколског покрова
  • Облакодер Пилсотас
    Облакодер Пилсотас

Познате личности

[уреди | уреди извор]

Партнерски градови

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Resident population on 1 July”. osp.stat.gov.lt. 2024-07-19. 
  2. ^ „Klaipėda”. Visuotinė lietuvių enciklopedija (на језику: литвански). Архивирано из оригинала 5. 7. 2022. г. Приступљено 26. 3. 2023. 
  3. ^ „Mažosios Lietuvos istorijos muziejus”. Mlimuziejus.lt. Архивирано из оригинала 9. 5. 2007. г. Приступљено 2. 8. 2019. „"1413 – pirmąkart paminėtas vardas Klaipėda (Caloypede)"” 
  4. ^ „www.klaipedainfo.lt”. Архивирано из оригинала 11. 3. 2016. г. Приступљено 31. 5. 2015. 
  5. ^ Ringis, Dovilė (11. 11. 2022). „Kas užšifruota Klaipėdos miesto herbe?”. AtviraKlaipeda.lt (на језику: литвански). Приступљено 14. 8. 2023. 
  6. ^ Tyszkiewicz, Konstanty. Neris ir jos krantai: hidrografiniu, istoriniu, archeologiniu ir etnografiniu požiūriu [Neris and its shores: from a hydrographic, historical, archaeological and ethnographic perspective]. (in Lithuanian). Internet Archive. p. 51.
  7. ^ Klaipėda city information portal. "History Архивирано 2007-09-27 на сајту Wayback Machine". Retrieved 11 April 2006.
  8. ^ Magocsi, Paul Robert. Historical Atlas of Central Europe. University of Washington Press. Seattle, 2002. p. 41. ISBN 0-295-98146-6.
  9. ^ Pučinskas, Saulius; Žulkus, Vladas (9. 1. 2023). „Klaipėdos pilis. Gynybinis paveldas Lietuvoje. I dalis”. YouTube.com (на језику: литвански). Приступљено 8. 9. 2024. „Quote starting since 7:00” 
  10. ^ Dundulis, Bronius. „Melno taika”. Visuotinė lietuvių enciklopedija (на језику: литвански). Архивирано из оригинала 23. 3. 2023. г. Приступљено 10. 4. 2023. 
  11. ^ Górski, Karol (1949). Związek Pruski i poddanie się Prus Polsce: zbiór tekstów źródłowych (на језику: пољски). Poznań: Instytut Zachodni. стр. 54. 
  12. ^ Górski, pp. 96–97, 214–215
  13. ^ Purvinas, Martynas. „Klaipėda”. Mažosios Lietuvos enciklopedija (на језику: литвански). Архивирано из оригинала 1. 2. 2023. г. Приступљено 10. 4. 2023. 
  14. ^ „Klaipėdos istorija”. Visuotinė lietuvių enciklopedija (на језику: литвански). Архивирано из оригинала 8. 4. 2023. г. Приступљено 26. 3. 2023. 
  15. ^ „Karalienės Luizės žingsnius primena medžiai ir pastatai”. Lrytas.lt (на језику: литвански). 27. 11. 2015. Архивирано из оригинала 30. 10. 2017. г. Приступљено 27. 11. 2015. 
  16. ^ Dirsytė, Rima. „Apie baudžiavos panaikinimą Lietuvoje”. Martynas Mažvydas National Library of Lithuania (на језику: литвански). Приступљено 9. 9. 2024. 
  17. ^ EB, 1938 Year Book, see map of languages Архивирано 2 октобар 2020 на сајту Wayback Machine.
  18. ^ Fosse, Marit; Fox, John (2016). Sean Lester: The Guardian of a Small Flickering Light. Rowman & Littlefield. стр. 163. ISBN 9780761866114. Архивирано из оригинала 8. 4. 2023. г. Приступљено 2. 10. 2020. 
  19. ^ Megargee, Geoffrey P.; Overmans, Rüdiger; Vogt, Wolfgang (2022). The United States Holocaust Memorial Museum Encyclopedia of Camps and Ghettos 1933–1945. Volume IV. Indiana University Press, United States Holocaust Memorial Museum. стр. 389. ISBN 978-0-253-06089-1. 
  20. ^ Wardzyńska, Maria (2017). Wysiedlenia ludności polskiej z okupowanych ziem polskich włączonych do III Rzeszy w latach 1939–1945 (на језику: пољски). Warszawa: IPN. стр. 405, 409, 410. ISBN 978-83-8098-174-4. 
  21. ^ Milinis, Mindaugas. „Lietuvoje – pirmasis milžinas iš 64-ių”. Delfi.lt. Архивирано из оригинала 2. 8. 2019. г. Приступљено 2. 8. 2019. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Клајпеда&oldid=29024078”