Клара Фејеш

клара фејеш
клара фејеш
	Клара Фејеш (мађ. Fejős Klára), снимљено 1939.
Лични подаци
Датум рођења	29. јануар 1921.
Место рођења	Будимпешта, Мађарска
Датум смрти	12. новембар 1943. (22 год.)
Место смрти	Бачка Паланка, Краљевина Југославија
Професија	студенткиња медицине
Деловање
Члан СКОЈ од	1937.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
У току НОБ	члан ПК СКОЈ-а за Војводину; и ОК за Бачку и Барању

Клара Фејеш (мађ. Fejős Klára; Будимпешта, 29. јануар 1921. — Бачка Паланка, 12. новембар 1943) била је студенткиња медицине и истакнута учесница Народноослободилачке борбе у Војводини.

Биографија

Рођена је 29. јануара 1921. године у Будимпешти у занатлијској породици јеврејског порекла.^[1] Отац јој је учествовао у мађарској пролетерској револуцији. Касније је био прогоњен и приморан да илегално напусти земљу. Године 1923. и Клара са своје две сестре долази у Југославију. После две године проведене у Кањижи, прелазе у Кикинду. Ту Клара завршава основну школу и гимназију. Потом уписује студије медицине у Београду.

Још као млада гимназијалка Клара приступа напредном омладинском покрету и у VI разреду гимназије постаје члан СКОЈ-а. Активна је у литерарној секцији, у културно-просветним друштвима у УРСС-овим синдикатима.

На студијама ради у Војвођанској мензи, стецишту најнапреднијих студената из Војводине. Учествује и у многим акцијама и демонстрацијама које је организовала студентска омладина Београда. За време летњег распуста 1940. године Клара учествује на марксистичком курсу на Тестери у Фрушкој гори. Марта 1941. као члан МК СКОЈ-а у Кикинди члан је редакције Омладинца.

Након окупације, као члан ОК СКОЈ-а за северни Банат, прелази на рад у Петровград (Зрењанин), који је постао седиште ПК КПЈ, а нешто касније и ПК СКОЈ-а за Војводину. Крајем септембра по одлуци ПК КПЈ, одлази на рад у Бачку. Као лични секретар и курир Светозара Марковића Тозе, током 1942. године Клара ће боравити у више места Бачке помажући у успостављању веза и обнављању партијских и скојевских организација, издавању, превођењу и растурању пропагандног материјала. У рату су је звали и „Едеш“.

После пада организационог секретара ПК Светозара Марковића Тозе, новембра 1942. године Клара напушта Нови Сад. Са члановима ПК борави у Врбасу, Парагама, Силбашу и Бачкој Паланци. По партијским задацима често борави у Новом Саду. Постаје централна фигура омладинског покрета у Бачкој. Септембра 1943. улази у обласни комитет СКОЈ-а за Бачку и Барању, као члан. (Требало је да буде секретар.)

Стално у покрету, вешта у прерушавању, хладнокрвна и сналажљива, 12. новембра 1943. нашла се у Бачкој Паланци на извршавању важног задатка. Ту су јој ушли у траг органи контрашпијунаже. При покушају хапшења Клара се није предала већ је пружила отпор и у борби са мађарским жандармима погинула.

У историографији је овај догађај овако описан:

По преласку из Срема у Бачку, Трећи бачко-барањски одред био је подељен на пет група како би могао да развије своју делатност у свим деловима Бачке. Присуство Одреда изазвало је одмах реакцију мађарских окупаторских снага, које су предузимале паљења, а касније и акцију већег размера. За време офанзиве две групе бораца Трећег бачко-барањског НОП одреда повукле су се у Бачку Паланку с намером да се ту склоне. Окупатор је преко својих агената дознао за склониште партизана, опколио је кућу и у борби убио Клару Фејеш, Живка Поповића и Душана Видовића. У истој кући, само у другом склоништу налазили су се Душан Алимпић - Влада, Богдан Стојаковић - „Црни Ђорђе“ и Лепосава Андрић - Баба, али њих непријатељ није пронашао. Они су исте вечери успели да се неопажено извуку, а затим су се пребацили у Фрушку гору.
— Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа, Том I, књига 17, 1958.^[2]

Тела троје партизана закопали на сточном гробљу. Посмртни остаци су одмах након ослобођења Бачке Паланке на јесен 1944. године пренети и сахрањени у порти православне цркве .^[3]

По Клари Фејеш је именовано више улица у Војводини, студентски дом у Новом Саду^[4], једна основна школа у Кикинди и месна заједница у зрењанинском насељу Мужља.

Извори

^ Романо, Јаша (1980). Јевреји Југославије 1941–1945: жртве геноцида и учесници народноослободилачког рата. Београд: Јеврејски Историјски Музеј, Савеза јеврејских општина Југославије.
^ Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа, Том I, књига 17: Борбе у Војводини 1941-1944 год., Војноисториски институт Југословенске народне армије, Београд, (1958). стр. 512. — Фејеш Клара - „Едеш“ се помиње и на странама 23, 37, 513 и 516.
^ „Приче из Нове и Старе Паланке (Бачка Паланка)“ Архивирано на сајту Wayback Machine (16. јун 2016), Немци у Војводини - Подунавске Швабе
^ Студентски дом „Фејеш Клара“ Архивирано на сајту Wayback Machine (7. јул 2017), Нови Сад

Види још

Спољашње везе

Основна школа „Фејеш Клара“ / Fejős Klára Általános Iskola, Кикинда / Nagykikinda (језик: српски), (језик: мађарски), (језик: енглески), (језик: немачки)

[1] Романо, Јаша (1980). Јевреји Југославије 1941–1945: жртве геноцида и учесници народноослободилачког рата. Београд: Јеврејски Историјски Музеј, Савеза јеврејских општина Југославије.

[2] Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа, Том I, књига 17: Борбе у Војводини 1941-1944 год., Војноисториски институт Југословенске народне армије, Београд, (1958). стр. 512. — Фејеш Клара - „Едеш“ се помиње и на странама 23, 37, 513 и 516.

[3] „Приче из Нове и Старе Паланке (Бачка Паланка)“ Архивирано на сајту Wayback Machine (16. јун 2016), Немци у Војводини - Подунавске Швабе

[4] Студентски дом „Фејеш Клара“ Архивирано на сајту Wayback Machine (7. јул 2017), Нови Сад

[1]

[2]

[3]

[4]