Клиничка физиологија
Клиничка физиологија је академска дисциплина у оквиру медицинских наука и клиничка медицинска специјалност за лекаре у здравственим системима Шведске,[1] Данске, Португала[2] и Финске. Клиничка физиологија се карактерише као грана физиологије која користи функционални приступ за разумевање патофизиологије болести.[3]
Преглед
[уреди | уреди извор]Као специјалност за лекаре, клиничка физиологија је дијагностичка грана медицине у којој се пацијенти подвргавају специјализованим тестовима за процену функција срца, крвних судова, плућа, бубрега, гастроинтестиналног тракта и других органа. Методе тестирања укључују процену електричне активности (нпр. електрокардиограм срца), крвног притиска (нпр. брахијални индекс глежња) и протока ваздуха (нпр. спирометријско испитивање плућних функција).
Поред тога, клинички физиолози мере покрете, брзине и метаболичке процесе помоћу техника снимања као што су ултразвук, ехокардиографија, магнетна резонанца, компјутеризована томографија и нуклеарна медицина.
Историја
[уреди | уреди извор]Поље клиничке физиологије првобитно је основао професор Торгни Шестранд у Шведској, а данас се наставља развијати у болницама и академским окружењима широм света.[4] Шестранд је први успоставио одељења за клиничку физиологију одвојена од одељења за општу физиологију, током свог рада у болници Каролинска у Стокхолму.[4] Поред Шјостранда, једно од значајних имена у области клиничке физиологије био је и П. К. Анохин. Анохин је значајно допринео развоју физиологије, марљиво радећи на примени својих теорија функционалних система како би решио медицинске мистерије код својих пацијената.[5] Нилс-Холгер Ареског је изградио клиничку физиологију у Линкћепингу и на крају постао централна личност у формирању Универзитета здравствених наука.[6]
У Шведској је клиничка физиологија првобитно била самостална дисциплина, али је између 2008. и 2015. године сврстана као поддисциплина радиологије.[1] Због тога су они који су желели да се баве клиничком физиологијом прво морали да стекну звање регистрованог и сертификованог радиолога, пре него што би постали клинички физиолози. Од 2015. године, клиничка физиологија поново је независна дисциплина, одвојена од радиологије.
Улога
[уреди | уреди извор]Људска физиологија је наука о проучавању функција организма. Клиничко-физиолошки прегледи углавном се фокусирају на процену тих функција, за разлику од процене структура и анатомије. Ова специјалност обухвата развој нових физиолошких тестова за медицинску дијагностику. Коришћење опреме за мерење, праћење и евидентирање пацијената показало се веома корисним у многим болницама. Поред тога, ови тестови помажу лекарима да правилно дијагностикују пацијенте.[7] Поједина одељења клиничке физиологије обављају тестове из сродних медицинских дисциплина, укључујући нуклеарну медицину, клиничку неурофизиологију и радиологију. У здравственим системима земаља које немају ову специјалност, тестове које изводи клиничка физиологија често спроводе специјалисти интерне медицине, попут кардиолога, пулмолога, нефролога и других.
У Аустралији, Уједињеном Краљевству и многим другим земљама Комонвелта и Европе, клиничка физиологија није медицинска специјалност за лекаре. Она је посебна немедицинска здравствена професија, научници,, физиолози или технолози који могу радити као кардиолошки научници, васкуларни научници, респираторни научници, специјалисте за спавање или као практичари офталмолошке науке (Уједињено Краљевство).[8] Ови професионалци такође помажу у дијагностици болести и управљању пацијентима, при чему се посебна пажња посвећује разумевању физиолошких и патофизиолошких процеса.[8] Дисциплине у оквиру клиничке физиологије укључују аудиологе, кардиолошке физиологе, гастроинтестиналне физиологе, неурофизиологе, респираторне физиологе и физиологе за поремећаје спавања.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Arheden H (децембар 2009). „Clinical physiology: a successful academic and clinical discipline is threatened in Sweden”. Advances in Physiology Education. 33 (4): 265—7. PMID 19948671. S2CID 12888994. doi:10.1152/advan.00072.2009.
- ^ „Fisiologia Clínica”. www.ipl.pt (на језику: португалски). Приступљено 2024-12-16.
- ^ Arheden, Håkan (2009-12-01). „Clinical physiology: a successful academic and clinical discipline is threatened in Sweden”. Advances in Physiology Education. 33 (4): 265—267. ISSN 1043-4046. PMID 19948671. doi:10.1152/advan.00072.2009. Архивирано из оригинала 2022-07-03. г. Приступљено 2023-06-26.
- ^ а б Linderholm, H. (10. 5. 1990). „Clinical physiology: an accepted branch of physiology”. Clinical Physiology (на језику: енглески). 10 (3): 215—219. ISSN 0144-5979. PMID 2190746. doi:10.1111/j.1475-097X.1990.tb00089.x.
- ^ Makarov, V. A. (1997). „[Contribution of P.K. Anokhin to the development of clinical physiology]”. Vestnik Rossiiskoi Akademii Meditsinskikh Nauk (12): 56—61. ISSN 0869-6047. PMID 9484016. Архивирано из оригинала 2023-03-03. г. Приступљено 2023-06-26.
- ^ „Nils-Holger Areskog”. Barometern-OT (на језику: шведски). 2010-08-18. Приступљено 2025-02-26.
- ^ „Clinical Physiologist”. www.careers.govt.nz. Архивирано из оригинала 2021-01-25. г. Приступљено 2021-02-04.
- ^ а б "Clinical Physiology." Архивирано 2013-04-20 на сајту Wayback Machine from Griffith University. Retrieved December 2013
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Скандинавско друштво за клиничку физиологију и нуклеарну медицину
- Званични часопис Скандинавског друштва за клиничку и нуклеарну медицину: клиничка физиологија и функционална слика
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
