Пређи на садржај

Клаудио Ранијери

С Википедије, слободне енциклопедије
Клаудио Ранијери
Ранијери док је био тренер Интера 2011.
Лични подаци
Датум рођења (1951-10-20)20. октобар 1951.(73 год.)
Место рођења Рим, Италија
Јуниорска каријера
1971—1972. Рома
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1972—1974.
1974—1982.
1982—1984.
1984—1986.
Рома
Катанзаро
Катанија
Палермо
6
225
61
40
(0)
(6)
(1)
(0)
Тренерска каријера
1986—1987.
1987—1988.
1988.
1988—1991.
1991—1993.
1993—1997.
1997—1999.
1999—2000.
2000—2004.
2004—2005.
2007.
2007—2009.
2009—2011.
2011—2012.
2012—2014.
2014.
2015—2017.
2017—2018.
2018—2019.
2019.
2019—2021.
2021—2022.
2023—2024.
Вигор Ламеција
Кампанија Путеолана
Кампанија Путеолана
Каљари
Наполи
Фиорентина
Валенсија
Атлетико Мадрид
Челси
Валенсија
Парма
Јувентус
Рома
Интер
Монако
Грчка
Лестер сити
Нант
Фулам
Рома
Сампдорија
Вотфорд
Каљари

Клаудио Ранијери (итал. Claudio Ranieri; Рим, 20. октобар 1951) јесте бивши италијански фудбалски тренер и фудбалер.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Професионалну каријеру почиње у родном Риму наступајући за Рому. У „римској вучици” се задржао само једну сезону. Године 1974. прелази у Катанзаро за који је играо у наредних осам година. Са клубом из Калабрије је у два наврата изборио промоцију у Серији А. Наступао је још за Катанију и Палермо.

Тренерским послом почиње да се бави 1986. године када преузма Ламетини. Наредне сезоне седа на клупу екипе Путеолана. У периоду од 1988. до 1997. године водио је Каљари, Наполи и Фиорентину. Са Каљаријем је у сезони 1988-89. освојио Серију Ц1, док је са Фиорентином у сезони 1993-94. био победник Серије Б. 1997. године преузима Валенсију. Наредне године са тимом из Шпаније осваја Интертото куп, да би 1999. године освојио Куп краља. 1999. године преузима Атлетико Мадрид. У Мадриду се није дуго задржао, јер је већ у фебруару наредне године добио отказ.

Дана 18. септембра 2000. године постаје менаџер Челсија. За време вођења клуба из Лондона је двапут изабран за менаџера месеца. Клупу Челсија је напустио 2004. године и вратио се на клупу Валенсије. У свом другом мандату, Валенсија долази до трофеја УЕФА Суперкупа. 12. фебруара 2007. године преузима Парму. Већ у јуну 2004. године постаје менаџер Јувентуса. Са клубом из Торина није било већих успјеха, те је 2009. године добио отказ. Потом је водио још два италијанска клуба Рому и Интер. Био је кратко селектор фудбалске репрезентације Грчке.[1]

Једно од највећих изненађења је било кад је 2016. године са Лестером освојио титулу Премијер лиге.[2]

Играчки успеси

[уреди | уреди извор]

Катанзаро

[уреди | уреди извор]

Катанија

[уреди | уреди извор]

Тренерски успеси

[уреди | уреди извор]

Фиорентина

[уреди | уреди извор]

Валенсија

[уреди | уреди извор]

Лестер сити

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]